Za:

Marsela Ganjea

i

Sali Toma�evi�

Cara

i

Drugog Cara

Divne ljude

Divne prijatelje

Luiz Benoa je za�ula kako se otvaraju vrata; neko je dolazio na platformu koja se pru�ala iznad komore za detekciju. �Ovamo!��� povikala je, dozivaju�i doktora Montega. �Ovde smo!�

Ruben Montego, Kana�anin porekom sa Jamajke, u svojim kasnim tridesetim, po�urio je ka njima. On je brijao svoju glavu�� �to zna�i da je bio jedina osoba koja je smela da u�e u NOS bez mre�ice za kosu�� ali, ipak je, kao i svi ostali, morao da nosi za�titni �lem. Lekar je �u�nuo, okrenuo levu ruku povre�enog �oveka ka sebi i��

��ta je, do �avola, ovo?��� rekao je Ruben svojim glasom sa jakim naglaskom.

Luiz je videla da je ne�to ugra�eno pod ko�u povre�enog �oveka, na donjem delu ruke iznad zgloba�� blje�tavi pravougaoni ekran duga�ak oko osam centimetara, a �irok dva. Na ekranu se mogao videti niz simbola, od kojih se onaj koji se nalazio prvi s leve strane menjao jedanput u sekundi. �est malih kuglica, svaka razli�ite boje, bilo je postavljeno u nizu ispod ekrana, a ne�to nalik so�ivu nalazilo se na gornjem delu neobi�ne sprave.

�Nekakav moderan sat?�� rekla je Luiz.

Ruben je o�igledno odlu�io da u tom trenutku vi�e ne obra�a pa�nju na tu misteriju; spustio je svoj ka�iprst i srednji prst na �ovekovu arteriju. �Puls mu je dobar�, rekao je. Zatim je blago pljusnuo �oveka najpre po jednom obrazu, a zatim i po drugom, poku�avaju�i da ga povrati iz nesvesti. �Hajde�, rekao je bodre�i ga. �Hajde. Probudite se.�

Kona�no je �ovek po�eo da se me�kolji. Silovito se zaka�ljao i na usta izbacio jo� vode. Zatim je s mukom otvorio o�i. Bile su neverovatne zlatno-sme�e boje kakvu Luiz nije nikada videla. �inilo se da mu je bilo potrebno sekund, dva da fokusira pogled, a zatim je �irom otvorio o�i. Delovao je zapanjeno kada je ugledao Rubena. Okrenuo je glavu i video Luiz i Pola, i na licu mu je i dalje ostao isti izraz �okiranosti. Malo se pomerio, kao da poku�ava da pobegne od njih.

�Ko ste vi?��� pitala je Luiz. �ovek ju je gledao bezizra�ajno.

�Ko ste vi?��� ponovo je upitala Luiz. ��ta ste to poku�ali da uradite?�

�Dar?��� rekao je �ovek, s upitnom intonacijom u svom dubokom glasu.

�Moramo da ga smestimo u bolnicu�, rekao je Ruben. �O�igledno je dobio gadan udarac u glavu. Mora�emo da ga odvedemo na rentgen.�

�ovek je pogledom prelazio po metalnoj platformi, kao da ne mo�e da poveruje u ono �to vidi. �Dar barta dulb tinta?��� rekao je. �Dar hoolb ka tapar?�

�Koji je to jezik?��� pitao je Pol Luizu.

Luiz je slegla ramenima. �Mo�da od�ibva?��� rekla je. U blizini rudnika nalazio se rezervat Indijanaca iz plemena Od�ibva.

�Nije�, rekao je Ruben, odmahuju�i glavom.

�Monta has palap ko�, rekao je �ovek.

�Ne razumemo vas�, rekla je Luiz nepoznatom �oveku. �Da li govorite engleski?� Ni�ta. �Parlez-vous francais?� Ponovo ni�ta.

Pol je rekao: �Nihongo ga dekimasu ka?� Luiz je pretpostavila da to zna�i: �Da li govorite japanski?�

�ovek ih je ponovo sve redom pogledao, i dalje razroga�enih o�iju, ali nije ni�ta odgovorio.

Ruben se uspravio, a zatim pru�io ruku ka �oveku. On je jedan trenutak zurio u nju, a onda je pru�io svoju, koja je bila ogromna, s prstima veli�ine kobasice i izuzetno dugim palcem. Dozvolio je Rubenu da ga povu�e i uspravio se. Ruben je onda prebacio jednu ruku preko njegovih �irokih ple�a, poma�u�i mu da stoji. �ovek je bio te�i od Rubena barem tridesetak kilograma, i to sve �istih mi�i�a. Pol je pri�ao �oveku s druge strane i tako�e ga obgrlio jednom rukom, podupiru�i ga. Luiz je krenula ispred njih trojice i otvorila vrata kontrolne sobe, koja su se automatski zatvorila kada je Ruben u�ao.

Kada su se na�li u kontrolnoj sobi, Luiz je obula svoje za�titne �izme i stavila �lem na glavu, a i Pol je u�inio isto. �lemovi su imali ugra�ene svetiljke i �titnike za u�i koje su po potrebi mogli da se spuste. Stavili su i za�titne nao�are. Ruben je i dalje imao na glavi svoj �lem. Pol je prona�ao jo� jedan na vrhu metalnog stalka i pru�io ga povre�enom �oveku, ali pre nego �to ga je ovaj uzeo, lekar je odmahnuo rukom. �Ne �elim da mu i�ta pritiska lobanju pre nego �to uradimo rentgenske snimke�, rekao je. �Dobro, hajde onda da ga izvedemo na povr�inu. Kada sam krenuo ovamo, pozvao sam kola hitne pomo�i.�

Njih �etvoro je iza�lo iz kontrolne sobe, pro�lo hodnikom i stiglo do prilaznog dela postrojenja. U NOS su stalno odr�avani uslovi ��iste sobe��� ali to sada vi�e nije va�no, pomislila je tu�no Luiz. Pro�li su pored vakuumske komore u kojoj se nalazilo ne�to nalik tu�u koji je usisavao pra�inu i prljav�tinu sa svih koji su ulazili u NOS. Zatim su pro�li pored niza pravih tu�eva; svako je morao da se istu�ira pre nego �to u�e u NOS, ali to nije bilo neophodno kada se izlazi napolje. Tu se nalazio pribor za prvu pomo� i Luiz je videla kako je Ruben nakratko bacio pogled na ormari� sa natpisom �nosila�. Me�utim, povre�eni �ovek je hodao prili�no dobro, tako da im je lekar dao znak rukom da nastave ka jamskom tunelu.

Upalili su svetiljke na svojim za�titnim �lemovima i po�eli da se s mukom spu�taju niz 1250 metara dug i mra�an pra�njavi tunel. Grubo isklesani zidovi od stena bili su poduprti �eli�nim �ipkama i prekriveni �i�anom mre�om; naime, na ovoliko velikoj dubini, s te�inom slojeva stena debljine dva kilometra koja ih pritiska, zidovi uklesanog tunela bi pukli da nisu bili oja�ani.

Dok su i�li tunelom, povremeno nailaze�i na delove prekrivene blatom, povre�eni �ovek je po�injao da hoda sve manje se oslanjaju�i na njih; bilo je o�igledno da je po�eo da se oporavlja od muka koje je pretrpeo. Pol i doktor Montego vodili su �ivu raspravu oko toga kako je �ovek mogao da u�e u zape�a�enu komoru. �to se ti�e Luiz, ona je bila zaokupljena razmi�ljanjem o uni�tenom neutrinskom detektoru i time �ta �e to zna�iti za dalje dobijanje sredstava za istra�ivanje. �itavim putem jako strujanje vazduha ih je udaralo u lica; naime, ogromni ventilatori neprestano su unutra ubacivali vazduh sa povr�ine.

Kona�no su stigli do lifta. Ruben je naredio da ih kabina �eka ovde, na dubini od 6800 stopa�� u rudniku su sve mere bile izra�ene u stopama, bez obzira �to je Kanada prihvatila metri�ki sistem. Lift je bio tu i �ekao ih, nesumnjivo na veliku �alost rudara koji su �eleli bilo da se spuste u rudnik bilo da iza�u iz njega.

U�li su u kabinu lifta nalik kavezu i Ruben je nekoliko puta pritisnuo signalno dugme kojim je dao znak operateru na povr�ini da pokrene lift. U kabini nije bilo osvetljenja i Ruben, Luiz i Pol su ugasili svetiljke na svojim �lemovima da ne bi jedno drugog zaslepljivali. Jedina svetlost je bila ona koja je dopirala kroz prednji deo lifta iz tunela pored kojih su prolazili i koji su se nalazili na rastojanju od po dve stotine stopa. Pri toj neobi�noj svetlosti nalik stroboskopskoj, Luiz je uspevala da baca pogled na o�tre crte lica nepoznatog �oveka i njegove duboko usa�ene o�i.

Dok su se peli sve vi�e i vi�e, Luiz je nekoliko puta osetila kako joj je zapucketalo u u�ima. Uskoro su pro�li pored nivoa koji se nalazio na 4600 stopa i koji je bio Luizin omiljeni; naime, kompanija Inko je tu gajila drve�e koje je trebalo da bude upotrebljeno za projekat ponovnog po�umljavanja okoline Sadberija. Tu je stalno vladala temperatura od 20 stepeni, a zahvaljuju�i dodatnom ve�ta�kom osvetljenju, sve je izgledalo kao neka �udesna staklena ba�ta.

Luiz su padale na pamet razli�ite lude zamisli�� nalik onima iz Dosijea X-o tome kako je nepoznati �ovek mogao da u�e u sferu do koje su vodila �vrsto zabravljena vrata. Ali, zadr�ala je ova razmi�ljanja za sebe; ako su Pol i Ruben imali sli�ne uzlete ma�te i njima je bilo previ�e neprijatno da ih naglas izgovore. Na kraju je rekla sebi da, ipak, sigurno mora da postoji neko racionalno obja�njenje.

Lift je nastavljao sa svojim dugim usponom, i �inilo se da je �ovek povratio kontrolu nad sobom. Njegova neobi�na ode�a bila je jo� uvek mokra, ali se zahvaljuju�i strujanju vazduha koji su ventilatori neprestano ubacivali unutra bila ve� prili�no osu�ila. U jednom trenutku je poku�ao da iscedi svoju ko�ulju i nekoliko kapi vode je palo na �uto obojeni metalni pod lifta. Zatim je svojom krupnom �akom za�e�ljao kosu i tada je Luiz na svoje veliko iznena�enje ugledala njegovo �elo i onda je glasno uzdahnula�� iako ovaj zvuk nije mogao da se �uje od neprestane buke koju je pravio lift�� kada je ugledala po jedan izbo�eni luk iznad svakog oka, nalik znaku za restorane Mek Donalds.

Kona�no se lift s treskom zaustavio. Pol, Luiz, doktor Montego i nepoznati �ovek su iza�li i pro�li pored male grupe uznemirenih i ljutitih rudara koji su �ekali da se spuste u rudnik. Njih �etvoro su pre�li rampu i u�li u veliku prostoriju u kojoj su radnici svakog dana skidali svoju ode�u i presvla�ili se u radnu. Dva bolni�ara hitne pomo�i su ih tu �ekala. �Ja sam Ruben Montego�, rekao je Ruben. �Ja sam lekar u rudniku. Ovaj �ovek se gotovo udavio i dobio je udarac u glavu.� Dva bolni�ara i lekar su nastavili da razgovaraju o stanju povre�enog �oveka dok su ga �urno izvodili iz zgrade napolje u vreli letnji dan.

Pol i Luiz su i�li za njima i videli su kako lekar, povre�eni �ovek i bolni�ari ulaze u ambulantna kola i �urno kre�u �ljunkom prekrivenim putem.

�A �ta sada?��� pitao je Pol.

Luiz se namr�tila. �Moram da pozovem dr Mah�, rekla je. Boni D�in Mah je bila direktor projekta NOS. Njena kancelarija se nalazila na univerzitetu Karlton u Otavi, udaljenoj gotovo 500 kilometara od rudnika. Retko je dolazila u samu observatoriju; svakodnevni poslovi bili su prepu�teni postdiplomcima i studentima kao �to su bili Luiz i Pol.

��ta �e� da joj ka�e�?� upitao je Pol.

Luiz je pogledala u ambulantna kola koja su se udaljavala i u kojima se nalazio �ovek kojem tu nije bilo mesto. �Je ne sais pas�, rekla je, polako odmahuju�i glavom.

A sve je po�elo mnogo bezbri�nije.

�Prijatan dan�, rekao je ne�no Ponter Bodit, posmatraju�i, s glavom naslonjenom na ruku, Adikora Hulda koji je stajao pokraj bazen�i�a za kupanje.

�Zdravo, pospanko�, uzvratio mu je Adikor, okrenuv�i se i nasloniv�i se svojim mi�i�avim le�ima na stub za �e�anje. Pomerao se levo-desno. �Prijatan dan i tebi.�

Ponter se nasme�io Adikoru. Voleo je da posmatra kako se pomera; dopadalo mu se da gleda kako mu se mi�i�i na grudima ste�u. Ponter nije znao kako bi uspeo da pre�ivi gubitak Klast, svog �enskog partnera, bez Adikorove podr�ke�� mada se i sada de�avalo da se ponekad ose�a veoma usamljeno. U vreme Kada dvoje postaje jedno�� poslednja takva prilika be�e se upravo zavr�ila�� Adikor bi odlazio da bude sa svojim �enskim partnerom i njihovim detetom. Ponterove k�eri su sve vi�e odrastale i on jedva da ih je i video ovog puta. Naravno, bilo je mnogo starijih �ena �iji su mu�evi umrli. Ali, takve �ene, koje su imale mnogo iskustva i bile veoma mudre�� �ene koje su imale dovoljno godina da mogu da glasaju!�� nisu �elele da imaju ni�ta sa nekim ko je toliko mlad kao �to je to bio Ponter, koji je tek 447 puta video Mesec.

Pa, ipak, iako one nisu imale mnogo vremena za njega, Ponter je u�ivao u susretu sa svojim k�erkama, mada��

Sve je zavisilo od toga kako svetlost pada. Ponekad, kada bi joj se sunce na�lo iza le�a, D�asmel je bila slika i prilika svoje majke. Tada bi Ponter ostao bez daha; Klast mu je nedostajala vi�e nego �to je to mogao re�ima da izrazi.

Na drugoj strani sobe, Adikor je punio bazen vodom. Bio je sagnut, zaokupljen mlaznicom, le�ima okrenut Ponteru. Ponter je spustio glavu na jastuk u obliku diska i posmatrao ga.

Neki ljudi su opomenuli Pontera da ne bi trebalo da �ivi sa Adikorom, a sigurno su�� Ponter je bio uveren u to�� i neki od Adikorovih prijatelja izrazili sli�nu vrstu zabrinutosti. To nije imalo nikakve veze sa onim �to se dogodilo na Akademiji; jednostavno se radilo o tome da su ljudi smatrali da bi to �to rade i �ive zajedno moglo da predstavlja nezgodnu kombinaciju. Me�utim, iako je Saldak bio veliki grad (imao je vi�e od dvadeset pet hiljada stanovnika podeljenih na Obod i Centar), ipak je bilo samo �estoro fizi�ara, a od tog broja, tri su bile �ene. I Ponter i Adikor u�ivali su u tome da razgovaraju o svom poslu i da razmatraju nove teorije i obojica su znala da cene to �to pored sebe imaju nekoga ko mo�e da razume ono o �emu govore.

Osim toga, njih dvojica su predstavljala dobar spoj i u drugim stvarima. Adikor je voleo rano jutro; u novi dan bi uvek orno jurnuo i u�ivao je u tome da priprema kupku. Ponter je postajao sve �ivlji kako bi dan odmicao; on je uvek spremao ve�ernji obrok.

Voda je i dalje tekla iz mlaznice; Ponter je voleo da slu�a taj zvuk, taj hrapavi �um koji se �uo u pozadini. Zadovoljno je uzdahnuo i si�ao s kreveta, osetiv�i kako mu mahovina koja je rasla po podu golica stopala. Zatim je pri�ao prozoru i, uhvativ�i ru�ice na tankoj metalnoj plo�i, povukao kapak u�vr��en magnetima za prozorski okvir. Onda je podigao ruku iznad glave i namestio kapak u njegov polo�aj za dan, zaka�iv�i ga za metalnu plo�u postavljenu na tavanici.

Kroz grane drve�a videlo se Sunce kako se uzdi�e na nebu. Svetlost zaslepi Pontera i on sa�e glavu, pribli�iv�i vilicu grudima, tako da mu dvostruki istureni luk iznad obrva za�titi o�i. Napolju je jedan jelen pio vodu iz potoka udaljenog tri stotine koraka. Ponter je ponekad odlazio u lov, ali nikada nije lovio u stambenim delovima grada; ovaj jelen je znao da nema od �ega da strahuje�� bar ne ovde, i ne od ljudskih bi�a. U daljini je Ponter mogao da vidi svetlucanje solarnih plo�a postavljenih na zemlji�tu pored susedne ku�e.

Ponter glasno re�e: �Hak�, obra�aju�i se svom Pratiocu, ugra�enom implantu, imenom koje mu je sam dao, �kakva je vremenska prognoza?�

�Bi�e prili�no prijatno�, odgovorio je Pratilac. �Najvi�a temperatura bi�e 16 stepeni, a najni�a, ve�eras, 9.� Pratilac je govorio �enskim glasom. Ponter ga je nedavno�� sada je shvatao koliko je to bilo glupo�� reprogramirao tako da je Pratilac mogao da iskoristi snimak Klastinog glasa, uzet iz njene arhive alibija, kao osnovu za svoj novi glas. Ponter je verovao da �e se ose�ati manje usamljeno ako bude mogao da �uje njen glas, ali, umesto toga, osetio bi kako mu se srce ste�e svaki put kada bi implant progovorio.

�Nema �anse da �e pasti ki�a�, nastavio je Pratilac. �Vetar duva brzinom od osamnaest hiljada koraka po desetini-dana.�

Ponter je klimnuo glavom; implantovi skeneri mogli su da lako registruju ovaj pokret.

�Kupatilo je spremno�, za�uo je Adikorov glas iza sebe. Ponter se okrenuo i video kako Adikor lagano ulazi u bazen kru�nog oblika napravljen u udubljenju na podu. Pokrenu je me�alicu i voda je po�ela da vri svuda oko njega i onda je Ponter�� nag, kao �to je to bio i Adikor�� krenuo ka bazenu i skliznuo unutra. Adikor je voleo topliju vodu nego Ponter; na kraju su se dogovorili da temperatura vode bude 37 stepeni�� ista kao �to je temperatura tela.

Ponter je, koriste�i golbas �etku i svoje dlanove oprao delove Adikorovog tela koje on ili nije mogao sam da dohvati ili je vi�e voleo da to u�ini Ponter. Zatim je Adikor pomogao Ponteru da se opere.

Bilo je mnogo vlage u vazduhu; Ponter je duboko udahnuo, pu�taju�i vla�an vazduh da mu ispuni sinusne �upljine. Pabo, Ponterov veliki pas sme�o-crvenkaste dlake u�e u sobu. Ona nije volela da se kvasi, pa se zaustavila na nekoliko koraka od bazena. Ali, bilo je jasno da �eli da dobije hranu.

Ponter je uputio Adikoru pogled koji je zna�io: ��ta se tu mo�e?� i izvukao se iz bazena, dok je sa njega kapala voda po prostirci od mahovine. �U redu, devoj�ice�, rekao je. �Sa�ekaj samo da se obu�em.�

Zadovoljna �to je on shvatio �ta ona �eli, Pabo je iza�la iz sobe. Ponter se udaljio od bazena za kupanje i uzeo gajtan za brisanje. Uhvativ�i ga za obe ru�ke, trljao se njime vuku�i ga s jedne na drugu stranu le�a, a zatim ga je dr�ao za jednu ru�ku dok je brisao ruke i noge. Ponter se, zatim, pogledao u �etvrtastom ogledalu koje je bilo oka�eno iznad bazen�i�a za pranje i koriste�i svoje ra�irene prste, proverio je da li mu je kosa name�tena tako da je podeljena ta�no na sredini.

Hrpa �iste ode�e stajala je u jednom uglu sobe. Ponter je oti�ao do nje i po�eo da razmatra �ta da izabere. U normalnim okolnostima nije mnogo vodio ra�una o tome �ta obla�i, ali ako on i Adikor danas budu imali uspeha, jedan od Egzibicionista bi mogao da do�e da ih vidi. Ponter je, napokon, izabrao ko�ulju boje uglja, navukao je na sebe i zakop�ao kop�e na ramenima, zatvaraju�i tako �iroke otvore na gornjem delu rukava. Dobro je u�inio �to je izabrao ovu ko�ulju, pomislio je. Naime, dobio ju je na poklon od Klast.

Izabrao je i pantalone i obukao ih, ugurav�i svako stopalo u vre�asti deo koji se nalazio na kraju svake nogavice. Zatim je zategao ko�ni kai� na �lanku i pritegao vezice na stopalima, tako da mu bude udobno.

Adikor je upravo izlazio iz bazena za kupanje. Ponter je bacio pogled na njega, a zatim pogledao displej-plo�u na svom Pratiocu. Zaista moraju da krenu; uskoro �e sti�i lebde�i-autobus.

Ponter je krenuo u glavnu sobu. Pabo istog trena potr�a ka njemu. Ponter se sagao i po�eo da je �e�e po glavi. �Ne brini, devoj�ice�, rekao je, �nisam zaboravio na tebe.�

Otvorio je vakuumsku kutiju i iz nje izvadio veliku, punu mesa, kost bizona koja im je preostala od sino�nje ve�ere. Spustio ju je na pod�� prekriva� od mahovine ovde je bio pokriven staklenom plo�om tako da mo�e da se lak�e o�isti�� i Pabo je po�ela da glo�e kost. Adikor se pridru�io Ponteru u kuhinji i po�eo da sprema doru�ak. Izvadio je dva komada losovog mesa iz vakuumske kutije i stavio ih u lasersku pe�nicu, koja se odmah ispunila parom koja je davala ponovo vla�nost mesu. Ponter je po�eo da gleda kroz staklo na pe�nici, posmatraju�i kako se zraci boje rubina ukr�taju i stvaraju slo�ene �are, dok se svaki deli� odreska savr�eno pe�e. Adikor je napunio jednu zdelu borovim �i�arkama i izvadio vr� sa razbla�enim sirupom od javora, a zatim je doneo i upravo pripremljene odreske.

Ponter je uklju�io voajera, �etvrtastu plo�u u�vr��enu na zidu koja je istog �asa o�ivela. Ekran je bio podeljen na �etiri manja kvadrata; na jednom se mogao videti program koji je emitovao Haustov pobolj�ani Pratilac, na drugom onaj koji je emitovao Talok; u donjem levom uglu mogli su se pratiti prizori iz Gaultovog �ivota, a u donjem desnom oni iz Lulazminog. Adikor je bio, Ponter je to znao, Haustov obo�avalac, pa stoga on naredi voajeru da ra�iri tu sliku preko celog ekrana. Ponter je morao da prizna da kod Hausta uvek ima ne�eg zanimljivog�� tog jutra se uputio u predgra�e Saldaka gde je petoro ljudi bilo zatrpano kada su se na njih obru�ile stene. Ipak, ako neki Egzibicionista bude uspeo da stigne do ulaza u rudnik tog dana, Ponter se nadao da �e to biti Lulazma; smatrao je da ona obi�no postavlja najzanimljivija pitanja.

Ponter i Adikor su seli i na ruke navukli rukavice za jelo. Adikor je izvadio ne�to borovih �i�arki iz zdele i njima posuo svoj odrezak, a zatim ih dlanom u rukavici ugurao u meso. Ponter se nasme�io; to je bila jedna od onih njemu dragih Adikorovih osobenosti�� nije poznavao nikog drugog ko je to �inio.

Ponter je uzeo svoj odrezak, koji je jo� pomalo cvr�ao, a zatim je odgrizao veliki komad. Meso je imalo o�tar ukus kakav ima samo meso koje nije bilo zale�eno. Pitao se kako su ljudi uop�te mogli da �ive pre nego �to je izmi�ljena vakuumska kutija.

Ne�to kasnije, Ponter je video kako se lebde�i autobus spu�ta pred ku�om. Rekao je voajeru da se isklju�i, a zatim su odlo�ili rukavice za jelo u soni�ni �ista�. Ponter je pomilovao Pabo po glavi i on i Adikor su iza�li, ostaviv�i vrata ku�e otvorenim tako da Pabo mo�e da ulazi i izlazi kako joj je volja. U�li su u lebde�i autobus, pozdravili se sa nekolicinom putnika koji su ve� bili unutra i krenuli na posao kao da je to dan kao i svaki drugi.

Ponter Bodit je odrastao u ovom delu sveta i celog svog �ivota je znao za postojanje rudnika nikla. Pa, ipak, nikada nije upoznao nekoga ko je si�ao u njegove dubine; u rudniku su radili isklju�ivo roboti. Me�utim, kada su lekari otkrili da Klast boluje od leukemije, Ponter i ona po�eli su da se susre�u sa drugim ljudima koji su, kao i ona, imali neku vrstu raka�� zbog uzajamne podr�ke, dru�enja i razmene informacija. Sastajali su se u kobalant rudnika, koja je, naravno, uve�e bila prazna.

Ponter je o�ekivao da �e i drugi koji su pogo�eni istom bole��u dolaziti da bi posetili rudnik. Naime, time �to bi si�li duboko pod zemlju, sigurno bi bili izlo�eni neprirodno velikoj dozi radijacije.

Me�utim, niko od onih koji su silazili dole u rudnik nije pripadao njihovoj grupi. Ponter je po�eo da se raspituje i otkrio je da se radi o jednom izuzetno neobi�nom rudniku nikla: nivo radijacije u drevnim granitnim stenama bio je izuzetno nizak.

Zbog toga mu je jedna zamisao pala na pamet. On je bio fizi�ar i zajedno sa Adikorom Huldom radio je na stvaranju kvantnog kompjutera. Me�utim, kvantni registri bili su izuzetno osetljivi na sva spolja�nja ometanja, a najve�i problem predstavljali su im kosmi�ki zraci koji su izazivali dekoherenciju.

Ponter je pomislio da im se re�enje problema nalazi tu, gotovo pod nogama. Sa stenama na hiljadu du�ina ruke iznad, kosmi�ki zraci vi�e im ne�e predstavljati problem. Na toj dubini ni�ta ni toliko malo kao �to su neutrini ne�e mo�i da se probije i oni ne�e imati nikakvog uticaja na eksperiment. Ponter i Adikor �eleli su da poku�aju.

Delag Boust bio je Glavni upravnik Saldaka; ovaj polo�aj bio mu je silom nametnut od strane Saveta sedokosih. Naravno, uvek je tako sa Upravnicima: niko ko bi sam odabrao da to predstavlja njegov doprinos dru�tvu ne bi bio podoban da to stvarno i bude.

Ponter je izneo svoj predlog Boustu. Tra�io je od njega da mu dozvoli da izgradi postrojenje za kvantne kompjutere duboko u rudniku. Boust je ubedio Savet sedokosih da se slo�i sa ovom idejom. Ni jedno tehnolo�ki razvijeno dru�tvo ne bi moglo da opstane bez kori��enja metala, ali ovaj rudnik nije uvek bio dobar za o�uvanje �ivotne sredine. Svaka prilika da se u�ini ne�to pozitivno do�ekana je sa dobrodo�licom.

Tako je sagara�eno postrojenje za kvantne kompjutere. Ponter i Adikor su i dalje imali problem sa jednim neo�ekivanim izvorom dekoherencije�� elektri�nim pra�njenjima koja je izazivao pritisak u stenama koje su se nalazile na toliko velikoj dubini. Me�utim, Adikor je verovao da je uspeo da re�i ovaj problem i trebalo je da tog dana ponovo poku�aju, faktori�u�i broj koji je bio ve�i od svih sa kojim su ve� poku�avali.

Lebde�i autobus dovezao je Pontera i Adikora do ulaza u rudnik. Bio je divan letnji dan, s nebom svetlo plave boje, ba� onakav kakav je Ponterov Pratilac rekao da �e biti. Ponter je mogao da oseti miris polena u vazduhu i da �uje �alostive krike ptice gnjurac na jezeru. U ostavi je odabrao jedan �titnik za glavu i pri�vrstio ga na ramena, tako da dva po dijagonali ukr�tena dr�a�a pridr�avaju ravnu plo�u tako da ona stoji kao neka vrsta ispusta nad njegovom glavom. I Adikor je stavio svoj �titnik.

Lift na ulazu u rudnik bio je cilindri�nog oblika. Dva fizi�ara u�la su u njega i Ponter je nogom pritisnuo dugme za pokretanje.

Lift je zapo�eo svoje dugo spu�tanje.

Ponter i Adikor su iza�li iz lifta i krenuli dugim hodnikom ka svojoj kvantno-kompjuterskoj laboratoriji. Ona je, naravno, bila sagra�ena u delu rudnika u kojem nije bilo dragocenog metala. I�li su �ute�i, u opu�tenoj i prijatnoj ti�ini kakva vlada izme�u dva �oveka koji se poznaju izuzetno dugo.

Najzad su stigli do laboratorije. �inile su je �etiri prostorije. Prva je bila maju�na odaja u kojoj su jeli; naime, nije imalo nikakvog smisla da se voze liftom celim dugim putem natrag do povr�ine zemlje samo radi obroka. Druga prostorija je bila toalet; dole nije bilo vodovoda, pa su sve otpadne materije morale da se svakog dana iznose napolje. Tre�a prostorija bila je kontrolna soba u kojoj su se nalazile gomile instrumenata i radni stolovi. Poslednja prostorija bila je jedina velika i bila je to ogromna kompjuterska komora, koja je bila ve�a od ku�e u kojoj su Ponter i Adikor �iveli.

Uobi�ajeni cilj kada se prave kompjuteri je da oni budu �to manji; na taj na�in su vremenska iskrivljenja koja je izazivala brzina svetlosti svo�ena na najmanju mogu�u meru. Me�utim, Ponterova i Adikorova kvantno-kompjuterska mre�a bila je zasnovana na kori��enju kvantno isprepletanih protona kao registara i morao je da postoji na�in da se uo�i razlika izme�u reakcija koje se javljaju simultano zbog ove njihove isprepletanosti i onih koje se javljaju kao rezultat normalne komunikacije brzinom svetlosti izme�u dva protona. Najjednostavniji na�in da se to u�ini bio je da se stvori izvesna udaljenost izme�u registara tako da vreme koje je potrebno svetlosti da pre�e razmak izme�u dva registra bude mogu�e lako izmeriti. Stoga su protoni dr�ani unutar magnetno nepropustljivih stubova poredanih na odre�enom razmaku po celoj komori.

Ponter i Adikor su skinuli svoje �titnike za glavu i u�li u kontrolnu sobu. Adikor je bio prakti�ar: on je bio taj koji je pronalazio na�ine da primeni u oblasti softvera i hardvera Ponterove ideje. Seo je za konzolu i po�eo da prolazi kroz rutinski postupak neophodan za pokretanje kvantno-kompjuterske mre�e. �Koliko jo� pre nego �to budemo spremni?��� pitao je Ponter.

�Jo� pola-desetine�, odgovorio je Adikor. �I dalje imam problem sa stabilizacijom registra 69.�

�Da li misli� da �e uspeti?��� pitao je Ponter.

�Ja?�, re�e Adikor. �Sigurno.� Nasme�io se. �Naravno, isto to sam rekao i ju�e i prekju�e i pre tri dana.�

�Ve�iti optimista�, odvratio je Ponter.

�Ej�, rekao je Adikor, �kada se stigne ovoliko daleko, nema gde dalje da se ide sem gore.�

Ponter se nasmejao, a onda je pro�ao kroz lu�ni prolaz i u�ao u prostoriju gde su jeli da bi uzeo tubu s vodom. Nadao se da �e dana�nji eksperiment uspeti. Trebalo je da uskoro bude odr�ano Savetovanje sedokosih i on i Adikor �e morati da ponovo objasne kako svojim radom doprinose dru�tvu. Nau�nici su obi�no dobijali odobrenje za ono �to predlo�e�� naime, svako je mogao da jasno vidi koliko se zahvaljuju�i nauci pobolj�ao �ivot svih�� ali, ipak, uvek je predstavljalo ve�e zadovoljstvo ako mo�e� da podnese� izve�taj o pozitivnim rezultatima koje si postigao.

Ponter je zubima skinuo plasti�ni poklopac sa tube s vodom i progutao je nekoliko gutljaja hladne te�nosti. Zatim se vratio u kontrolnu sobu, seo za sto i po�eo da �ita sa lepeze svetlozelenih listova od tanke plastike, pregledaju�i zabele�ke koje je na�inio prilikom njihovog poslednjeg poku�aja, povremeno ispijaju�i po koji gutljaj vode. Bio je le�ima okrenut Adikoru koji je bio zaokupljen kontrolama na suprotnom kraju male prostorije. Glavni zid prostorije bio je uglavnom od stakla i kroz njega je mogla da se vidi velika kompjuterska komora, �ija je tavanica bila postavljena vi�e, a pod ni�e, od onih u ostalim prostorijama.

Oni su ve� bili postigli zna�ajan uspeh sa svojim kvantnim kompjuterom. Pro�lih deset-meseci uzeli su kao faktor broj koji je zahtevao 10⁷³ atoma vodonika kao registar�� a to je koli�ina koja je mnogo ve�a od svog vodonika.u svim zvezdama u celoj galaksiji i ima kapacitet ve�i nego �to je kapacitet cele kompjuterske komore, �ak i kada bi cela bila ispunjena vodonikom. jedini na�in da uspeju ako �ele da postignu istinske efekte kvantnog kompjutera, bio je da njihov ograni�eni broj fizi�ki postoje�ih registara postoji simultano u vi�estrukim stanjima postavljenim jedno na drugo.

Na neki na�in, ovaj predstoje�i eksperiment predstavljao je puko pove�anje: bio je to poku�aj da se faktori�e jo� ve�i broj. Me�utim, broj koji je bio u pitanju bio je jedan od neizmerno velikih brojeva koji bi po Digandalovoj teoremi trebalo da bude primaran broj. Nijedan obi�ni kompjuter to nije mogao da testira, ali njihov kvantni kompjuter trebalo bi da bude sposoban da to u�ini.

Ponter je proverio jo� nekoliko stranica bele�ki, a onda oti�ao do druge kontrolne konzole i izvukao nekoliko operativnih dugmadi, pode�avaju�i delove sistema za snimanje. �eleo je da bude siguran da �e svaki deli� eksperimenta biti zabele�en, tako da kasnije ne mo�e da bude nikakve sumnje u dobijene rezultate. Kad bi samo��

�Spremni smo�, rekao je Adikor.

Ponter je osetio kako je srce po�elo da mu ubrzano kuca. Toliko je silno �eleo da ovo uspe, koliko zbog sebe, toliko i zbog Adikora. Ponter je imao mnogo sre�e na po�etku svoje karijere i sada je predstavljao cenjeno ime u svetu fizike. �ak i kada bi danas umro, ostao bi upam�en. Adikor nije bio toliko uspe�an. Koliko bi bilo divno za njih obojicu ako bi uspeli da doka�u�� ili pobiju; ma koji rezultat da dobiju, bi�e zna�ajan�� Digandalovu teoremu, pomislio je Ponter.

Postojale su dve kontrolne konzole kojima je trebalo rukovati, po jedna na svakoj strani male prostorije. Ponter je ostao kod one kod koje je ve� i bio, koja se nalazila pored lu�nog prolaza kroz koji se ulazilo u prostoriju u kojoj su jeli. Adikor je krenuo ka suprotnom kraju kontrolne sobe. Trebalo je da se sve kontrole nalaze na jednom mestu, ali ovako kako su sada bile postavljene u�te�eno je gotovo 30 du�ina ruke skupog prenosnog kabla koji je kori��en za povezivanje registara. Svaka kontrolna konzola bila je u�vr��ena za zid. Adikor je stajao pored svoje i povukao je onu dugmad koju je trebalo da povu�e. U me�uvremenu, Ponter je pode�avao odgovaraju�e kontrole na svojoj konzoli.

�Sve spremno?��� pitao je Adikor.

Ponter je pogledao niz signalnih lampica na svojoj komandnoj plo�i; sve su bile crvene boje, boje krvi, boje zdravlja. �Da.�

Adikor je klimnuo glavom. �Deset otkucaja�, rekao je, po�ev�i sa odbrojavanjem. �Devet. Osam. Sedam. �est. Pet. �etiri. Tri. Dva. Jedan. Nula.� Nekoliko lampica se upalilo na Ponterovoj kontrolnoj tabli, pokazuju�i da registri rade. Teoretski, u vremenskom razmaku od jednog deli�a otkucaja, svi mogu�i faktori bi trebalo da budu isprobani, a rezultati primljeni u vidu serije interferencijalnih �ema na fotografskom filmu. Obi�nom kompjuteru koji dekodira ove interferencijalne �eme bi�e potrebno izvesno vreme da sastavi listu faktora�� koja bi, ako Digandal nije bio u pravu i ovaj broj nije primaran, mogla da bude uistinu veoma duga�ka.

Ponter je napustio svoju konzolu i oti�ao da sedne. Adikor je hodao tamo-amo gledaju�i kroz staklo na redove registara, na svaki od tih stubova od zape�a�enog stakla i �elika koji je sadr�ao specifi�nu koli�inu vodonika.

Kona�no, obi�ni kompjuter je ispustio zvuk kojim je javio da je zavr�io.

U sredi�njem delu Ponterove kontrolne konzole nalazio se �etvrtasti monitor. Rezultati su se pojavili na njemu, ispisani crnom bojom na �utoj pozadini. A rezultati su bili��

�Gristl!��� opsovao je Adikor koji je stajao pored Pontera, s rukom na njegovom ramenu.

Na displeju je pisalo: �Gre�ka u registru 69; faktorisanje prekinuto.�

�Moramo da ga zamenimo�, rekao je Ponter. �Samo nam stalno pravi probleme.�

�Nije problem u samom registru�, rekao je Adikor. �Radi se o postolju kojim je pri�vr��en za pod. Ali, bi�e potrebno desetina-dana da se napravi novo.�

�Zna�i, ne mo�emo ni�ta da uradimo pre Savetovanja sedokosih?��� upitao je Ponter. Nije se radovao pomisli da �e morati da se pojavi pred starijim gra�anima i ka�e im da ni�ta nisu pridodali op�tem znanju od poslednjeg zasedanja Saveta.

�Ne, osim...�, po�eo je Adikor, oklevaju�i.

��ta?�

�Pa, problem sa registrom 69 je u tome �to vibrira na svom postolju; kop�e za pri�vr��ivanje nisu dobro ura�ene. Kada bismo uspeli da prona�emo ne�to �ime bismo ga u�vrstili...�

Ponter je po�eo da se osvr�e po prostoriju. Ni�ta mu se nije �inilo pogodnim za tu svrhu. �A �ta misli� o tome da ja odem u kompjutersku komoru i da se naslonim na njega? Zna�, da ga pritisnem svom svojom te�inom. Da li �e ga to spre�iti da vibrira?�

Adikor se namr�tio. �Morao bi da ga dr�i� veoma �vrsto. Oprema mo�e, naravno, da izdr�i izvesno pomeranje, ali...�

�Ja to mogu�, rekao je Ponter. �Ali... da li �e moje prisustvo na podu kompjuterske komore izazvati dekoherenciju?�

Adikor je odmahnuo glavom. �Ne. Stubovi sa registrima imaju jaku za�titu; bilo bi potrebno ne�to �to sadr�i mnogo vi�e radioaktivnosti ili elektriciteta nego �to je to ljudsko telo da bi se poremetio njihov sadr�aj.�

�Pa, onda?�

Adikor se ponovo namr�tio. �Te�ko da se ovo mo�e nazvati elegantnim re�enjem na�eg problema.�

�Ali bi moglo da uspe?�

Adikor je klimnuo glavom. �Pretpostavljam da vredi poku�ati. Bolje nego da odemo pred Savet praznih ruku.�

�Dobro�, rekao je Ponter odlu�nim glasom. �Hajde da to u�inimo.� Adikor je klimnuo i Ponter je otvorio vrata koja su razdvajala ostale tri prostorije od ogromne kompjuterske komore u kojoj su se nalazili stubovi sa registrima. Zatim je si�ao stepenicama i zakora�io na pod komore od ugla�anog granita koji se nalazio na istom nivou kao i laserski zraci. Ponter se kretao pa�ljivo po podu, jer se ve� jednom ranije dogodilo da se okliznuo kada je tuda prolazio. Kada je stigao do registra 69, spustio je jednu ruku na njegov zaobljeni vrh, a zatim preko nje i drugu, a onda pritisnuo svom snagom. �Mo�e� da po�ne�!��� povikao je Ponter.

�Deset�, uzviknuo je Adikor. �Devet. Osam. Sedam.�

Ponter se trudio da dr�i ruke nepomi�no. Koliko je mogao da vidi, cilindri�ni registar nije uop�te vibrirao.

��est. Pet. �etiri.�

Ponter je duboko udahnuo, poku�avaju�i da se smiri. Zatim je zadr�ao dah.

�Tri. Dva. Jedan.�

Idemo, pomislio je Ponter.

�Nula!�

�ta je-?

Potpuna tama.

I�� voda! Ponter Bodit je ose�ao da su mu noge mokre i��

Tonuo je sve vi�e; voda mu je prekrivala telo najpre do pasa, zatim do grudi, a onda je stigla sve do vilice.

Ponter je po�eo da silovito udara nogama.

O�i su mu bile �irom otvorene, ali nije mogao ni�ta�� apsolutno ni�ta!�� da vidi.

Mlatarao je rukama dok se vukao kroz vodu. Udahnuo je vazduh.

�ta se dogodilo? Gde sam?

U jednom trenutku nalazio se u kvantno-kompjuterskoj laboratoriji, a u slede�em��

Tama�� potpuno tama. Ponter je pomislio da je mo�da oslepeo. Eksplozija je to mogla da izazove; toliko duboko pod zemljom uvek je postojala opasnost da do�e do pucanja stena, a i iznenadna provala podzemne vode bila je mogu�a.

Jo� neko vreme se kretao kroz vodu, zamahuju�i rukama, a onda je ispru�io prste na nogama, poku�avaju�i da napipa dno, ali��

Nije bilo ni�ega, ni�ega. Samo voda. Mogao je da se nalazi na rukohvat daleko od dna, ali �ak i hiljadu puta toliko. Palo mu je na pamet da bi mogao da zaroni i proveri gde je dno, ali ako bude plivao u toj tami bez tra�ka svetlosti, mogao bi da izgubi ose�aj o tome �ta je gore, a �ta dole i da ne uspe da se vrati na vreme na povr�inu.

Progutao je gutljaj vode dok je poku�avao da nogama napipa dno. Voda je bila bez ikakvog ukusa; pretpostavljao je da bi trebalo da podzemna voda bude slankasta, a �inilo se da je ova voda potpuno �ista, kao da je pre�i��ena.

I dalje je udisao vazduh. Srce mu je tuklo kao ludo, i��

�eleo je da mo�e da otpliva do neke ivice, ma gde da se ona nalazi.

Iznenada, za�ula se prigu�ena tutnjava, svuda oko njega.

A onda ponovo, nalik nekoj ogromnoj �ivotinji koja se budi, nalik��

Kao da se ne�to nalazi pod velikim pritiskom, pomislio je. Napokon je osetio da u plu�ima ima dovoljno vazduha i da mo�e da vikne.

�U pomo�!��� povikao je Ponter. �U pomo�!�

Glas mu je �udno odzvanjao, kao da se nalazi u zatvorenom prostoru. Zapitao se da li je mogu�e da se i dalje nalazi u kompjuterskoj laboratoriji. Ali, ako je tako, za�to Adikor ne odgovara na njegovo dozivanje?

Nije smeo da tu ostane, znao je to. Mada jo� uvek nije ose�ao iscrpljenost, uskoro �e je osetiti. Mora da prona�e ne�to na �ta mo�e da se popne, ili ne�to u vodi na �emu bi mogao da pluta i��

Tutnjava se ponovo za�ula, sada glasnija, neumoljiva.

Ponter je po�eo da pliva udaraju�i nogama poput psa. Kad bi bilo makar malo svetlosti! Plivao je kako mu se �inilo veoma kratko i��

U�asan bol! Ponter je udario glavom u ne�to tvrdo. Okrenuo se i ponovo po�eo da se kre�e vuku�i se kroz vodu, ose�aju�i sve ve�i bol u rukama i nogama, ispru�iv�i napred jednu ruku sa ra�irenim prstima, dlana okrenutog napred. Ma �ta da je bilo to u �ta je udario, bilo je tvrdo i toplo�� nije se radilo o metalu ili staklu. I bilo je potpuno glatko, mo�da malo zaobljeno i��

Ponovo se za�ula tutnjava, koja je dopirala iz��

Srce mu posko�i i on oseti kako mu se o�i jo� vi�e �ire, ali nije mogao ni�ta da vidi u toj neprozirnoj tami.

�inilo se da tutnjava dopire iz �vrstog zida koji se nalazio ispred njega.

Po�eo je da pliva u suprotnom pravcu, dok je buka sve vi�e rasla, dosti�u�i ve� toliku ja�inu da je mislio da �e mu bubne opne pu�i.

Gde sam?

Zvuk se i dalje poja�avao. On je nastavljao da pliva i��

Auh! Boli!

Udario je drugi tvrdi, glatki zid. Ovo sigurno nisu zidovi u kompjuterskoj laboratoriji, pomislio je; oni su prekriveni mekom tkaninom koja prigu�uje svaki zvuk.

Vuuu�!

Iznenada, voda oko Pontera je po�ela da se pokre�e, da kulja i da ga nosi sa sobom, i on se ose�ao kao da se nalazi u pobesneloj bujici. Ponter je duboko udahnuo, progutav�i i ne�to vode zajedno sa vazduhom, a onda��

Onda oseti kako ga ne�to tvrdo udara sa strane po glavi i po prvi put otkako je ovo ludilo po�elo on ugleda svetlost: zvezde su mu za-svetlucale pred o�ima.

A onda ponovo zavlada tama, i ti�ina��

Ni�ta vi�e.

�Laku no�, profesorko Von.�

�Laku no�.Vidimo se sutra.� Meri Von je bacila pogled na sat. Bilo je pet minuta do devet uve�e. ��uvaj se.�

Mlada studentkinja se nasme�ila. �Ho�u�, rekla je. Zatim je iza�la iz laboratorije.

Meri ju je posmatrala kako odlazi, se�aju�i se sa �aljenjem kako je nekada i sama bila vitka kao �to je Darija sada. Meri je imala trideset osam godina, nije imala dece i bila je ve� dugo razdvojena od svog mu�a.

Meri se vratila prou�avanju auto-radiografskog filma, na kojem se o�itavao nukleotid za nukleotidom. DNK koju je prou�avala bila je uzeta od goluba-selice u Muzeju prirodnih nauka Fild; poslata je tu, na univerzitet Jork, da bi se videlo da li mo�e da bude ura�en kompletan lanac. Iako su drugi to ve� poku�avali da urade, nisu uspeli, jer je DNK bila previ�e o�te�ena, ali Merina laboratorija je bila poznata po tome da je uspe�nija od bilo koje druge laboratorije u rekonstruisanju stare o�te�ene DNK.

Na�alost, lanac se, ipak prekinuo; nije postojao na�in da se utvrdi iz ovog uzorka koji niz nukleotida je prvobitno bio prisutan. Meri je protrljala prstom koren nosa. Mora�e da izdvoji jo� DNK iz uzorka goluba, razmi�ljala je, ali je bila previ�e umorna da bi to u�inila te ve�eri. Pogledala je na sat na zidu; bilo je devet sati i dvadeset pet minuta.

Jo� nije bilo previ�e kasno; mnoga od ve�ernjih predavanja leti su se zavr�avala u devet sati, tako da �e sigurno biti dosta ljudi koji se vrzmaju naokolo. Kada bi ostala da radi posle deset sati, Meri bi obi�no pozvala nekog iz obezbe�enja kampusa da je otprati do automobila. Me�utim, sada joj se to �inilo nepotrebnim budu�i da jo� nije bilo previ�e kasno. Meri je skinula mantil bledo zelene boje i oka�ila ga na �iviluk na vratima. Bio je avgust; u laboratoriji je vazduh bio rashla�en, ali napolju je i dalje bilo prili�no vru�e. Jo� jedna topla, neprijatna no� nalazila se pred njom.

Meri je ugasila svetla u laboratoriji; jedna od neonskih �ipki je zatreperila nekoliko puta pre nego �to se ugasila. Zatim je zaklju�ala vrata i krenula hodnikom koji se pru�ao du� drugog sprata, pro�av�i pored automata sa pepsi-kolom (kompanija Pepsi je platila unverzitetu Jork dva miliona dolara da bi bila jedini prodava� bezalkoholnih pi�a u kampusu).

Na zidovima hodnika bile su oka�ene oglasne table, na kojima su se nalazila obave�tenja o de�avanjima na fakultetu, doma�im zadacima, sastancima klubova, kao i reklame za jeftine kreditne kartice i pretplate na �asopise, a uz to i ponude za prodaju svih mogu�ih predmeta od strane studenata i fakulteta, uklju�uju�i i oglas nekog jadnika koji se nadao da �e mu neko dati novac za staru elektri�nu pisa�u ma�inu.

Meri je nastavila da kora�a hodnikom; potpetice njenih cipela udarale su po plo�icama. Nikog drugog sem nje nije bilo u hodniku. �ula je zvuk vode u mu�kom toaletu, ali to ispiranje se obavljalo automatski, kad bi se tajmer uklju�io.

Vrata koja su vodila do stepeni�ta bila su od stakla oja�anog �i�anom mre�om. Meri je otvorila vrata i po�ela da se spu�ta �etiri sprata po betonskim stepenicama, na�av�i se na kraju u prizemlju gde je pre�la kratku udaljenost do drugog hodnika koji je tako�e bio prazan, sem �to je na njegovom suprotnom kraju videla nekog nastojnika kako ne�to radi. Za�la je dublje u hodnik, pro�la pored stalka sa �asopisom kampusa Ekskalibur, i kona�no, iza�la kroz dvostruka vrata u toplu no�.

Na nebu jo� nije bilo Meseca. Meri je i�la po plo�niku, pro�la pored nekoliko studenata, ne prepoznav�i nikog od njih. Tu i tamo bi slu�ajno nagazila ponekog insekta i��

Neka ruka ju je stegla preko usta i ona je osetila ne�to hladno i o�tro na svom grlu. �Nemoj ni da pisne�!�, za�ula je duboki, hrapavi glas, i osetila kako je neko vu�e unazad.

�Molim vas�� �, rekla je Meri.

��uti!��� rekao je mu�karac. Nastavio je da je vu�e unazad, dok je ona ose�ala kako joj no� pritiska grlo. Merino srce je udaralo kao ludo. Mu�karac je sklonio ruku sa njenih usta i trenutak kasnije ona ju je osetila na svojoj levoj dojci, kako je ste�e grubo, bolno.

Uvukao ju je u malo udubljenje na mestu gde su se dva betonska zida spajala pod pravim uglom, koje je bilo zaklonjeno od pogleda jednim velikim borom. Okrenuo ju je, pritisnuv�i joj �vrsto ruke uza zid, dok ju je svojom levom rukom u kojoj je i dalje dr�ao no� stezao za zglob. Sada je mogla da ga vidi. Nosio je crnu skija�ku kapu navu�enu preko lica, ali je bilo jasno da je belac�� mogla je da vidi u kru�nim otvorima oko o�iju da mu je ko�a svetla, a o�i plave. Poku�ala je da ga udari kolenom u prepone, ali on se izvio unazad i sve �to je uspela bilo je da ga je jedva i dotakla.

�Nemoj da mi se odupire��, �ula je njegov glas. Ose�ala je miris duvana u njegovom dahu i znojave dlanove na rukama kojima joj je stezao zglobove. Mu�karac je sklonio ruku sa zida, povukao Merinu, a zatim silovito prislonio i svoju i njenu ruku uz betonski zid, dr�e�i svoju tako da se no� nalazio bli�e Merinom licu. Drugom rukom je po�eo da otkop�ava svoje pantalone, i Meri je za�ula zvuk pokretanja rajsfer�lusa. Osetila je nalet kiseline iz �eluca koji joj je ispunio grlo.

�Ja imam ... ja imam AIDS�, rekla je Meri, ste�u�i �vrsto o�i, poku�avaju�i da se na taj na�in odvoji od svega.

Mu�karac se nasmejao, ispustiv�i hrapavi zvuk u kome se nije ose�ala ni trunka istinskog smeha. �To zna�i da nas je dvoje�, rekao je. Meri je osetila kako joj srce preska�e, ali je onda pomislila da on, kao i ona, la�e. Koliko je �ena kojima je ovo ve� u�inio, upitala se. Koliko njih je u o�ajanju poku�alo da se spase istom ovom la�i?

Osetila je njegovu ruku na svom pojasu, a zatim i kako joj otkop�ava pantalone i povla�i rajsfer�lus nadole, a onda i kako joj pantalone spadaju na bedra i njegov penis u erekciji kako je pritiska preko ga�ica. Zaje�ala je i istog trena osetila njegovu ruku na svom grlu kako je ste�e, zabadaju�i joj nokte u ko�u.

��uti, ku�ko!�

Za�to niko ne dolazi? Za�to nikog nema? Bo�e, za�to�� Osetila je kako joj rukom svla�i ga�ice, a zatim i njegov penis kako silom prodire u njenu vaginu. Bol je bio nepodno�ljiv; imala je ose�aj da joj kida sve iznutra.

Kod silovanja se ne radio seksu, pomislila je Meri, dok su joj se suze sakupljale u uglovima o�iju. To je �in nasilja. Zadnjicom je silovito udarala o betonski zid, dok je mu�karac pritiskao svoje telo uz njeno, zabijaju�i se duboko u nju, ponovo i ponovo i ponovo, sa svakim takvim prodiranjem ispu�taju�i sve glasnije �ivotinjsko stenjanje.

I onda, kona�no, sve se zavr�ilo. Odvojio se od nje. Meri je znala da mora da pogleda dole, da vidi da li mo�e i�ta da zapazi �to bi pomoglo da ga kasnije identifikuje, da mora da proveri da nije mo�da obrezan, da mora da prona�e bilo �ta �to bi pomoglo da to kopile bude osu�eno, ali nije mogla da podnese da ga pogleda. Zabacila je glavu unazad i gledala u tamno nebo, dok joj je sve bilo zamagljeno pred o�ima ispunjenim suzama.

�Ostani ovde�, rekao je mu�karac, dodiruju�i je no�em po obrazu. �Nemoj ni re� da izusti� i ostani ovde petnaest minuta.� Zatim je �ula kako povla�i rajsfer�lus na svojim pantalonama, a onda i njegove korake dok se tr�e�i udaljavao preko travnjaka.

Meri se le�ima naslonila na zid, a zatim skliznula dole na betonski plo�nik, i sela pritiskaju�i kolenima bradu. Mrzela je sebe zbog nekontrolisanih jecaja koje je ispu�tala.

Posle izvesnog vremena, gurnula je ruku izme�u nogu, a zatim je izvukla i pogledala da bi videla da li krvari; nije bilo krvi, hvala Bogu.

�ekala je da joj se umiri disanje i smiri stomak da bi mogla da ustane a da ne povrati. Zatim je ustala, bolno, polako. Mogla je da �uje glasove, glasove �ena, negde u daljini; dve studentkinje su �askale i smejale se dok su prolazile. Jedan deo nje je �eleo da ih pozove, ali nije mogla da natera sebe da ispusti bilo kakav zvuk.

Znala je da je napolju bar dvadeset pet stepeni, ali joj je bilo hladno, hladnije nego �to joj je bilo ikada u �ivotu. Trljala je ruke, poku�avaju�i da se zagreje.

Bilo joj je potrebno ko zna koliko vremena�� pet minuta, pet sati?�� da se sabere. Znala je da treba da ode do telefona, da pozove 911, da pozove policiju grada Toronta ili obezbe�enje kampusa ili�� znala je sve o tome, �itala je u priru�nicima na fakultetu�� Centar za �rtve silovanja unverziteta Jork, ali ...

Nije �elela ni sa kim da pri�a, nikoga da vidi, niti je �elela da nju iko vidi u tom stanju.

Meri je zakop�ala pantalone, duboko udahnula i po�ela da hoda. Pro�lo je nekoliko trenutaka dok nije postala svesna da se nije uputila prema svojim kolima, ve� da je krenula natrag ka Fakfarson zgradi za prirodne nauke.

Kada je stigla do zgrade, dr�ala se za gelender sve vreme dok se penjala uz stepenice �etiri sprata, boje�i se da ga pusti, boje�i se da ne izgubi ravnote�u. Sre�om, hodnik je bio prazan kao �to je bio i malopre. Stigla je do svoje laboratorije a da je niko nije video i upalila neonsko svetlo.

Nije morala da brine oko toga da li je ostala u drugom stanju. Uzimala je pilule za kontracepciju�� to nije bio greh po njenom mi�ljenju, ali sasvim sigurno jeste bio u o�ima njene majke�� sve otkako se udala za Kolma, a i sada, iako su se rastali, nastavila je da ih uzima, mada je, kako se ispostavilo, imala malo razloga za to. Ali, odlu�ila je�� oti�i �e na kliniku i uraditi test na AIDS, da bi se uverila da se nije zarazila.

Ne�e prijaviti silovanje; ve� je znala da to ne�e u�initi. Koliko puta je samo �itala o �enama koje nisu prijavile da su silovane i psovala ih. Smatrala je da su time izdale sve druge �ene, da su pustile monstruma da se izvu�e, da su mu pru�ile �ansu da to u�ine nekoj drugoj�� njoj!�� ali, sada, sada��

Lako je psovati nekoga kada se ne radi o tebi, kada se to nije dogodilo tebi.

Znala je �ta se de�ava �enama koje optu�e nekog mu�karca za silovanje; videla je to bezbroj puta na televiziji. Oni bi poku�ali da utvrde da je sve to njena gre�ka, da ona nije pouzdan svedok, da je na neki na�in dala svoj pristanak, da je nemoralna. �Zna�i, vi ka�ete da ste katolkinja, gospo�o O'Kejsi�� oh, izvinite, vi vi�e ne koristite to prezime, zar ne, otkako ste napustili svog mu�a Kolma. Sada ste Von, zar ne? Ali, vi ste, profesorko O'Kejsi i dalje u braku, zar ne? Recite ovom sudu, da li ste spavali sa drugim mu�karcima otkako ste napustili svog mu�a?�

Znala je da se pravda retko pronalazi u sudnici. Iskidali bi je na komadi�e i ponovo ih sakupili u ne�to �to ni ona sama ne bi uspela da prepozna.

Uostalom, verovatno se ni�ta ne bi ni promenilo. Monstrum bi se izvukao.

Meri duboko udahnu. Mo�da �e se kasnije predomisliti. Ali jedino �to je sada zaista va�no je da obezbedi fizi�ke dokaze o silovanju, a ona, profesor Meri Von, u najmanju ruku je podjednako sposobna da to u�ini kao i bilo koja �ena policajac.

Na ulaznim vratima u laboratoriju je bilo staklo, tako da se Meri malo pomerila da niko ko bi eventualno pro�ao kroz hodnik ne mo�e da je vidi. Zatim je otkop�ala pantalone�� zvuk rajsfer�lusa izazvao je da njeno srce presko�i jedan otkucaj. Zatim je uzela epruvetu za uzorke i kuglice vate i trep�u�i da bi potisnula suze, pokupila gadost koja se nalazila u njoj.

Kada je zavr�ila, zape�atila je epruvetu, napisala crvenim mastilom datum i re�i Von 66, �to je bilo njeno ime i broj koji je odgovarao tom monstrumu. Zatim je i svoje ga�ice stavila u neprozirnu kesicu, ozna�ila je istim datumom i re�ima i stavila i epruvetu i kesicu u fri�ider u kojem su �uvali uzorke, tik do epruveta sa DNK goluba-selice, jedne egipatske mumije i dlakavog mamuta.

�Gde sam?� Ponter je znao da mu se u glasu ose�a panika, ali ma koliko da se trudio, nije mogao da se kontroli�e. I dalje je sedeo na neobi�noj stolici koja se kretala na nekim obru�ima, �to je bilo dobro, zato �to je sumnjao da bi uop�te i mogao da stoji na nogama.

�Smiri se, Pontere�, rekao je njegov Pratilac. �Puls ti je previ�e����

�Da se smirim!��� prekinuo ga je o�tro Ponter, kao da je Hak predlo�io ne�to sme�no i nemogu�e. �Gde se nalazim?�

�Nisam siguran�, odgovorio je Pratilac. �Ne dobijam nikakav signal iz pozicionih kula. Uz to, potpuno sam odse�en od planetarne informativne mre�e, i ne dobijam nikakvu potvrdu o prijemu iz arhive alibija.�

�Da se nisi pokvario?�

�Ne.�

�Onda�� zna�i da ovo ne mo�e da bude Zemlja, zar ne? Ti bi primao signal da smo����

�Siguran sam da je ovo Zemlja�, rekao je Hak. �Zar nisi primetio Sunce dok su te vozili ovamo u onom belom vozilu?�

��ta je sa Suncem?�

�Temperatura mu je iznosila 5200 stepeni, i zauzimalo je je-dan-sedam-stotinki celestijalne sfere�� isto kao i Sol kakav se vidi iz Zemljine orbite. Tako�e, prepoznao sam ve�inu drve�a i biljaka koje sam video. Ne, o�igledno je da se nalazimo na povr�ini Zemlje.�

�Ali, ovaj smrad! Vazduh je zaga�en!�

�To �u morati da ti poverujem na re�, rekao je Hak.

�Da li smo... mo�da... da li smo mo�da putovali kroz vreme?�

�To mi se �ini malo verovatnim�, odgovorio je Pratilac. �Ali, ako ve�eras budem mogao da vidim zvezde, mo�i �u da odredim da li smo se pomerili napred ili unazad u vremenu, bar ako se radi o nekom zna�ajnijem vremenskom periodu. A ako budem mogao da vidim i druge planete i u kojoj je fazi Mesec, mo�i �u da izra�unam ta�an datum.�

�Ali kako da se vratimo ku�i? Kako da����

�Pontere, moram ponovo da te upozorim da se smiri�. Osta�e� bez vazduha. Duboko udahni. Tako. A sada polako izdahni. Dobro je, opusti se. Ponovo udahni ��

��ta misli�, kakva su ono stvorenja?�� pitao je Ponter, pokazuju�i rukom na mr�ava stvorenja od kojih je jedno bilo tamne ko�e i nije imalo kosu, a drugo je imalo svetliju ko�u i glavu obmotanu nekom tkaninom.

��ta mislim?��� pitao je Hak. �To su Gliksini.�

�Gliksini��� uzviknuo je Ponter, dovoljno glasno da su se neobi�na bi�a okrenula da bi ga pogledala. On spusti glas. �Gliksini? Oh, hajde...�

�Pogledaj one dubinske snimke lobanja tamo.� Hak se obra�ao Ponteru kroz slu�ne implante, i kada bi govorio samo u levu ili desnu, mogao je da poka�e odre�eni pravac podjednako dobro kao da je to u�inio rukom. Ponter je ustao�� iako su mu se noge tresle i bio je nesiguran na njima�� i pre�ao preko prostorije, udaljavaju�i se od �udnih bi�a i prilaze�i osvetljenom ekranu kao �to je bio onaj u koji su oni gledali, na kojem se nalazilo zaka�eno nekoliko snimaka lobanja.

�Tako mi zelenog mesa!��� rekao je Ponter, gledaju�i �udne lobanje. �Ovo su zaista Gliksini, zar ne?�

�Mislim da jesu. Ne postoji ni jedno drugo bi�e koje nema luk iznad obrva ili koje ima tu izraslinu na prednjem delu donje vilice.�

�Gliksini! Ali, oni su izumrli pre ... koliko�� ?�

�Pre, mo�da, 400 hiljada meseci�, odgovorio je Hak.

�Ali, nemogu�e je da je ovo Zemlja od pre toliko vremena�, rekao je Ponter. �Ne postoji mogu�nost da civilizacija kakvu sada vidimo nije ostavila nikakve tragove koje bismo prona�li prilikom arheolo�kih iskopavanja. U najboljem slu�aju, Gliksini su obra�ivali kamen i od njega pravili grube sekire, zar ne?�

�Da.�

Ponter je poku�ao da ne zazvu�i histeri�no. �Pa, ponovo te pitam�� gde smo mi?�

Meri Von je polako voze�i pre�la deset kilometara do svog stana u Ri�mond Hilu. �ivela je u Observatoriji �Lejl�, blizu observatorije �Dejvid Danlap� koja je nekada, kratko vreme i davno, bila slavna�� u njoj se nalazio najve�i opti�ki teleskop na svetu�� a sada je bila svedena, zbog jakih svetlosti grada Toronta, na jedva ne�to vi�e od observatorije za obuku studenata.

Meri je kupila stan tu delimi�no i zbog bezbednosti. Dok je prilazila zgradi, �uvar joj je mahnuo iz svoje ku�ice, ali Meri jo� uvek nije mogla da podnese da ga pogleda u o�i�� nikoga nije mogla da pogleda u o�i. Nastavila je da vozi prilaznim putem zgradi, pro�la pored ure�enog travnjaka i velikih borova, obi�la oko njih i u�la u podzemnu gara�u. Njeno mesto za parkiranje bilo je dosta udaljeno od liftova, ali nikada tu nije osetila da nije bezbedna, ma koliko kasno da uve�e do�e. Kamere za nadzor su bile oka�ene izme�u oluka i vodovodnih cevi. Svaki korak koji bi na�inila idu�i ka liftovima bio je posmatran, ali je ona te ve�eri�� te proklete ve�eri�� �elela da niko ne mo�e da je vidi.

Da li na�in na koji hoda i�ta odaje, ili brzina kojom se kre�e, pitala se, ili, mo�da, to �to ide pognute glave, ili na�in na koji ste�e prednji deo svoje jakne, kao da dugmad na njoj ne uspevaju da u�ine da se ose�a bezbedno, da se ose�a za�ti�eno.

Za�ti�enost. Ne, sasvim sigurno to vi�e ne�e nikada mo�i da oseti, znala je to.

Na�la se u hodniku sa liftovima, gurnula prvo jedna vrata, a zatim i druga. Zatim je pritisla jedno jedino dugme za pozivanje lifta�� nije moglo da se ide nigde drugde sem uvis�� i �ekala da se jedna od tri kabine pojavi. Obi�no bi dok �eka �itala razli�ita obave�tenja koja bi tu stavila Uprava zgrade ili ostali stanari. Me�utim, te ve�eri je Merin pogled bio �vrsto prikovan za pod prekriven pohabanim plo�icama. Iznad vrata liftova nije postojao pokaziva� spratova, s obzirom na to da su postojala dva nivoa u glavnom hodniku, ali bi dugme sa oznakom �gore� potamnelo na nekoliko sekundi pre nego �to bi se vrata jedne od kabina otvorila s treskom, ali ona je odlu�ila da ni to ne posmatra. �udela je da u�e u svoj stan, ali po�to je bacila samo jedan pogled, vi�e nije mogla da natera sebe da posmatra blje�tavu strelicu koja pokazuje uvis....

Kona�no, vrata najudaljenijeg od tri lifta �irom su se otvorila. Meri je u�la unutra i pritisla dugme za �etrnaesti sprat. Zapravo se, naravno, radilo o trinaestom, ali se taj broj smatrao baksuznim. Iznad dugmadi sa brojevima bio je postavljen stakleni ram u kojem je stajala poruka s re�ima: �Prijatan dan �eli vam Uprava zgrade�.

Lift je po�eo da se penje. Kada se zaustavio, vrata su skliznula na stranu i Meri je krenula hodnikom koji je nedavno bio prekriven po nare�enju Uprave zgrade tepihom u�asne boje, nalik onoj �orbe od paradajza, i, onda je, napokon, stigla do svog stana. Tra�ila je klju�eve u ta�ni, prona�la i izvadila�� i buljila u njih, dok su joj se suze skupljale u o�ima, vid maglio, a srce ponovo po�elo da udara kao mahnito.

Na njenom malom privesku za klju�eve visila je �uta plasti�na pi�taljka za poziv u pomo� u slu�aju silovanja koju je pre desetak godina dobila od svoje uvek prakti�ne svekrve.

Nije imala nikakvu �ansu da je upotrebi, bar ne dok ionako nije bilo prekasno. Oh, da, mogla je da dune u pi�taljku posle napada, ali....

Ali silovanje je �in nasilja, i ona je pre�ivela. No� joj je bio prislonjen prvo na grlo, a zatim na obraz, ali ipak je on nije posekao, nije joj unakazio lice. Ali da je podigla uzbunu, on je mogao da se vrati, mogao je da je ubije.

Za�ula se tiha zvonjava; stigao je jo� jedan lift. Neki od njenih suseda �e se za koji trenutak na�i u hodniku. Meri je gurnula klju� u bravu dok se pi�taljka na kraju lanca klatila, i brzo u�la u stan koji je bio u mraku.

Pritisla je prekida� za svetlo, ono se upalilo, i Meri se okrenula, zatvorila vrata i spustila rezu na njima.

Izula je cipele i pro�la kroz dnevnu sobu �iji su zidovi bili boje breskve, prime�uju�i, ali ne obra�aju�i pa�nju, da je crvena lampica na telefonskoj sekretarici upaljena. U�la je u spava�u sobu i skinula ode�u�� ode�u za koju je znala da �e da je baci, ode�u koju nikada ne bi mogla ponovo da nosi, ode�u koja nikada ne bi bila ponovo �ista bez obzira na to koliko puta da se opere. Zatim je u�la u kupatilo, ali tamo nije upalila svetlo; zadovoljila se svetlo��u koja je dopirala iz jedne lampi Tifani koja je stajala na no�nom sto�i�u. U�la je pod tu� i onda se u tom polumraku trljala, trljala i trljala, sve dok nije osetila da je ko�a pe�e, a onda je uzela jednu od svojih debelih flanelskih pid�ama, jednu od onih koje je obla�ila u najhladnijim zimskim no�ima, onih u kojima je bila potpuno prekrivena, i navukla ju je na sebe, a zatim se zavukla u krevet, obgrliv�i sebe �vrsto obema rukama, i drhtala je i plakala i onda kona�no, kona�no, posle nekoliko sati, zapala u nemiran san u kojem su je mu�ili prizori u kojima ju je neko jurio i u kojima se borila i u kojima ju je neko sekao no�em.

Meri je bila potrebna kafa. Izvukla se iz kreveta, oti�la u kuhinju i uklju�ila aparat. Zatim je u�la u dnevnu sobu i pritisla dugme na telefonskoj sekretarici, starom, pouzdanom srebrnkasto-crnom Panasoniku koji je glasno zveketao kad god bi pu�tao traku i premotavao je.

��etiri nove poruke�, za�uo sa hladan bezose�ajan ma�inski mu�ki glas, a onda su poruke po�ele da se emituju.

�Zdravo, seko, ovde Kristin. Prosto moram da ti ispri�am o tom novom frajeru kojeg vi�am. Upoznala sam ga na poslu. Da, znam, znam, ti uvek govori� da ne treba ulaziti u vezu s nekim s posla, ali, on je tako sladak i tako dobar i tako zabavan. Kunem se Bogom, seko, on je prava lovina!�

Prava lovina, pomisli Meri. Bo�e, jo� jedan pravi.

Ma�inski glas sa trake je nastavio. �Petak, 21 �as i 4 minuta.� To je bilo malo posle 18 �asova u Sakrementu; Kristin je sigurno nazvala �im se vratila ku�i s posla.

�Hej Meri, ovde Rouz. Nisam te videla vekovima. Hajdemo na ru�ak, �ta ka�e�? Jel' ono be�e imaju Bluberi hil u Jorku? Do�i �u tamo i oti�i �emo�� zatvorili su onaj koji se nalazio blizu moje ku�e. Pretpostavljam da si sada napolju�� nadam se da se dobro zabavlja�, �ta god da radi�. Javi mi se.�

Ponovo se za�uo glas sa telefonske sekretarice: �Petak, 21 �as i 33 minuta.�

Isuse, pomisli Meri. Isuse, to je bilo onda ... onda...

Zatvorila je o�i.

A zatim je slu�ala slede�u poruku: �Profesorka Von?��� za�uo se glas sa jakim jamaj�anskim naglaskom. �Da li je to stan profesorke Meri Von, geneti�ara ? Izvinjavam se ako nije�� i stra�no mi je �ao �to zovem ovoliko kasno, poku�ao sam na univerzitetu Jork, u slu�aju da ste jo� uvek tamo, ali sam samo dobio va�u glasovnu po�tu. Tra�io sam brojeve telefone za sve M. Von u Ri�mond Hilu�� u jednom �lanku koji sam na�ao na Internetu pisalo je da tu �ivite.� Merina poruka na sekretarici glasila je samo : �Ovde Meri�, ali je �oveku koji ju je pozvao to, izgleda, bilo sasvim dovoljno. �Dakle, Bo�e, nadam se da me ne�ete prekinuti sada ... zovem se Ruben Montego i ja sam lekar, lekar u rudniku Krejton kompanije Inko u Sadberiju. Ne znam da li ste ve� videli novinske izve�taje o tome, ali prona�li smo���� On zastade, i Meri se pitala za�to; do tog trenutka je brbljao kao da je navijen. �Pa, vidite, ako niste videli izve�taje, samo da vam ka�em da smo prona�li ne�to �to verujemo da je primerak Neandertalaca u izvanredno o�uvanom stanju.�

Meri odmahnu glavom. Fosili Neandertalaca nisu postojali nigde u Severnoj Americi; ovaj �ovek sigurno ima neke fosile kanadskih Indijanaca.

�Dakle, tra�io sam na Internetu pod pojmom �Neandertalac� i �DNK� i va�e ime se stalno pojavljivalo. Da li mo�ete��

Biiip! �ovek je potro�io svo vreme predvi�eno za ostavljanje poruke.

�Petak, 22 �asa i 10 minuta, izvestio je ma�inski glas.

�Prokletstvo, mrzim ove sprave�, rekao je doktor Montego javiv�i se ponovo. �Slu�ajte, ono �to sam hteo da ka�em je da bismo zaista voleli ako biste vi mogli da potvrdite ovo �to mi ovde imamo. Javite mi se�� u bilo koje doba dana ili no�i na moj mobilni telefon....�

Nemam vremena za ovo, pomislila je Meri, niti danas niti uskoro. Ali, ipak, Neandertalci nisu bili njena jedina oblast istra�ivanja; ako se radi o dobro o�uvanom kosturu drevnog Indijanca, i to bi bilo zanimljivo, tako�e, ali, morao bi da bude izuzetno dobro sa�uvan da DNK ne bi bila o�te�ena.

Sadberi, to je u Severnom Ontariju; da li je mogu�e da su oni stvarno prona�li ne�to, pomislila je. To bi bilo fantasti�no. Jo� jedan �ovek iz leda, �vrsto zale�en, mo�da otkriven negde duboko u rudniku.

Ali, Meri nije �elela da o tome razmi�lja u tom trenutku; nije �elela ni o �emu da razmi�lja.

Vratila se u kuhinju i napunila �olju sve�e skuvanom kafom, u koju je sipala malo �okoladnog mleka iz tetrapak pakovanja od pola litre. Nije poznavala nikog drugog ko to radi i prestala je da to poku�ava da naru�i po restoranima. Zatim se vratila u dnevnu sobu i uklju�ila svoj TV-aparat sa �etrnaestoin�nim ekranom koji nije mnogo koristila. Vi�e je volela da uve�e, onda kada bi ve�eri provodila kod ku�e, legne i �ita neki roman D�ona Gri�ama ili, ponekad, neki ljubavni roman.

Na daljinskom upravlja�u je pritisla dugme za kanal Pals 24�� dvadeset�etvorosatni program sa vestima kod koga je samo jedan deo ekrana bio posve�en objavljivanju vesti, dok su na desnoj strani davali obave�tenja o vremenu i finansijske izve�taje, a na dnu su davani naslovi iz Ne�enal posta. Meri je �elela da vidi kolika �e biti najvi�a temperatura i da li �e kona�no pasti ki�a, i tako nestati u�asna vla�nost u vazduhu i��

�Uni�tenje Neutrinske observatorije Sadberi ju�e�, rekla je ��ena-tvor�; Meri nije uspevala da joj zapamti ime, ali imala je upadljiv sedi pramen na ina�e tamnoj kosi. �Malo je pojedinosti poznato, ali je u ovom postrojenju koje se nalazi na dubini ve�oj od dva kilometra izgleda do�lo do nesre�e velikih razmera no�as oko 3 �asa i 30 minuta. Niko nije povre�en, ali je laboratorija vredna sedamdeset tri miliona dolara sada zatvorena. Neutrinski detektor, o kome se pisalo na naslovnim stranama svih novina u svetu pro�le godine, jer je predstavljao re�enje za takozvani Solarni neutrinski problem, poku�ava da razre�i misterije univerzuma. Otvoren je uz fanfare 1998. godine kada ga je posetio slavni fizi�ar Stiven Hoking.� Slika Hokinga u njegovim invalidskim kolicima kako se spu�ta liftom u okno rudnika pojavila se iza ��ene-tvora�.

�A kada ve� govorimo o misterijama, sti�u nam tvrdnje iz bolnice u Sadberiju da je jedan �ivi Neandertalac prona�en unutar rudnika. Imamo izve�taj Dona Rajta. �Done?�

Meri je gledala potpuno zapanjena u kanadskog novinara indijanskog porekla koji je davao kratak izve�taj. �ovek koji se mogao videti na ekranu zaista je imao dvostruki luk iznad obrva��

Bo�e, pomislila je ugledav�i rentgenski snimak lobanje koji je neko dr�ao prislonjen uz staklo na prozoru. Ona jeste izgledala kao neandertalska, ali kako je to mogu�e, pitala se, kako to ikako mo�e da bude mogu�e. Taj �ovek sasvim o�igledno nije bio pe�inski �ovek, i imao je urednu za�e�ljanu kosu. Meri je gledala taj kanal �esto i znala da ponekad objavljuju i reporta�e koje i previ�e podse�aju na lo�e prikrivene reklame za filmove koji se trenutno prikazuju, ali��

Meri je bila pretpla�ena na Internetu na Hominid listserv; tu je uvek bilo mno�tvo podataka tako da nikako ne bi moglo da se dogodi da ne sazna da �e se neki film o Neandertalcima snimati u Ontariju.

Sadberi... nikada nije bila u Sadberiju i��

I, Isuse, da, prija�e joj da ode na neko vreme odavde, pomisli.

Meri pritisnu dugme za premotavanje na telefonskoj sekretarici i broj sa pozivnim znakom 705 se prvi pojavi. Ona pritisnu dugme za pozivanje i zavali se u svojoj omiljenoj stolici sa visokim naslonom. Po�to je telefon tri puta zazvonio, glas koji je ve� poznavala se za�uo.

�Montego.�

�Doktore Montego, ovde Meri Von.�

�Profesorko Von! Hvala vam �to ste me nazvali. Moramo...�

�Doktore Montego, slu�ajte, vi nemate pojma koliko ... koliko sam zatrpana poslom trenutno. Ako je ovo neka �ala ili����

�To nije �ala, ali jo� ne �elimo da bilo gde vodimo Pontera. Da li mo�ete da do�ete u Sadberi?�

�Potpuno ste sigurni da se radi o ne�em pravom?�

�Ne znamo; to je ono �to �elimo da nam vi ka�ete. Znate, mi tako�e poku�avamo da dobijemo Normana Tjerija sa Kalifornijskog univerziteta, ali tamo nije jo� ni 8 sati ujutru, pa����

Ona nije �elela da se Tjeri dokopa ovoga, jer ako je istina i ako�� ali, kako bi to moglo da bude istina?�� to �e zaista biti ogromno.

�Za�to vam je potrebno da ja do�em tamo?��� pitala je Meri.

��elim da li�no uzmete uzorak DNK; ne �elim da kasnije bude ikakve dileme oko njegove autenti�nosti kao ni oko toga odakle poti�e.�

�Za to �e mi biti potrebno ... ne znam ... mo�da �etiri sata vo�nje odavde do Sadberija.�

�Ne brinite zbog toga�, rekao je Montego. �Od sino� avion korporacije �eka spreman na aerodromu Pirson, u slu�aju da se javite. Uzmite taksi, oti�ite do aerodroma i bi�ete ovde pre podneva. Ne britnite, Inko �e vam nadoknaditi sve tro�kove.�

Meri se osvrnula po stanu, pogledala bele police za knjige i name�taj i svoju kolekciju figura Rojal Doulton, uramljene Renoarove reprodukcije. Mogla bi da skokne do univerziteta Jork i uzme sve �to joj je potrebno, ali... ne, ne, nije �elela da se tamo vra�a, ne jo�, bar ne danas, mo�da ni sve do septembra kada po�inju predavanja.

Ali, bi�e joj neophodna njena oprema. Sada je dan i ona mo�e da parkira automobil na drugom mestu i stigne do zgrade iz potpuno drugog pravca, ne mora ni da pro�e blizu mesta gde je��

Gde je��

Meri sklopi o�i. �Moram da odem do Jorka i uzmem neke stvari. Ali, da, u redu, do�i �u.�

Ostalo je jo� 24 dana do slede�eg Kada dvoje postaje jedno, tog divnog �etvorodnevnog praznika kojem se Adikor Huld unapred radovao svakog meseca. Me�utim, uprkos tome da li je to doli�no ili ne, on zasigurno ne mo�e da �eka do tada da bi razgovarao sa osobom za koju se nadao da �e da govori u njegovu korist na dooslarm basadlarm. Mogao je da je nazove pomo�u glasovnog komunikatora, ali toliko mnogo toga se gubi kada se razmenjuju samo re�i, kada ne mogu da se vide pokreti i osete feromoni. Ne, ovo �e biti veoma delikatan posao; to sasvim sigurno zahteva putovanje do Centra.

Adikor je pomo�u svog Pratioca pozvao putni�ku kabinu sa voza�em. Zajednica je imala vi�e od 3000 vozila i nije morao dugo da �eka da jedno do�e po njega i pokupi ga.

Njegov Pratilac mu se obratio: �Zna� da je sada Poslednjih pet, zar ne?�

Gristl! Potpuno je zaboravio na to. Efekat �e sada biti najja�i. Samo dva puta je do tada i�ao u Centar tokom Poslednjih pet; poznavao je mu�karce koji to nisu nikada u�inili, i on ih je zadirkivao, pri�aju�i im da je jedva izvukao �ivu glavu.

Pa ipak, verovatno bi bilo mudro da se iz predostro�nosti ponovo okupa pre nego �to krene tamo, i tako ubla�i miris svojih feromona, zaklju�io je. Oti�ao je u kupatilo i u�inio to.

Kada je zavr�io s kupanjem, osu�io se pomo�u u�eta za brisanje, a onda je obukao tamnobraon ko�ulju i svetlobraon pantalone. Tek �to je zavr�io s obla�enjem, putni�ka kabina je stala ispred ku�e. Pabo, koja je i dalje i��ekivala Pontera, istr�ala je napolje da bi videla ko je to do�ao. Adikor je iza�ao mnogo sporije.

To je bio najnoviji model putni�ke kabine, uglavnom providna, sa dva motora ispod, i stolicama u svakom uglu. Na jednoj od njih je sedeo voza�. Adikor je u�ao i seo na mekano sedi�te u obliku sedla pored voza�a.

�Ide� u Centar?��� pitao je voza� koji je pripadao Generaciji 143 i gubio kosu na sredini glave gde se delila.

�Da.�

�Zna� da je sada Poslednjih pet?�

�Znam.�

Voza� se zakikotao. �Pa, ja ne�u da te �ekam.�

�Znam�, rekao je Adikor. �Hajdemo.�

Voza� je klimnuo glavom i povukao kontrolnu ru�icu. Vozilo je imalo dobru izolaciju od buke; Adikor je jedva mogao da �uje ventilatore. Pripremio se za vo�nju koja je bila pred njim. Pro�li su pored dve putni�ke kabine. U obema su se nalazili mu�karci. Adikor je pomislio kako se voza�i verovatno ose�aju prili�no korisnim. On nikada nije vozio putni�ku kabinu, ali mo�da je to posao u kojem bi mogao da u�iva.

�U �emu je tvoj doprinos?��� pitao je voza� opu�teno, zapo�inju�i razgovor.

Adikor je i dalje gledao u predeo kroz koji su prolazili. �Ja sam fizi�ar.�

�Ovde?��� pitao je voza�, deluju�i kao da mu ne veruje.

�Imamo laboratoriju tamo dole u jednom od rudarskih okana.�

�Oh, da�, odgovorio je voza�. ��uo sam za to. Neki moderni kompjuteri, zar ne?�

Jedna divlja guska je letela iznad njih; njeno belo perje sa obe strane kljuna isticalo se naspram crnog vrata i glave. Adikor ju je posmatrao dok je letela.

�Kako teku stvari?�

Kada te neko optu�i za zlo�in, to menja tvoj ugao gledanja na stvari. Adikor je to odmah shvatio. U uobi�ajenim okolnostima, on bi samo odgovorio: �Dobro�, umesto da po�ne da se bavi celom tom tu�nom zbrkom. Ali �ak bi i ovog voza�a mo�da mogli da pozovu na ispitivanje, pomislio je. �Da, sudijo, odvezao sam nau�nika Hulda i kada sam ga pitao kako stvari teku u njegovoj kompjuterskoj laboratoriji, on je odgovorio 'dobro'. Ponter Bodit je bio mrtav, ali on nije pokazao nikakve znake kajanja.�

Adikor je duboko udahnuo, a onda je pa�ljivo odmerio �ta �e re�i. �Ju�e se dogodila nesre�a, moj partner je nestao.�

�Oh�, rekao je voza�. ��ao mi je.�

Zemlji�te je na tom mestu bilo golo; mogle su da se vide samo drevne granitne stene i nisko �bunje. �I meni�, rekao je Adikor.

Nastavili su da se voze �ute�i. Nemogu�e je da bude osu�en za ubistvo; sasvim sigurno �e sudija odlu�iti da ako nema tela, nema ni dokaza da je Ponter mrtav, a kamoli da je �rtva neke prljave igre.

Ali ako��

Ako ga osude za ubistvo, onda��

�ta onda? Sasvim sigurno �e mu oduzeti imovinu, i sve �e biti dato Ponterovom �enskom partneru i deci, ali ... ali, ne, ne, Klast je mrtva ima ve� 20 meseci.

Ali, osim toga �to �e mu oduzeti imovinu, �ta jo�?

Sigurno... sigurno ne�e u�initi ono.

Pa, ipak za ubistvo, kakvu drugu kaznu bi mogli da odrede? To je sve delovalo nehumano, ali tome se pribegavalo kad god je neophodno jo� od Prve generacije. Me�utim, sasvim sigurno, on, ipak, brine bez razloga. Daklar Bolbej je o�igledno neute�na zbog gubitka Pontera; ipak je Ponter bio mu�ki partner Daklarinog �enskog partnera i oni su oboje bili vezani za Klast i njena smrt je nesumnjivo pogodila Bolbej podjednako koliko i Pontera, a sada je izgubila i njega. Da, Adikor je mogao da shvati da je njeno mentalno stanje moglo da postane privremeno nestabilno zbog tog dvostrukog gubitka. Nema sumnje da �e se za dan-dva Bolbej urazumiti i da �e povu�i optu�bu i izviniti mu se.

On �e mirno i velikodu�no prihvatiti izvinjenje, zaklju�io je Adikor; uostalom, �ta bi drugo pa mogao da u�ini.

Ali �ta ako ona ne povu�e optu�bu? Ako bude morao da nastavi sa ovom besmislicom sve do su�enja? �ta onda? Pa, mora�e da��

Voza� je prekinuo Adikora u razmi�ljanju. �Skoro smo stigli do Centra. Da li zna� ta�nu adresu?�

�Severna strana, Milbon skver.�

Adikor je video kako voza� pomera glavu gore-dole, klimaju�i.

Zaista su se pribli�avali Centru: golo zemlji�te sada je preraslo u teren prekriven jasenovima i brezama, s grupama ku�a od gajenog drve�a i sive cigle. Bilo je skoro podne, i oblaci kojih je bilo tog jutra na nebu sada su nestali.

Dok su se i dalje vozili, Adikor je video prvo jednu, a zatim i drugu, a onda jo� nekoliko �ena kako prolaze; bila su to najlep�a stvorenja na celom svetu.

Dve �ene su primetile putni�ku kabinu i po�ele da pokazuju na Adikora. Nije bilo uobi�ajeno da mu�karci dolaze u Centar u neko drugo vreme sem tokom ona �etiri dana Kada dvoje postaje jedno, ali de�avalo se jo� re�e da neki od njih do�e za vreme Poslednjih pet.

Adikor se trudio da ne obra�a pa�nju na poglede �ena dok ih je voza� odvodio sve dalje.

Ne, pomislio je, ne mogu da me osude. Nema tela!

Ali, ako, ipak, to u�ine��

Adikor se prome�koljio na sedi�tu dok je vozilo nastavilo da leti. Mogao je da oseti kako mu se testisi ste�u, kao da �ele da se sakriju i pobegnu daleko od mogu�nosti da budu povre�eni.

Ruben Montego je bio odu�evljen �to Meri Von dolazi iz Toronta. Jednim delom se nadao da �e ona da doka�e da Ponter nije, genetski posmatrano, Neandertalac, ve� samo obi�no ljudsko bi�e. To bi vratilo ne�to razuma u celu ovu situaciju; naime, tokom nemirno provedene no�i, Ruben je shvatio da mu je mnogo lak�e da svari pomisao da je neki lu�ak promenio sebe tako da li�i na Neandertalca, nego onu da je on zaista Neandertalac. Mo�da je Ponter stvarno pripadao nekoj neobi�noj sekti, kao �to je Ruben prvo i pomislio. Mo�da je nosio uske kacige na glavi dok je rastao, mo�da su ih redom menjali onako kako mu se lobanja razvijala, a sve one su iznutra bile oblikovane tako da mu glava bude formirana kao neandertalska. Osim toga, bilo je o�igledno da je jednom na njemu obavljena operacija tako da je njegova donja vilica dobila praistorijski oblik... Da, moglo je da se tako dogodi, mislio je Ruben.

Nije bilo svrhe da ide pravo na aerodrom Sadberi; pro�i �e jo� nekoliko sati dok profesorka Von ne stigne. Ruben je krenuo ka Zdravstvenom centru Sent D�ozef da bi video kako je Ponteru.

Prvo �to je primetio kada je u�ao u bolni�ku sobu bili su tamni kolutovi oko Ponterovih duboko usa�enih o�iju. Ruben je bio sre�an �to na njemu nikada nisu mogli da se primete takvi znaci umora. Njegovi roditelji u Kingstonu (onom na Jamajci, ne u Ontariju iako je Ruben jedno kratko vreme �iveo i tamo) nisu nikada mogli da primete da je proveo celu no� budan �itaju�i stripove. Ruben je pomislio da bi mo�da bilo dobro da je doktor Sing dao Ponteru neko sredstvo za smirenje. �ak i ako je on stvarno bio Neandertalac, gotovo je sasvim sigurno da bi bilo koje od sredstava za smirenje koje deluje na obi�ne ljude delovalo i na njega. Ali, znao je da bi i on sam, da je bio taj koji o tome mora da odlu�i, verovatno bio oprezan.

Ponter je sedeo u krevetu i jeo doru�ak koji mu je bolni�arka upravo donela. Po�to mu ga je pru�ila, jedno kratko vreme je gledao poslu�avnik, kao da misli da ne�to nedostaje. Onda je, kona�no, svoju desnu ruku obmotao belom lanenom salvetom i koristio je tako prekrivenu ruku da bi njome jeo, uzimaju�i komadi�e slanine jedan po jedan. Pribor za jelo je koristio samo za kajganu, a i za to je upotrebio ka�iku, a ne vilju�ku.

Ponter je spustio nazad na poslu�avnik tost nakon �to ga je pomirisao. Tako�e je vratio i kornfleks marke Kelog, iako je izgleda u�ivao re�avaju�i komplikovani na�in na koji se kutija otvara i sipaju�i njen sadr�aj u zdelu koja je bila zapakovana u kutiji. Po�to ga je probao, iskapio je sok od pomorand�e iz male plasti�ne �a�e u jednom jedinom gutljaju, ali �inilo se da ne �eli ni kafu ni delimi�no obrano mleko u pakovanju od �etvrt litre.

Ruben je oti�ao u kupatilo da bi doneo Ponteru �a�u vode i tu je zastao kao ukopan.

Ponter jeste bio sa nekog drugog sveta. Sasvim sigurno je bio. Prili�no �esto se de�ava da �ovek zaboravi da povu�e vodu, ali��

Ponter ne samo da nije povukao vodu, ve� se obrisao duga�kim papirom na kome je pisalo �dezinfikovano za upotrebu�, umesto toalet-papirom. Niko ko poti�e sa bilo kog mesta u razvijenom svetu ne bi mogao da na�ini takvu gre�ku. A Ponter jeste poticao iz tehnolo�ki razvijenog dru�tva; s unutra�nje strane njegovog levog zgloba pod ko�om je bio ugra�en neobi�ni implant.

Pa, pomislio je Ruben, najbolji na�in da se otkrije ne�to o tom �oveku je razgovor. Bilo je o�igledno da on ne govori engleski�� ili ne �eli da ga govori�� ali, kao �to je Rubenova baka imala obi�aj da ka�e, sve se mo�e kad se ho�e.

�Ponter�, rekao je Ruben, koriste�i jedinu re� koju je saznao prethodne ve�eri.

�ovek je �utao jedan trenutak predugo, malo nagnuv�i glavu na stranu. Zatim je klimnuo potvrdno, ali je to izgledalo kao da taj znak da je nekom drugom, a ne Rubenu. �Ruben�, rekao je zatim.

Ruben se nasme�io. �Ta�no. Ja se zovem Ruben.� Polako je nastavio: �A tvoje ime je Ponter.�

�Ponter, ka�, rekao je Ponter.

Ruben je pokazao na implant na Ponterovoj ruci. ��ta je to?��� pitao je.

Ponter je podigao ruku. �Pasalab�, rekao je. Zatim je to polako ponovio, slog po slog, verovatno shvataju�i da je u�enje jezika po�elo: �Pas-a-lab.�

U tom trenutku je Ruben shvatio da je pogre�io; nije postojala odgovaraju�a engleska re� koju bi on mogao da izgovori. Mo�da bi re� �implant� odgovarala, ali smatrao je da je to previ�e op�ti pojam. Odlu�io je da poku�a na drugi na�in. Podigao je jedan prst. �Jedan�, rekao je.

�Kolb�, rekao je Ponter.

Ruben je prstima napravio znak �V�.

�Dva.�

�Dak�, rekao je Ponter.

Tri prsta. �Tri.�

�Narb.�

�etiri prsta. ��etiri.�

�Dost.�

Svih pet prstiju. �Pet.�

�Aim.�

Ruben je nastavio, dodaju�i prst po prst sa svoje leve ruke sve dok nije �uo nazive za sve brojeva od 1 do 10. Zatim je po�eo daizgovara brojeve nasumi�no da bi se uverio da �e Ponter da upotrebi istu re� kao i pre i da ih ne izmi�lja. Sude�i po onome �to je mogao da zaklju�i�� bilo mu je te�ko da prati te neobi�ne re�i�� Ponter nije ni jednom pogre�io; izgleda da je to bio pravi jezik.

Zatim je Ruben po�eo da pokazuje pojedine delove svog tela. Pokazao je ka�iprstom na svoju obrijanu glavu. �Glava�, rekao je.

Ponter je pokazao svoju glavu. �Kadun�, rekao je.

Onda je Ruben pokazao svoje levo oko. �Oko.�

A onda je Ponter u�inio ne�to iznena�uju�e. Podigao je desnu ruku s dlanom okrenutim ka Rubenu, kao da ga moli da sa�eka jedan trenutak, a onda je po�eo da brzo govori na svom jeziku, nagnuv�i malo glavu na stranu, kao da razgovara sa nekim pomo�u nevidljivog telefona.

�Ovo je pateti�no!��� rekao je Hak, kroz Ponterove slu�ne implante.

�Ma nemoj!��� uzvratio je Ponter. �Zna�, mi nismo kao ti, mi ne mo�emo tako jednostavno da memori�emo informacije.�

�Tim gore po vas�, rekao je Hak. �Ali, zaista Pontere, da si iole obratio pa�nju na ono �to su oni govorili jedni drugima i tebi otkako smo stigli ovde, ve� bi znao mnogo vi�e od njihovog jezika nego �to je samo jednostavan spisak imenica. Ja sam katalogizirao sa visokim stepenom proverenosti 116 re�i iz njihovog jezika, a sa prihvatljivim stepenom verovatno�e jo� 240, zasnovano na kontekstu u kojem su bile upotrebljene.�

�Dobro�, rekao je Ponter, donekle smek�av�i, �ako misli� da ti to mo�e� da uradi� bolje nego ja...�

�Sa svim du�nim po�tovanjem, i �impanze bi mogle bolje od tebe da u�e jezik.�

�Odli�no!��� rekao je Ponter. Spustio je ruku i izvukao kontrolno dugme na svom Pratiocu i uklju�io spoljni zvu�nik. �Uradi ti to!�

�Bi�e mi zadovoljstvo�, rekao je Hak kroz slu�ne implante, a zatim se prebacio na spoljni zvu�nik i��

�Zdravo�, za�uo se �enski glas. Rubenu je srce ja�e zakucalo. �Hej! Ti tamo!�

Ruben je pogledao nadole. Glas je dopirao iz neobi�nog implanta na Ponterovoj levoj ruci. �Obra�aj se u pravcu ruke�, rekao je implant.

�Hmm�, rekao je Ruben. A onda: �Zdravo.�

�Zdravo, Rubene�, odgovorio mu je �enski glas. �Ja se zovem Hak.�

�Hak�, ponovio je Ruben, blago odmahuju�i glavom. �Gde si ti?�

�Ja sam ovde.�

�Ne, ho�u da znam gde si ti zaista? Shvatam da je ta stvar�ica neka vrsta telefona; nije dozvoljeno da se one koriste u bolnicama jer mogu da uti�u na opremu. Mo�emo li da te pozovemo�� !

Biiip!

Ruben je za�utao. Zvuk biiip dopro iz implanta.

�U�enje jezika�, rekao je Hak. �Prati me.�

�U�enje? Ali����

�Prati me�, ponovio je Hak.

�Hmm, da, dobro. U redu.�

Iznenada, Ponter je klimnuo glavom, kao da je �uo neki zahtev koji Ruben nije �uo. Pokazao je na vrata sobe.

�To?��� pitao je Ruben. �Oh, to su vrata.�

�Mnogo re�i�, rekao je Hak.

Ruben je klimnuo glavom. �Vrata�, rekao je. �Vrata.�

Ponter je ustao sa kreveta i krenuo ka vratima. Zatim je stavio svoju krupnu �aku na kvaku i otvorio ih.

�Uf, rekao je Ruben. A onda: �Otvoriti.�

Ponter je zatvorio vrata.

�Zatvoriti.�

Ponter je onda nekoliko puta otvorio i zatvorio vrata. Ruben se namr�tio, a onda shvataju�i, rekao: �Otvoriti. Ti otvara� vrata. Ti zatvara� vrata. Otvarati. Zatvarati. Otvarati. Zatvarati.�

Ponter je krenuo ka prozoru. Pokazao je na njega obema rukama.

�Prozor�, rekao je Ruben.

Ponter je kucnuo prstom po staklu.

�Staklo�, rekao je Ruben.

Za�uo se ponovo �enski glas, kada je Ponter podigao prozor. �Ja otvaram prozor.�

�Da!��� rekao je Ruben. �Otvarati prozor! Da.�

Ponter je spustio prozor. �Ja zatvaram prozor�, rekao je �enski glas.

�Da!��� rekao je Ruben. �Da, naravno!�

Adikor Huld je zaboravio kako izgleda Poslednjih pet. Mogao je da ih namiri�e, da namiri�e sve �ene. Nisu imale menstruaciju, ne jo� uvek. Po�etak menstruacije �e se podudariti sa mladim mesecom i ozna�i�e kraj Poslednjih pet, kraj teku�eg meseca i po�etak slede�eg. Ali, sve one �e uskoro dobiti menstruaciju, mogao je to da zaklju�i po mirisu feromona u vazduhu.

Pa, ne ba� sve, naravno. One koje jo� nisu u�le u pubertet�� pripadnice Generacije 148�� ne�e, niti one koje su u menopauzi, a to su, uglavnom, bile pripadnice Generacije 144 i skoro sve iz prethodnih Generacija. Tako�e, ni one koje su bile trudne ni one koje su dojile dete ne�e imati menstrauciju. Me�utim, Generacija 149 nije se o�ekivala jo� mnogo meseci, a Generacija 148 je odavno porasla. Naravno, bi�e ih nekoliko koje su, obi�no ne svojom krivicom, sterilne. Ali sve ostale �ene koje su �ivele zajedno u Centru, sve one koje su mogle da lako namiri�u hormone ostalih, sve one su imale sinhronizovane cikluse: mese�no krvarenje �e svima po�eti istovremeno.

Adikor je dobro shvatao da su zbog hormonskih promena mnoge od njih razdra�ljive krajem svakog meseca, a i to za�to su njegovi mu�ki preci, jo� mnogo pre nego �to su po�eli da daju brojeve Generacijama, odlazili u brda za vreme tog perioda.

Voza� je iskrcao Adikora blizu ku�e koju je on tra�io, jednostavne pravougaone zgrade delimi�no urasle u gajeno dive�e, a delimi�no sagra�ene od cigle i maltera, sa solarnim plo�ama na krovu. Adikor je duboko udahnuo vazduh kroz usta�� da bi se smirio, ali i da bi zaobi�ao svoje sinusne �upljine i �ulo mirisa. Zatim je polako izdahnuo vazduh i krenuo du� male staze koja je vodila izme�u poredanog kamenja, cve�a, trave i �bunja sve do ku�e. Kada je stigao do vrata�� koja su bila ot�krinuta�� povikao je: �Zdravo! Ima li koga?�

Trenutak kasnije, na vratima se pojavila D�asmel Ket. Bila je visoka, vitka, i upravo je pro�la svoj 250 mesec i u�la u doba zrelosti. Adikor je mogao da prepozna Ponterove crte lica na njenom, ali i Klastine; sre�om D�asmel je nasledila od oca o�i, a od majke jagodi�ne kosti, a ne obratno.

��-t-a-�, promucala je D�asmel, sile�i se da se pribere, a onda je ponovo poku�ala: ��ta ti radi� ovde?�

�Prijatan dan, D�asmel�, rekao je Adikor. �Pro�lo je mnogo vremena.�

�Ti stvarno ima� petlju kada si do�ao ovde, a uz to, tokom Poslednjih pet!�

�Ja nisam ubio tvog oca�, rekao je Adikor. �Zaista nisam.�

�On je nestao, zar ne? Ako je �iv, gde je?�

�Ako je mrtav, gde je njegovo telo?��� pitao je Adikor.

�Ne znam. Daklar ka�e da si ga se nekako otarasio.�

�Da li je Daklar tu?�

�Ne, oti�la je na razmenu ve�tina.�

�Mogu li da u�em?�

D�asmel je bacila pogled na svog Pratioca, kao da �eli da proveri da li on radi kako treba. �Ja ... pretpostavljam da mo�e��, rekla je.

�Hvala ti.� Ona se pomerila u stranu i Adikor je u�ao u ku�u. Unutra je bilo hladno, �to je predstavljalo pravo olak�anje u odnosu na letnju vrelinu napolju. Ku�ni robot je ne�to radio u pozadini�� svojim rukama, nalik udovima insekta, usisavao je pra�inu.

�Gde ti je sestra?��� pitao je Adikor.

�Megameg�, rekla je D�asmel, nagla�avaju�i njeno ime, kao da je uvre�ena time �to ga je Adikor o�igledno zaboravio. �Megameg igra barstalk sa svojim prijateljima.�

Adikor se pitao da li treba da joj poka�e da zna sve o Megameg; Ponter je pri�ao o njoj i o D�asmel gotovo neprestano. Da se radilo o obi�noj poseti, on bi, verovatno, pustio da to pro�e bez obja�njenja, ali ovo je predstavljalo ne�to mnogo, mnogo vi�e od obi�ne posete.

�Megameg�, ponovio je Adikor. �Da, Megameg Bek. Generacija 148, zar ne? Malo je niska za svoje godine, ali veoma �ivahna. �eli da bude hirurg kada odraste.�

D�asmel nije ni�ta rekla.

�A ti�, po�eo je Adikor, �D�asmel Ket, studira� istoriju. Posebna oblast koja te zanima je Evsoj pre Prve generacije, ali te tako�e zanimaju i Generacije od tridesete do �etrdesete ovde na ovom kontinentu i����

�Dobro�, rekla je D�asmel, prekinuv�i ga.

�Tvoj otac je �esto pri�ao o vama dvema i to sa velikim ponosom i ljubavlju.�

D�asmel je malo podigla obrvu, o�igledno istovremeno iznena�ena i zadovoljna.

�Ja ga nisam ubio�, rekao je Adikor ponovo. �Veruj mi. Nedostaje mi vi�e nego �to to mogu da ka�em. To je���� Zastao je. �eleo je da naglasi da jo� nije bio period Kada dvoje postaje jedno otkako je Ponter nestao i da D�asmel nije jo� uvek morala da se suo�i sa njegovom odsutno��u. Zaista, bilo bi neuobi�ajeno da je videla svog oca u poslednja tri dana, u vreme Kada dvoje prestaje da bude jedno. Adikor je bio taj koji je morao da se suo�i sa realno��u Ponterovog odsustva, sa prazninom koja je vladala u njihovom domu, i on je to ose�ao svakog trenutka kada je bio budan otkako je Ponter nestao. Ipak, nije imalo svrhe da se raspravljaju �ija je tuga ve�a; priznavao je, uostalom, da su, bez obzira na to koliko on voli Pontera, ipak Ponter i njegova k�erka D�asmel genetski povezani.

Mo�da je D�asmel razmi�ljala o istom.

�I meni nedostaje. Ve栗�� Odvratila je pogled od njega. �Nisam provela mnogo vremena s njim u vreme Kada dvoje postaje jedno. Postoji taj mladi�, zna�, koji...�

Adikor je klimnuo glavom. Nije bio potpuno siguran kako izgleda biti otac mlade �ene. On sam nije imao dete iz Generacije 147, iako je bio sa Lurt kada je ta Generacija za�eta, ali ona tada nije ostala trudna i oni su morali da podnose neizbe�ne �ale o fizi�aru i hemi�arki koji ne znaju biologiju. Adikorov potomak iz Generacije 148, Dab, bio je mali de�ak koji je �iveo sa svojom majkom i koji je �eleo da provede svaki mogu�i trenutak sa svojim ocem kada bi se na�li svakog meseca. Me�utim, Adikor je slu�ao Pontera kako se ... pa, ne ba� �ali�� razumeo je on da je to prirodni tok stvari�� ali, ipak, kako govori da ga je rastu�ilo �to je D�asmel imala tako malo vremena za njega u vreme Kada dvoje postaje jedno. Adikor je to znao, a sada mu se �inilo da D�asmel po�inje da se suo�ava sa �injenicom da njen otac vi�e nikada ne�e biti ponovo tu, da je propustila vreme koje je mogla da provede s njim, a da sada ne postoji na�in da se to popravi, na�in da se to nadoknadi, i da je on ne�e vi�e nikada ponovo zagrliti, da �ak ne�e vi�e ni �uti njegov glas i slu�ati kako je hvali ili joj pri�a neku �alu ili je pita kako je.

Adikor se osvrnuo po sobi i oti�ao da sedne. Stolica je bila od drveta, i napravila ju je ona ista �ena drvodelja koja je napravila i stolice koje su on i Ponter dr�ali na tremu; ta �ena je bila Klastina poznanica.

D�asmel je sela na stolicu na suprotnom kraju sobe. Robot koji je �istio je oti�ao u drugi deo ku�e.

�Da li zna� �ta �e se dogoditi ako me proglase krivim?��� pitao je Adikor.

D�asmel je sklopila o�i, mo�da da bi spre�ila sebe da na trenutak spusti pogled nani�e. �Da�, rekla je tiho. A onda, kao da se brani. �U �emu je razlika, uostalom? Ti ve� ima� dvoje dece.�

�Ne, nemam�, rekao je Adikor. �Imam samo jedno dete, iz Generacije 148.�

�Oh�, rekla je D�asmel tiho, ose�aju�i se verovatno nelagodno �to zna manje o partneru svog oca nego �to Adikor zna o k�erkama svog partnera.

�Osim toga, ne radi se samo o meni. Moj sin Dab �e tako�e biti sterilisan, kao i moja sestra Kelon�� svi oni koji dele pedeset procenata mog genetskog materijala.�

Naravno, sada vi�e nije bilo ono varvarsko vreme iz davnina, sada je bilo doba genetskog testiranja. Ako bi se pokazalo da Kelon ili Dab nisu nasledili Adikorove nepodobne gene, bili bi po�te�eni operacije. Ali, mada su neki zlo�ini imali jedan jedini genetski uzrok koji je mogao da se razume, ubila�ka crta nije imala toliko jednostavne karakteristike. Ubistvo je bilo toliko u�asan zlo�in da ni najmanja mogu�nost, ma kako mala, da se predispozicija za to prenosi dalje nije smela da bude dopu�tena.

��ao mi je zbog toga�, rekla je D�asmel. �Ali����

�Nema nikakvog 'ali' �, rekao je Adikor. �Ja sam nevin.�

�Onda �e i sudija to isto da zaklju�i.�

Ah, naivnost mladosti, pomislio je Adikor. To bi gotovo bilo dra�esno, da ulog nije bio toliko veliki. �Ovo je izuzetno neobi�an slu�aj�, rekao je Adikor. ��ak i ja to priznajem. Ali nije bilo razloga da ubijem �oveka kojeg volim.�

�Daklar ka�e da je za tebe bilo te�ko da uvek bude� u senci mog oca.�

Adikor je osetio da se uko�io. �Ne bih to tako nazvao.�

�Ja bih�, rekla je D�asmel. �Budimo iskreni�� moj otac je bio inteligentniji od tebe. Nije ti se dopadalo to �to predstavlja� samo dodatak njegovoj genijalnosti.�

�Svako od nas doprinosi najbolje �to mo�e�, rekao je Adikor, citiraju�i Zakonik civilizacije.

�Zaista je tako�, rekla je D�asmel. �Ali ti si �eleo da tvoj doprinos bude zna�ajniji. Me�utim, u va�em zajedni�kom radu, Ponterove zamisli su bile te koje su kori��ene.�

�To nije razlog da ga ubijem�, o�tro je uzvratio Adikor.

�Zar nije? Mog oca nema, a samo ti si bio s njim kada je nestao.�

�Da, njega nema. Njega nema i���� Adikor je osetio kako mu se suze skupljaju u o�ima, suze tuge i frustriranosti. �Mnogo mi nedostaje. Re�i �u ti ovo visoko podignute glave: ja to nisam u�inio. Nisam nikako mogao da to u�inim.�

D�asmel je pogledala Adikora. Video je kako joj se nozdrve �ire, kako upija njegov miris, njegove feromone. �Za�to da ti verujem?��� upitala ga je, prekrstiv�i ruke na grudima.

Adikor se namr�tio. Pokazao joj je koliko je tu�an; poku�ao je da joj govori o onome �to ose�a. Ali ova devojka nije od Pontera nasledila samo izgled o�iju, ve� i um�� o�tar, analiti�an um, um koji ceni logi�no i racionalno razmi�ljanje.

�Dobro�, rekao je Adikor. �Razmisli o ovome: ako budem progla�en krivim za ubistvo tvog oca, bi�u osu�en. Izgubi�u ne samo svoju sposobnost da imam decu, ve� i svoj polo�aj i imovinu. Ne�u mo�i da nastavim sa svojim radom. Ako budem osu�en, Savet sedokosih �e zasigurno od mene zahtevati da na mnogo konkretniji i direktniji na�in doprinosim dru�tvu da bih i dalje ostao njegov deo.�

�Tako bi i trebalo da u�ine�, rekla je D�asmel.

�Ali, ako nisam kriv�� ako, zapravo, niko nije kriv, ako je tvoj otac nestao, ako je izgubljen�� onda je njemu potrebna pomo�. Njemu je potrebna moja pomo�; ja sam jedini koji bi mo�da mogao da ga prona�e. Bez mene, tvoj otac je sasvim sigurno zauvek izgubljen.� Pogledao ju je pravo u zla�ane o�i. �Zar ne shvata�? Jedino razumno je da mi veruje�: ako la�em i ako sam stvarno ubio Pontera, onda ga nikakva kazna koju mogu da mi odrede ne�e vratiti. Ali ako govorim istinu i Ponter nije ubijen, onda je jedina nada koju on ima ta da ja nastavim da ga tra�im.�

�Rudnik je pretra�en�, rekla je D�asmel hladno.

�Rudnik jeste, ali���� Da li da se usudi da joj ka�e, zapitao se Adikor. Zvu�alo je i njemu samom ludo kada je o tome razmi�ljao; mogao je samo da zamisli koliko �e ludo zazvu�ati kada to izgovori naglas. �Radili smo na ne�emu �to ima veze sa paralelnim svetovima�, rekao je Adikor. �Mogu�e je�� dodu�e, radi se o veoma maloj mogu�nosti, to znam, ali odbijam da dignem ruke od njega, od �oveka koji je toliko va�an i za mene i za tebe�� dakle, mogu�e je da je on... skliznuo na neki na�in u neki od tih svetova.� Adikor je pogleda ispitiva�ki. �Sasvim sigurno zna� bar ne�to o onome �to je tvoj otac radio. Iako si imala malo vremena za njega��� video je da ju je ovim re�ima povredio����uveren sam da ti je pri�ao o na�em radu i o svojim teorijama.�

D�asmel je klimnula glavom. �Da, pri�ao mi je.�

�Dakle, mo�da, samo mo�da, postoji �ansa. Ali potrebno mi je da nekako preguram onaj u�asan dooslarm basadlarm preko glave, potrebno mi je da se vratim svom poslu.�

D�asmel je dugo �utala. Adikor je znao na osnovu svojih povremenih rasprava sa njenim ocem da treba da je samo pusti da ovo u miru razmotri i da �e to imati vi�e efekta nego da nastavi da je pritiska, ali nije mogao da se uzdr�i i rekao je: �Molim te, D�asmel, molim te. To je jedino razumno �to mo�e� da u�ini�: prihvati pretpostavku da ja nisam kriv i onda �e postojati �ansa da vratimo Pontera. Ako pretpostavi� da sam kriv, on je sasvim sigurno zauvek izgubljen.�

D�asmel je jo� neko vreme �utala, a onda je rekla: ��ta �eli� od mene?�

�Ja ... ovaj, mislio sam da�e ti to biti o�igledno�, rekao je. ��elim da govori� u moju korist na dooslarm basadlarm.�

�Ja!��� uzviknula je D�asmel. �Ali, ja sam jedna od onih koji te optu�uju za ubistvo!�

Adikor je uhvati za levu ruku. �Pa�ljivo sam prou�io dokumenta koja su mi dostavljena. Moj tu�ilac je �enski partner tvoje majke, Daklar Bolbej, koja nastupa u ime dece tvoje majke: tebe i Megameg Bek.�

�Ta�no.�

�Ali, ona ne mo�e da nastupa u tvoje ime. Ti si sada napunila 250 meseci; odrasla si. Da, naravno, jo� ne mo�e� da glasa�, ne mogu ni ja�� ali ti si odgovorna za sebe. Daklar je jo� uvek tabant mlade Megameg, ali nije vi�e tvoja.�

D�asmel se namr�tila. �Nisam razmi�ljala o tome. Toliko sam se navikla na to da se Daklar brine o mojoj sestri i meni da...�

�Sada pred zakonom sama odgovara� za sebe. A niko ne bi mogao bolje da uveri sudiju da ja nisam ubio Pontera od njegove k�erke.�

D�asmel je sklopila o�i, duboko udahnula, a onda ispustila dug uzdah. �U redu�, rekla je kona�no. �U redu. Ako postoji ikakva �ansa, ma i najmanja, da je moj otac �iv, ja moram da poku�am, moram.� Klimnula je glavom. �U redu, govori�u u tvoju korist.�

Na zidovima sale za sastanke rudnika Krejton nalazili su se dijagrami koji su prikazivali mre�u tunela i okana. Na postolju na dugom drvenom stolu stajao je komad sirove rude nikla. Kanadska zastava je bila postavljena na jednom kraju prostorije, a na drugom se nalazio veliki prozor koji je gledao na parkirali�te i okolinu.

Na �elu stola je sedela Boni D�in Mah�� belkinja sa dugom sme�om kosom koja je bila udata za Kana�anina kineskog porekla, i otud njeno prezime. Ona je bila direktor Neutrinske observatorije Sadberi i upravo je doletela iz Otave.

Na jednoj strani stola sedela je visoka i lepa Luiz Benoa, postdiplomac fizike, koja se nalazila u kontrolnoj sobi NOS kada se nesre�a dogodila. A na drugoj strani je sedeo Skot Mejlor, in�enjer kompanije koja je proizvela akrilnu sferu koja je predstavljala srce NOS. Pored njega je sedeo Albert �avanosovaj, vrhunski stru�njak kompanije Inko za mehaniku stena.

�Dobro�, rekla je Boni D�in. ��elim da vas sve obavestim o najnovijim de�avanjima. Po�elo je isu�ivanje komore NOS, da se te�ka voda ne bi jo� vi�e zagadila. AECL �e poku�ati da razdvoji te�ku vodu od obi�ne vode. Teoretski, trebalo bi da uspemo da ponovo sastavimo sferu, da je napunimo spa�enom te�kom vodom i da ponovo osposobimo NOS za rad.� Pogledala je sve prisutne u prostoriji. �Ipak, �elela bih da znam �ta je ta�no izazvalo ovu nesre�u.�

Mejlor, gojazni belac koji je po�injao da �elavi, rekao je. �Mislim da je sfera u kojoj se nalazila te�ka voda prsla zbog pritiska iznutra.�

�Da li je potisak koji je izazvao �ovek koji je u�ao u sferu mogao da bude uzrok tome?��� pitala je Boni D�in.

Mejlor je odmahnuo glavom. �U sferi se nalazilo hiljadu i sto tona te�ke vode; ako se na to doda te�ina ljudskog bi�a koje ima oko sto kilograma�� �to predstavlja jednu desetinu tone�� masa se pove�ava za samo jedan desethiljaditi deo. �ove�je telo ima otprilike istu gustinu kao i voda, tako da bi potisak iznosio samo jedan desethiljaditi deo, tako�e. Akrilik je to mogao da lako izdr�i.�

�Onda zna�i da je upotrebio neku vrstu eksploziva�, rekao je �avanosovaj, Indijanac iz plemena Od�ibva od pedesetak godina, s dugom crnom kosom.

Mejlor je odmahnuo glavom. �Izvr�ili smo analizu vode koja je izvu�ena iz rezervoara. Nema ni traga nekom eksplozivu; a ionako ne postoji mnogo vrsta eksploziva koji funkcioni�u u vodi.�

��ta drugo, onda?��� pitala je Boni D�in. �Da li je moglo da do�e, ne znam ni ja, recimo do provale magme ili ne�eg sli�nog i da je to dovelo do klju�anja vode?�

�avanosovaj je odmahnuo glavom. �Temperatura u NOS i u celom kompleksu rudnika se pa�ljivo nadgleda i nije do�lo ni do kakve promene. U pe�ini u kojoj se nalazi observatorija, temperatura uobi�ajeno iznosi 150 stepeni Farenhajta, odnosno 41 po Celzijusovoj skali. To je toplo, ali ni blizu ta�ke klju�anja vode. Ne zaboravite, tako�e, da se rudnik nalazi milju i �etvrt ispod zemlje, �to zna�i da vazdu�ni pritisak iznosi oko 1300 milibara, �to je za 30% vi�e od onog na nivou mora. A pri visokom pritisku, naravno, ta�ka klju�anja raste, ne spu�ta se.�

�A �ta ako se te�ka voda zaledila?��� pitala je Boni D�in.

�Pa, onda bi do�lo do njenog �irenja, kao i kod obi�ne vode�, rekao je Mejlor, namr�tiv�i se. �Da, to bi izazvalo pucanje sfere. Ali te�ka voda se ledi na 3,82 stepena Celzijusa. Temperatura nije nikako mogla da padne toliko nisko.�

Luiz Benoa se uklju�ila u razgovor. �A �ta ako je jo� ne�to sem tog �oveka u�lo u sferu? Koliko materijala bi bilo potrebno da bude dodato unutra da bi sfera pukla?�

Mejlor je razmi�ljao jedan trenutak. �Nisam siguran; nikada nisu vr�eni takvi prora�uni. Uvek smo ta�no znali koju koli�inu te�ke vode �e AECL da nam pozajmi.� Za�utao je. �Mo�da... ne znam, recimo 10 procenat. To iznosi, otprilike, sto kubnih metara.�

�A to je koliko?��� pitala je Luiz. Pre�la je pogledom po licima ljudi prisutnih u sobi za sastanke. �Ova prostorija ima oko �est metara du�ine, zar ne?�

�Dvadeset stopa?��� rekao je Mejlor. �Da, mislim da ima toliko.�

�I ima visinu od deset stopa�� odnosno tri metra�, nastavila je Luiz. �Zna�i da vi govorite o zapremini materijala velikoj koliko je i zapremina ove prostorije.�

�Ta�no, manje-vi�e.�

�To je sme�no, Luiz�, rekla je Boni D�in. �Sve �to ste dole prona�li bio je jedan �ovek.�

Luiz je klimnula glavom, sla�u�i se sa ovim, ali zatim je podigla obrve. �A �ta je sa vazduhom? �ta ako je sto kubnih metara vazduha u�lo u sferu?�

Mejlor je klimnuo glavom. �Razmi�ljao sam o tome. Palo mi je na pamet da je mo�da do�lo do prodora gasa koji je onda nekako u�ao u sferu, ali nemam pojma kako bi on mogao da u�e unutra. U uzorcima vode koje smo uzeli nalazilo se ne�to vazduha, ali ...�

�Ali, �ta?��� pitala je Luiz.

�Pa, u njima je bilo azota, kiseonika i ne�to ugljen-dioksida, kao i ne�to malo sitnog praha od stena i polena. Drugim re�ima, to je bio samo obi�an vazduh iz rudnika.�

�Zna�i da nije mogao da do�e iz postrojenja NOS�, rekla je Boni D�in.

�Ta�no, gospo�o�, odgovorio je Mejlor. �Tamo se vazduh filtrira i ne sadr�i sitni prah stena i druge materije.�

�Ali jedini delovi rudnika koji su povezani sa detektorskom komorom se nalaze u NOS-u�, rekla je Luiz.

I Mejlor i �avanosovaj su klimnuli glavama. �Dobro, dobro�, rekla je Boni D�in. �Zna�i, �ta imamo? Zapremina materijala unutar sfere je bila pove�ana za, verovatno, deset procenata ili vi�e. To je moglo da bude izazvano prodorom sto kubnh metara ili vi�e nefiltriranog vazduha�� mada, sem u slu�aju da je vazduh unutra upumpan veoma brzo, njega bi potisnila te�ina vode, zar ne? Uz to, mi ne znamo odakle je taj vazduh do�ao�� on sasvim sigurno nije stigao iz NOS�� niti kako je prodro u unutra�njost sfere, da li je tako?�

�To je otprilike ta�no, gospodo�, rekao je �avanosovaj.

�A �to se ti�e tog �oveka�� da li znamo kako je on u�ao u sferu?��� pitala je Boni D�in.

�Ne�, rekla je Luiz. �Poklopac na otvoru izme�u sfere sa te�kom vodom i obi�ne vode u rezervoaru ostao je zape�a�en �ak i po�to se sfera rasprsla.�

�Dobro�, rekla je Boni D�in, �da li mi znamo kako je taj ... taj Neandertalac, kako ga zovu, uop�te uspeo da si�e u rudnik?�

�avanosovaj je bio jedini od prisutnih koji je bio zaposlen u kompaniji Inko. On ra�iri ruke. �Obezbe�enje rudnika je pregledalo snimke koje su na�inile kamere za nadzor i podatke u kompjuteru o svakom ulasku u rudnik u periodu od 48 �asova pre incidenta�, rekao je. �Kaprini, na� �ef obezbe�enja, zaklinje se da �e glave da lete kada sazna ko je zabrljao i pustio tog �oveka unutra. Uz to ka�e da �e i ne�to gore sna�i onoga ko to poku�ava da sakrije, onda kada ga bude otkrio.�

�A �ta ako niko ne la�e?��� pitala je Luiz.

�To jednostavno nije mogu�e, gospo�ice Benoa�, rekao je �avanosovaj. �Niko ne bi mogao da si�e u NOS a da to ne bude zabele�eno.�

�Niko ne bi mogao da si�e neprime�en ako bi do�ao liftom�, rekla je Luiz. �Ali �ta ako on nije si�ao tim putem?�

�Mislite da se mo�da spustio niz dva kilometara duge vertikalne otvore za vazduh?��� pitao je �avanosovaj, namr�tiv�i se. ��ak i da je mogao da to u�ini�� a za to bi bili potrebni �eli�ni �ivci�� kamere bi ga ipak snimile.�

�To sam i htela da ka�em�, rekla je Luiz. �O�igledno je da on nije uop�te u�ao u rudnik. Kao �to je profesorka Mah rekla, tog �oveka smatraju Neandertalacem, ali on je Neandertalac koji na ruci ima neku vrstu implanta visoke tehnologije; videla sam ga svojim o�ima.�

�Pa?��� rekla je Boni D�in.

�Molim vas!��� povikala je Luiz. �Sasvim sigurno svi mislite isto �to i ja. On nije si�ao dole liftom. On se nije spustio kroz otvore za ventilaciju. On se materijalizovao unutar sfere�� on, a s njim i vazduh u koli�ini koja je dovoljna da ispuni ovu prostoriju.�

Mejlor je po�eo da zvi�di muzi�ku temu iz Zvezdanih staza. Svi su se nasmejali.

�Hajde�, rekla je Boni D�in. �Da, ovo je potpuno suluda situacija i, dobro, mo�da je neminovno da do�emo do nekih ludih zaklju�aka, ali, hajde da, ipak, ostanemo s nogama na zemlji.�

I �avanosovaj je umeo da zvi�di. On je zapo�eo melodiju iz Zone sumraka.

�Dosta s tim!��� o�tro ga je prekinula Boni D�in.

Meri Von je bila jedini putnik u lir-d�etu kompanije Inko koji je leteo od Toronta do Sadberija; dok se ukrcavala u avion �ije su strane bile obojene u tamnozeleno, videla je da na kljunu stoji natpis Nikl pikl.

Meri je iskoristila ono kratko vreme koliko je trajao let da bi prou�ila svoje bele�ke u kompjuteru; naime, pro�le su godine otkako je objavila svoju studiju o DNK Neandertalaca u �asopisu Sajens. Dok je �itala bele�ke, vrtela je prstom zlatan lan�i� na kojem je visio mali jednostavan krst koji je uvek nosila oko vrata.

Godine 1994, Meri je stekla ugled izdvojiv�i genetski materijal iz trideset hiljada godina starog fosila medveda koji je na�en, �vrsto zale�en, u Jukonu. I tako, dve godine kasnije, kada je Rheinisches Amt fur Bodendenkmalpflege�� agencija zadu�ena za arheolo�ka istra�ivanja u Rajnskoj oblasti�� odlu�ila da je vreme da se proveri da li je mogu�e izdvojiti DNK sa najpoznatijeg od svih fosilnih ostataka na svetu�� fosila Neandertalca�� pozvali su Meri. Ona je bila sumnji�ava: fosil je bio prili�no o�te�en, po�to nikada nije bio zale�en, a uz to�� mi�ljenja o tome su se razlikovala�� star oko sto hiljada godina, �to je iznosilo tri puta vi�e u odnosu na starost medveda. Pa ipak, nije mogla da odoli izazovu. Juna 1996. godine odletela je u Bon, a zatim se uputila u Rheinisches Landesmuseum u kojem je fosil �uvan.

Najpoznatiji deo fosila�� lobanja sa dvostrukim izbo�enim lukom iznad obrva�� bio je izlo�en kao muzejski eksponat, ali su ostale kosti �uvane u �eli�noj kutiji koja je dr�ana u �eli�nom ormari�u unutar �eli�nog trezora veli�ine sobe. Meri je u trezor odveo Hans, Nemac koji se bavio prepariranjem kostiju. Nosili su za�titna plasti�na odela i hirur�ke maske; sve mere predostro�nosti su morale da budu preduzete da ne bi kontaminirali kosti svojom DNK; ljudi koji su otkrili fosil su ga, nesumnjivo, kontaminirali, ali posle veka i po koliko je pro�lo od njihovog otkri�a, njihova neza�ti�ena DNK na povr�ini kostiju bila je potpuno uni�tena.

Meri je bilo dozvoljeno da uzme jedan sasvim mali deo kosti; s istom ljubomorom su i sve�tenici u Torinu �uvali Pokrov. Pa ipak, bilo je izuzetno te�ko i njoj i Hansu da to u�ine, jer su se ose�ali kao da skrnave neko veliko umetni�ko delo. Meri je uhvatila sebe kako bri�e suze dok je Hans, koriste�i testericu kakvu upotrebljavaju zlatari, odsecao polukru�ni deli� samo jedan centimetar �irok i samo tri grama te�ak sa desne nadlakti�ne kosti koja je bila najbolje o�uvana od svih kostiju.

Sre�om, �vrsti kalcijumski karbonat u spoljnim slojevima kosti je trebalo da obezbedi neku vrstu za�tite za originalnu DNK koja se nalazila unutra. Meri je odnela uzorak u svoju laboratoriju u Torontu i isekla ga na tanke komadi�e.

Bilo joj je potrebno pet meseci mukotrpnog rada da bi izvukla 379 nukleotida iz neandertalske mitohondrijalne DNK. Meri je koristila polimeraznu lan�anu reakciju da bi reprodukovala milione kopija ovako povra�ene DNK i pa�ljivo ju je sekvencirala. Zatim je proverila odgovaraju�i deo mitohondrijalne DNK kod 1600 dana�njih ljudskih bi�a: kanadskih Indijanaca, Poline�ana, Australijanaca, Afrikanaca, Azijata i Evropljana. Svaki od tih 1600 ljudi je imao najmanje371 istih nukleotida od onih 379; maksimalna devijacija iznosila je samo 8 nukleotida.

Me�utim, neandertalska DNK je imala prose�no samo 352 nukleotida koji su bili isti onima kod dana�njih ljudi; do devijacije je dolazilo na neverovatnih 27 osnova. Meri je zaklju�ila da je do razdvajanja izme�u njene vrste ljudskih bi�a i Neandertalaca moralo da do�e pre najmanje pet stotina pedeset hiljada do �est stotina devedeset hiljada godina da bi se stvorile tolike razlike u njihovim DNK. Nasuprot tome, sva dana�nja ljudska bi�a su, verovatno, imala istog pretka pre sto pedeset hiljada do dvesta hiljada godina. Iako je datum od pola miliona godina kada se dogodilo razdvajanje Neandertalaca i dana�njih ljudi bio mnogo skora�niji u odnosu na vreme kada je do�lo do razdvajanja roda Homo i njegovih najbli�ih ro�aka�� �impanzi i majmuna bonobo�� koje se dogodilo pre pet do osam miliona godina�� ipak je i to bilo dovoljno daleko u pro�losti da bi Meri smatrala da su Neandertalci bili verovatno potpuno razli�ita vrsta u odnosu na dana�nja ljudska bi�a, a ne samo podvrsta; oni su bili Homo neanderthalensis, a ne Homo sapiens neanderthalensis.

Mnogi nau�nici se nisu slo�ili sa ovim zaklju�kom. Milford Volpof sa univerziteta Mi�igen je bio uveren da su geni Neandertalaca bili potpuno uklju�eni u DNK dana�njih Evropljana; bio je ube�en da se kod svakog eksperimenta koji je pokazao da se ne�to razlikuje radilo ili o gre�ci u sekvenciranju ili o pogre�no protuma�enom rezultatu.

Me�utim, mnogi paleo-antroplozi su se slagali sa Merinom analizom, iako su svi�� kao i sama Meri, uostalom�� govorili da su neophodna dalja prou�avanja da bi se bilo sigurno. Ali, za to je bilo neophodno da se prona�e jo� neandertalske DNK.

A sada, mo�da�� samo mo�da!�� mo�da je prona�ena, pomislila je Meri. Nije verovala da postoji ikakva mogu�nost da je taj Neandertalac pravi, ali, ako jeste...

Meri je isklju�ila kompjuter i pogledala kroz prozor. Severni Ontario se pru�ao pod njom, sa Kanadskim planinama koje su na mnogim mestima bile prekrivene jasenovima i brezama. Avion je po�eo da se spu�ta.

Ruben Montego nije imao pojma kako izgleda Meri Von, ali budu�i da nije bilo drugih putnika u avionu kompanije Inko, nije imao problema da je opazi. Ispostavilo se da je ona belkinja u kasnim tridesetim, sa kosom boje meda na kojoj su se videli tamniji korenovi. Bilo je mo�da nekoliko kilograma te�a nego �to bi trebalo i dok mu je prilazila, Ruben je video da o�igledno nije mnogo spavala prethodne no�i.

�Profesorko Von�, rekao je Ruben, pru�aju�i joj ruku, �Ja sam Ruben Montego, lekar u rudniku Krejton. Hvala vam �to ste do�li.� Pokazao je na jednu mladu �enu koju je poveo sa sobom kada je krenuo na aerodrom Sadberi. �Ovo je D�ilijan Ri�i, predstavnik za �tampu kompanije Inko. Ona �e se starati o vama.�

Ruben je primetio da je Meri delovala neobi�no zadovoljno kada je ugledala privla�nu mladu �enu koja je bila s njim; mo�da je profesorka lezbejka, pomislio je. Pru�io je ruku da bi uzeo Merin prtljag. �Dozvolite mi da vam pomognem.�

Meri mu je pru�ila torbu, ali je stala pored D�ilijan, umesto pored Rubena i tako su i�li preko aerodromske piste, po vrelom let-njem suncu. Ruben i D�ilijan su imali nao�are za sunce, ali je Meri �mirkala zbog prejake svetlosti; bilo je o�igledno da je zaboravila da ponese svoje.

Kada su stigli do Rubenovog ford eksplorera boje vina, D�ilijan se u�tivo uputila ka zadnjem sedi�tu, ali je Meri rekla: �Ne, ja �u sesti tamo. �elim da se malo ispru�im.� Ova njena neobi�na izjava ostala je da visi u vazduhu nekoliko sekundi, a onda je Ruben video kako je D�ilijan slegla ramenima i krenula ka mestu suvoza�a.

Krenuli su pravo ka Zdravstvenom centru Sent D�ozef koji se nalazio u ulici Pariz, malo pored muzeja Sajens nort sagra�enog u obliku pahuljice. Putem je Ruben ispri�ao Meri sve o nesre�i u NOS i o neobi�nom �oveku koji je prona�en.

Dok su se zaustavljali na bolni�kom parkirali�tu, Ruben je video tri kombija lokalnih televizijskih stanica. Bio je siguran da obezbe�enje bolnice dr�i novinare daleko od Pontera, ali je bio podjednako ube�en da �e novinari bri�ljivo pratiti ovu pri�u.

Kada su stigli do sobe 3G, Ponter je stajao i gledao kroz prozor, okrenut vratima svojim �irokim le�ima. Mahao je�� Ruben je shvatio da su televizijske kamere upravljene ka njegovom prozoru. Slavna li�nost spremna na saradnju, pomislio je Ruben, mediji �e obo�avati ovog tipa. Ruben se u�tivo naka�ljao i Ponter se okrenuo. Svetlost mu je padala od pozadi i nije mogao da se jasno vidi. Ali kada je Ponter krenuo napred, lekar je u�ivao posmatraju�i Meri kako otvara usta u trenutku kada je prvi put dobro videla Neandertalca. Ona je, kako je ispri�ala Rubenu, samo na trenutak videla Pontera na televiziji, ali je to, o�igledno, nije pripremilo na ono �to �e zate�i u stvarnosti.

�Toliko �to se ti�e Karltona Kuna�, rekla je Meri, povrativ�i pribranost.

��ta?��� rekao je o�tro Ruben.

Meri je najpre delovala zbunjeno, a onda je objasnila. �Oh, Karlton Kun. On je bio ameri�ki antropolog. Rekao je da ukoliko obu�ete Neandertalca u odelo Bruks braders, on ne�e imati problema da pro�e kao obi�an �ovek.�

Ruben je klimnuo glavom. �Ah�, rekao je, a onda nastavio: �Profesorko Von, �elim da vas upoznam s Ponterom.�

�Zdravo�, za�uo se �enski glas koji je dopirao iz Ponterovog implanta.

Ruben je video da su se Meri ra�irile o�i. �Da, da�, rekao je, klimnuvi�i. �Ta stvar�ica na njegovoj ruci mo�e da govori.�

��ta je to?��� pitala je Meri. �Sat koji govori?�

�Mnogo vi�e od toga.�

Meri se malo nagla da bi pogledala implant. �Ne prepoznajem ove cifre, ako su to uop�te cifre�, rekla je. �I, zar se ne menjaju previ�e brzo da bi bile oznake za sekunde?�

�Dobro zapa�ate�, rekao je Ruben. �Da. Na ekranu postoji deset razli�itih oznaka, iako nijedna od njih ne izgleda kao bilo �ta �to sam ikada video. I merio sam vreme: one se pove�avaju svakih 0,86 sekundi �to, kada izra�unate, iznosi ta�no jedan stohiljaditi deo dana. Drugim re�ima, radi se o decimalnom sistemu ra�unanja vremena zasnovanom na Zemlji. I kao �to mo�ete da vidite, to je veoma sofisticirana naprava. To nije LCD. Ne znam �ta je, ali na ekranu mo�e da se vidi �ta pi�e bez obzira iz kog ugla da gledate i bez obzira na to koliko svetlosti pada na njega.�

�Ja se zovem Hak�, rekao je implant ugra�en u Ponterovu levu ruku. �Ja sam Ponterov Pratilac.�

�Ah�, rekla je Meri ispraviv�i se. �Drago mi je �to smo se upoznali.�

Ponter je svojim dubokim glasom izgovorio niz re�i koje Meri nije razumela. Hak je rekao: �I Ponteru je drago �to ste se upoznali.�

�Proveli smo celo jutro u�e�i jezik�, rekao je Ruben, pogledav�i Meri. �Kao �to vidite, prili�no smo napredovali.�

�O�igledno�, rekla je Meri zapanjeno.

�Hak, Pontere�, rekao je Ruben, �ovo je D�ilijan.�

�Zdravo�, rekao je Hak. Ponter je klimnuo glavom, sla�u�i se.

�Zdravo�, rekla je D�ilijan, trude�i se svim silama, kako se Rubenu �inilo, da sa�uva pribranost.

�Pretpostavljam da je Hak kompjuter.�

�Prenosivi kompjuter koji mo�e da govori.� Ruben se nasme�io. �Mnogo je bolji od mog palm pajlota.�

�Da li iko pravi ovakve sprave?��� pitala je D�ilijan.

�Ne, koliko je meni poznato�, odgovorio je Ruben. �Hak ima savr�enu memoriju. Dovoljno mu je da samo jednom �uje neku re� da bi je zapamtio.�

�A ovaj �ovek, Ponter, on zaista ne govori engleski?��� pitala je Meri.

�Ne�, odgovorio je Ruben.

�Neverovatno�, rekla je Meri. �Neverovatno.�

Biiip! Ponterov implant se oglasio.

�Neverovatno�, po�eo je Ruben, okre�u�i se ka Ponteru, �zna�i da ne�to nije mogu�e.� Ponovo se za�uo isti zvuk. �Zna�i da nije istinito.� Ruben se ponovo okrenuo ka Meri. �Obradili smo koncepte istinitog i pogre�nog koriste�i malo jednostavne matematike, ali kao �to vidite, imamo jo� mnogo toga da uradimo. Kao prvo, iako je o�igledno lak�e Haku, s njegovom savr�enom memorijom, da nau�i engleski nego nama da nau�imo njihov jezik, ni on ni Ponter ne mogu da izgovore glas i, a����

�Zaista?��� pitala je Meri.

Deluje prili�no uzbu�eno, pomislio je Ruben. Klimnuo je glavom.

�Tvoje ime je Mer-�, rekao je Hak, demonstriraju�i joj ovo u praksi. �Njeno ime je D�-l-jan.�

�Ovo je zapanjuju�e�, rekla je Meri.

�Zar?��� pitao je Ruben. �Za�to?�

Meri je duboko udahnula. �Godinama su vo�ene brojne rasprave oko toga da li su Neandertalci mogli da govore, i, ako su mogli, koje glasove su mogli da artikuli�u.�

�I?��� pitao je Ruben.

�Neki lingvisti smatraju da nisu bili u stanju da izgovore glas i zato �to su njihova usta bila mnogo ve�a od na�ih.�

�To zna�i da je on stvarno Neandertalac!��� uzviknuo je Ruben.

Meri je ponovo duboko udahnula vazduh, a onda polako izdahnula. �Pa, to je ono �to ja treba da utvrdim, zar ne?� Spustila je malu torbu koju je donela sa sobom i otvorila je. Zatim je iz nje izvadila par gumenih rukavica i navukla ih na ruke. Izvukla je plasti�nu kutiju punu kuglica vate i uzela jednu od njih.

�Potrebno je da mu ka�ete da otvori usta�, rekla je Meri.

Ruben je klimnuo glavom. �To je lako.� Okrenuo se ka Ponteru. �Pontere, otvori usta.�

Do�lo je do kratkog zastoja�� Ruben je znao da Hak mo�e da se obra�a Ponteru tako da drugi to ne �uju. Ponter je podigao svoje spojene plave obrve�� �to je bio neverovatan prizor�� kao da je iznena�en ovim zahtevom, ali je u�inio ono �to su tra�ili.

Ruben je bio zapanjen. Jedan njegov prijatelj u srednjoj �koli mogao je da ugura svoju pesnicu u usta. Me�utim, Ponterova usta su bila toliko velika i prostrana da je on mogao da unutra gurne ne samo svoju pesnicu, ve� i dobru tre�inu ruke.

Meri je krenula napred i gurnula kuglicu vate u Ponterova usta, pre�av�i njom du� sluzoko�e na unutra�njem delu njegovog duga�kog obraza. ��elije u ustima se lako skidaju�, objasnila je, o�igledno primetiv�i da je D�ilijan za�u�eno gleda. �To je najednostavniji na�in da se uzme uzorak DNK.� Zatim je izvadila kuglicu vate iz Ponterovih usta, odmah je sputila u sterilnu epruvetu, zape�atila, a onda stavila nalepnicu na nju i rekla: �U redu, ovo je sve �to mi je bilo potrebno.�

Ruben se nasme�io najpre D�ilijan, a onda Meri. �Odli�no�, rekao je. �Kada �emo znati rezultat?�

�Pa, moram da se vratim u Toronto i����

�Naravno, ako tako �elite�, rekao je Ruben, �Me�utim, pozvao sam jednog svog prijatelja koji radi u odeljenju za herniju i biohemiju na univerzitetu Lorentijan. Lorentijan je mali univerzitet, ali ima odli�nu laboratoriju u kojoj se rade forenzi�ne analize DNK za RCMP i OPP. Mo�ete to da tamo uradite.�

�Inko �e vas sigurno smestiti u hotel Ramada�, dodala je D�ilijan.

Meri je o�igledno bila iznena�ena. �Ja ...�, po�ela je. A onda je, kako se �inilo, ponovo razmotrila predlog i rekla: �Naravno�, rekla je. �Naravno, za�to da ne?�

Sada kada je D�asmel pristala da govori u Adikorovu korist, slede�i korak je bio da je odvede u Obod i da joj poka�e mesto gde se takozvani zlo�in odigrao. Me�utim, Adikor je zamolio D�asmel da ga sa�eka jednu desetinu-dana otprilike, rekav�i joj da mora jo� ne�to da obavi dok je tu u Centru.

Klast je bila Ponterov �enski partner i Adikor je se se�ao s ljubavlju i bio je veoma tu�an kada je umrla. Me�utim, i Adikor je imao svog �enskog partnera, a ona je, na svu sre�u, bila i te kako �iva. Adikor je poznavao ljupku Lurt Fradlo podjednako dugo koliko i Pontera, i on i Lurt su imali sina Daba, pripadnika Generacije 148. Pa ipak, iako ju je poznavao toliko dugo, Adikor je samo nekoliko puta bio u njenoj hemijskoj laboratoriji; uostalom, za vreme Kada dvoje postaje jedno je praznik i niko ne ide na posao. Sre�om, Adikorov Pratilac je znao put do laboratorije i pokazao mu je.

Lurtina laboratorija je bila izgra�ena u potpunosti od kamena. Naime, iako je postojala samo mala mogu�nost da do�e do eksplozije u nekoj hemijskoj laboratoriji, propisi su nalagali da one budu sagra�ene od materijala koji mo�e da izdr�i eksploziju i po�ar.

Ulazna vrata u zgradu laboratorije bila su otvorena. Adikor je u�ao.

�Prijatan dan�, rekla mu je jedna �ena, na�iniv�i, kako je Adikor pomislio, napor vredan divljenja da prikrije da je iznena�ena �to vidi nekog mu�karca na tom mestu i u to vreme u mesecu.

�Prijatan dan�, uzvratio joj je Adikor. �Tra�im Lurt Fradlo.�

�Malo dalje niz hodnik.�

Adikor se nasme�io i krenuo hodnikom. �Prijatan dan!��� povikao je, proturiv�i glavu kroz vrata Lurtine laboratorije.

Lurt se okrenula, s velikim osmehom na njenom divnom licu. �Adikore!� Pre�la je rastojanje izme�u njih i zagrlila ga. �Kakvo divno iznena�enje!�

Adikor nije mogao da se seti da je ikada video Lurt tokom Poslednjih pet. U�inila mu se savr�eno zdravom i racionalnom�� a �to se toga ti�e isti je bio slu�aj i sa D�asmel. Mo�da je cela ta stvar sa Poslednjih pet preuveli�ana u o�ima mu�karaca, pomislio je.

�Zdravo lepotice�, rekao je Adikor, �vr��e je zagrliv�i. �Lepo je videti te.�

Ali Lurt je dobro poznavala svog mu�karca. �Ne�to nije u redu�, rekla je pu�taju�i ga iz zagrljaja. ��ta?�

Adikor je pogledao iznad njenih ramena, proveravaju�i da li su sami. Zatim je uhvatio Lurt za ruku i odveo je na drugi kraj prostorije do dve laboratorijske stolice koje su se nalazile pored tabele periodi�nih elemenata; osim njih, jedini drugi pokretni entiteti u laboratoriji bila su dva robota: jedan od njih je sipao te�nost u laboratorijske posude, a drugi je pravio ne�to od cevi i stakla. Adikor je seo, a zatim i Lurt pored njega.

�Optu�en sam da sam ubio Pontera�, rekao je.

Lurt ra�iri o�i. �Ponter je mrtav?�

�Ne znam. Nestao je ju�e posle podne.�

�Bila sam na nekoj zabavi sino�, rekla je Lurt. �Nisam �ula za to.�

Adikor joj je sve ispri�ao. Lurt je saose�ala sa njim i nijednog trenutka nije pokazala da sumnja u njegovu nevinost. Lurtina vera u njega je bila ne�to na �ta je Adikor mogao uvek da ra�una.

�Da li bi �eleo da govorim u tvoju korist?��� pitala je Lurt.

Adikor je odvratio pogled. �Pa, u tome je stvar. Zna�, ve� sam zamolio D�asmel.�

Lurt je klimnula glavom. �Ponterovu �erku. Da, to �e ostaviti utisak na sudiju.�

�To sam i ja mislio. Nadam se da se ne ose�a� zapostavljeno.�

Ona se nasme�ila. �Ne, ne, naravno da ne, ali, slu�aj, ako ima i�ta �to mogu da uradim da bih ti pomogla, samo reci.�

�Pa, postoji ne�to�, rekao je Adikor. Izvukao je malu epruvetu iz bo�nog d�epa na pantalonama. �Ovo je uzorak te�nosti koji sam uzeo sa mesta gde je Ponter nestao; bilo je dovoljno da se napuni nekoliko kofa njome. Da li mo�e� da uradi� analizu i utvrdi� �ta je to?�

Lurt je uzela epruvetu i okrenula je naspram svetlosti. �Naravno�, rekla je. �I, ako ima jo� ne�to �to bih mogla da uradim, samo reci.�

Laboratorija za genetiku univerziteta Lorentijan nije imala posebnu opremu za izdvajanje o�te�ene DNK kakvu je posedovala Merina laboratorija u Jorku. Ali, to joj ionako nije ni bilo potrebno. Bila je jednostavna stvar da se uzmu �elije iz Ponterovih usta i izdvoji DNK iz jedne od mitohondrija. U svakoj laboratoriji za genetiku na svetu to je moglo da se u�ini.

Meri je uzela dva kontrolna uzorka�� male delove mitohondrijalne DNK koji su se slagali s po�etkom lanca koji je identifikovala pre mnogo godina u DNK fosila Neandertalca na�enog u Nema�koj. Zatim je dodala enzim DNK�� polimerazu�� izazivaju�i lan�anu reakciju koja �e dovesti kod sekcije koja ju je zanimala do uve�anja i do toga da po�ne da se reprodukuje iznova i iznova, svaki put se dvostruko kvantitativno pove�avaju�i. Tako �e uskoro Meri imati milione kopija lanca DNK koje �e mo�i da analizira.

Kao �to je Ruben Montego rekao, laboratorija u Lorentijanu je obavljala mnogo posla iz domena sudske medicine, tako da je imala lepljivu traku koja je mogla da se pri�vrsti za staklo. Ova traka je kori��ena da bi geneti�ari koji su uradili analizu mogli da sa sigurno��u svedo�e na sudu da niko nije mogao da ne�to uradi s epruvetom s uzorkom dok im nije bila pred o�ima. Meri je zape�atila staklenu posudu u kojoj se odigravalo PCR uve�anje i potpisala se.

Zatim je preko Interneta na kompjuteru koji se nalazio u laboratoriji proverila svoju elektronsku po�tu u Jorku. Dobila je vi�e i-mejlova prethodnog dana nego �to ina�e dobija tokom celog meseca i ve�inu njih su poslali stru�njaci za Neandertalce iz celog sveta koji su na to bili podstaknuti �injenicom da se ona u tom trenutku nalazi u Sadberiju. Bilo je poruka sa unverziteta Va�ington, univerziteta Mi�igen, UCB, UCLA, Brauna, Sani Stoni Bruka, Stenforda, Kembrid�a, zatim iz Britanskog muzeja prirodnih nauka, Francuskog instituta za praistoriju i geologiju, zatim od njenih starih prijatelja iz Rheinisches Landesmuseum i drugih�� i svi su oni tra�ili uzorke neandertalske DNK istovremeno prave�i �ale na ra�un toga, kao da je, naravno, potpuno nemogu�e da se sve to zaista de�ava.

Meri je ignorisala sve ove poruke, ali je osetila potrebu da napi�e pismo svojoj studentkinji u Jorku:

Adikor i D�asmel su se vratili iz rudnika u Adikorovu ku�u, ku�u koju je on delio sa Ponterom. Kada je Adikor izgovorio naredbu, svetiljke su se upalile i D�asmel se radoznalo osvrnula oko sebe. Ovo je bio prvi put da je D�asmel do�la u ku�u svog oca. Za vreme Kada dvoje postaje jedno uobi�ajeno je da mu�karci odlaze u Centar, a ne da �ene idu u Obod.

D�asmel je bila istovremeno fascinirana i tu�na dok je tumarala po ku�i i gledala Ponterovu zbirku skulptura. Znala je da on voli rezbarije ura�ene u kamenu i imala je obi�aj da mu poklanja jednu svaki put kada je pomra�enje Meseca. D�asmel je znala da je Ponter posebno voleo rezbarije ura�ene od mineralnog kamenja koje nije tipi�no za oblast u kojoj su �iveli i koje su izra�ene u obliku neke �ivotinje. Najvi�e se radovao i ponosio�� sude�i barem po tome kako je ta skulptura stajala na istaknutom mestu pored wadlaka�� dabrom izra�enom u polovini njegove prirodne veli�ine; bila je to skulptura �ivotinje tipi�ne za tu oblast, izvajana od malahita uvezenog iz Centralnog Evsoja.

Dok je D�asmel tumarala po ku�i, Adikorov Pratilac se oglasio. �Prijatan dan�, rekao je Adikor. �Oh, divno draga, to su odli�ne vesti! Sa�ekaj samo jedan trenutak...� Okrenuo se ka D�asmel. �Ovo �e te sigurno zanimati. To je moj �enski partner, Lurt. Uradila je analizu te�nosti koju sam prona�ao u kompjuterskoj laboratoriji nakon �to je tvoj otac nestao.�

Adikor je izvukao kontrolno dugme na svom Pratiocu, aktiviraju�i tako spoljni zvu�nik.

�D�asmel Ket, Ponterova k�erka je sada sa mnom�, rekao je Adikor.

�Prijatan dan, D�asmel�, rekla je Lurt.

�I tebi�, odgovorila je D�asmel.

�Dobro�, nastavila je Lurt. �Ovo �e te iznenaditi, Adikore. Da li zna� �ta je te�nost koju si mi doneo?�

�Mislio sam da je voda�, rekao je Adikor. �Zar nije?�

�Jeste neka vrsta vode. Radi se, zapravo, o te�koj vodi.�

D�asmel je podigla obrve.

�Zaista?��� rekao je Adikor.

�Da�, odgovorila je Lurt. �To je �ista te�ka voda. Naravno, molekuli te�ke vode javljaju se u prirodi; oni predstavljaju oko 0,1 procenata obi�ne ki�nice, na primer. Ali da bi se dobila koncentracija kao �to je ova, pa, ne znam kako bi to moglo da se u�ini. Pretpostavljam da bi mogao da se napravi neki aparat koji bi izdvajao te�ku vodu iz vode koja se nalazi u prirodi, zasnovano na �injenici da je te�ka voda deset procenata te�a od obi�ne, ali bilo bi potrebno da se u tom procesu preradi ogromna koli�ina vode da bi se izdvojilo onoliko te�ke vode koliko ti tvrdi� da si na�ao. Ne znam da postoji neko postrojenje koje bi to moglo da u�ini, niti mi pada na pamet bilo koji razlog za�to bi to iko �eleo da u�ini.�

Adikor je bacio pogled na D�asmel, a onda ga ponovo vratio na svog Pratioca na levom ru�nom zglobu. �Zna�i, ne postoji mogu�nost da se to dogodilo prirodnim putem? Ne postoji mogu�nost da je stvoren izvor negde medu stenama rudnika?��� pitao je Adikor.

�Nema ni trunke mogu�nosti da se to dogodilo�, odgovorila je Lurt. �Voda je bila malo kontaminirana ne�im za �ta sam na kraju shvatila da je sredstvo za �i��enje poda u laboratoriji; sigurno su se na podu nalazili osu�eni ostaci tog sredstva koji su se zatim rastvorili u vodi. Ali, sem toga je bila potpuno �ista. Podzemna voda bi sadr�ala rastvorene minerale. Ova voda je negde proizvedena ve�ta�kim putem. Ko je to u�inio, ne znam, a ne znam ni kako, ali sam sasvim sigurna da nije nastala prirodnim putem.�

�Neverovatno�, rekao je Adikor. �I nema ni traga od Ponterove DNK?�

�Ne. Bilo je ne�to malo tvoje DNK�� nema sumnje da si ostavio ne�to svojih �elija dok si sakupljao vodu�� ali nikakve druge DNK. Nema ni tragova krvne plazme niti bilo �ega �to bi moglo da poti�e od Pontera.�

�Dobro, mnogo ti hvala.�

�Prijatan dan, dragi�, rekla je Lurt.

�Prijatan dan�, uzvratio je Adikor i izvukao kontrolno dugme za prekidanje veze.

��ta je to te�ka voda?��� pitala je D�asmel.

Adikor joj je objasnio, a onda rekao: �To sigurno predstavlja klju�, rekao je.

�Da li si rekao istinu o poreklu te te�ke vode?��� pitala ga je D�asmel.

�Naravno�, rekao je Adikor. �Sakupio sam je na podu kompjuterske komore nakon �to je Ponter nestao.�

�Ona nije otrovna, zar ne?�

�Te�ka voda? Ne mogu da zamislim za�to bi bila.�

�Za �ta se ona koristi?�

�Ja ne znam ni za jednu mogu�nost njene upotrebe.�

�Ne postoji mogu�nost da je telo mog oca moglo da bude ... ne znam kako da ka�em ... nekako pretvoreno u te�ku vodu?�

��isto sumnjam da je to ikako mogu�e�, rekao je Adikor. �A nema ni traga od hemijskih elemenata koji sa�injavaju njegovo telo. On se nije dezintegrisao niti spontano sagoreo, on je, jednostavno, nestao.� Adikor je odmahnuo glavom. �Mo�da bismo sutra na dooslarm basadlarm mogli da objasnimo sudiji za�to nam je potrebno da odemo u laboratoriju. Nadam se samo da je Ponter dobro, ma gde da je.�

Slede�i uputstva doktora Singa, Ruben Montego, Luiz Benoa i Ponter su bezbedno stigli do Rubenovih kola koja su bila parkirana u gara�i za osoblje bolnice. Ruben je imao ford eksplorer boje vina, kome je, mestimi�no, �ljunak sa prilaznog puta rudniku o�tetio lak. Ponter je seo na zadnje sedi�te i spustio se dole, prekriv�i glavu novinama Sadberi star. Luiz�� koja je do�la pe�ice do bolnice�� sela je napred pored Rubena. Prihvatila je njegov poziv da se pridru�i njemu i Ponteru u njegovoj ku�i na ve�eri; Ruben joj je rekao da �e je kasnije odvesti do njene ku�e.

Vozili su se dalje dok je radio tiho svirao; pesma koju su upravo slu�ali bila je �It's Raining Men� Geri Halivel �Dobro�, po�eo je Ruben pogledav�i u Luiz, �hajde, ubedi me. Za�to misli� da je Ponter do�ao iz paralelnog univerzuma?�

Luiz je za trenutak dotakla jezikom svoje pune usne. Bo�e, pomislio je Ruben, zaista je divna. Onda je rekla: �Kako stoji� s fizikom?�

�Ja?��� pitao je Ruben. �Uglavnom znam ono �to sam u�io u srednjoj �koli. Oh, i da, kupio sam primerak Kratke istorije vremena Stivena Hokinga kada je on bio u Sadberiju, ali nisam daleko odmakao.�

�U redu�, rekla je Luiz, dok je Ruben skretao nadesno. �Dozvoli mi da ti postavim jedno pitanje. Ako ispali� jedan jedini foton svetlosti na pregradu sa dva vertikalna proreza i postavi� jedan list fotografskog papira iza pregrade, tako da se na njemu poka�u interferencijalne �eme, �ta �e se dogoditi?�

�Ne znam�, odgovorio je iskreno Ruben.

�Dakle�, po�ela je Luiz, �jedno tuma�enje je da se taj jedan jedini foton pretvara u talas energije i kada udari u pregradu s prorezima, svaki od njih stvara novi talasni front, i tako se dobija klasi�na interferencijalna �ema talasastog oblika, gde najvi�e i najni�e ta�ke ili pove�avaju jedna drugu ili se me�usobno poni�tavaju.�

Slu�aju�i ovo, Ruben je po�eo da se ne�ega neodre�eno prise�a. �Dobro.�

�Pa, kao �to sam rekla, to je jedno tuma�enje. Drugo je da se univerzum tada zapravo cepa, i tako na kratko postoje dva univerzuma. U jednom, taj foton�� koji je jo� uvek jedinstven�� prolazi kroz prorez na levoj strani, a u drugom univerzumu, isti taj foton prolazi kroz prorez na desnoj strani. I zbog toga �to je potpuno svejedno kroz koji je prorez foton pro�ao u ovom ili u onom drugom univerzumu, ta dva univerzuma se ponovo spajaju u jedan, tako da dobijena interferencijalna �ema predstavlja rezultat ponovnog spajanja univerzuma.�

Ruben je klimnuo glavom, ali samo zato �to mu se �inilo da to treba da u�ini.

�I tako�, nastavila je Luiz, �mi imamo osnovu u eksperimentalnoj fizici za mogu�nost da verujemo u postojanje paralelnog univerzuma. Te interferencijalne �eme se zaista pokazuju, �ak i kada po�alje� jedan foton kroz dva proreza. Ali �ta se de�ava ako se dva univerzuma ne spoje ponovo u jedan? �ta ako posle razdvajanja oni nastave da idu svaki svojim putem?�

�Da?��� pitao je Ruben, poku�avaju�i da razume ono �to ona govori.

�Pa�, rekla je Luiz, �zamisli da se univerzum podelio na dva univerzuma pre nekoliko desetina hiljada godina, kada su jo� postojale dve vrste ljudskih bi�a koje su �ivele jedna pored druge: na�i preci Kromanjonci� (Ruben je primetio da je ovu re� izgovorila na francuskom), �i Ponterovi preci, drevni Neandertalci. Ne znam do kada su ove dve vrste postojale istovremeno, ali����

�Do pre od sto hiljada do dvadeset sedam hiljada godina�, rekao je Ruben.

Luizin izraz lica kazivao je da je zadivljena njegovim odgovorom i o�igledno iznena�ena �to zna ovaj podatak.

Ruben je slegao ramenima. �Do�la nam je geneti�arka iz Toronta po imenu Meri Von. Ona mi je to rekla.�

�Aha. Dobro, dakle, u nekom trenutku u tom periodu, mo�da je do�lo do cepanja i dva univerzuma su nastavila da se potpuno razdvajaju. U jednom su na�i preci postali dominantna vrsta, a u drugom Neandertalci koji su stvorili svoju civilizaciju i jezik.�

Ruben je osetio kako mu se zavrtelo u glavi. �Ali... ali, kako su ova dva univerzuma ponovo do�la u vezu jedan s drugim?�

�Je ne sais pas[prim. prev. fr. jez. je ne sais pas�� ne znam]�, rekla je Luiz, odmahnuv�i glavom. Iza�li su iz Sadberija, i krenuli seoskim putem koji je vodio do gradi�a Lajvlija u �ijoj blizini se nalazio rudnik.

�Pontere�, rekao je Ruben, �sada ve� mo�e� da sedne� uspravno; nema vi�e onoliko mnogo automobila oko nas.�

Ponter se nije ni pomakao.

Ruben je shvatio da je ono �to je izgovorio bilo previ�e komplikovano za Haka. �Pontere, gore�, rekao je.

Za�uo je �u�tanje novina i ugledao u retrovizoru Ponterovu veliku glavu. �Gore�, objavio je Ponter.

�Ve�eras�, rekao je Ruben, �bi�e� u mojoj ku�i. Jasno?�

Nakon kratkog �utanja, u kojem je verovatno slu�ao Hakov prevod, Ponter je rekao: �Da.�

Hak je progovorio: �Ponter mora da dobije hranu.�

�Da�, rekao je Ruben. �Da, hrana sti�e uskoro.�

Nastavili su ka Rubenovoj ku�i i stigli su do nje dvadesetak minuta kasnije. Bila je to moderna dvospratnica oko koje se pru�alo nekoliko ari placa koja se nalazila u okolini Lajvlija. Ponter, Luiz i Ruben su u�li unutra. Ponter je fascinirano posmatrao kako Ruben otklju�ava ulazna vrata, a zatim ih zaklju�ava i stavlja lanac s druge strane kada su u�li unutra.

Ponter se nasme�io. �Kul[prim. prev. engl. jez. cool�� hladno]�, rekao je odu�evljeno.

U prvom trenutku je Ruben pomislio da Ponter hvali unutra�nje ure�enje ku�e, ali je zatim shvatio da je mislio bukvalno. Bilo je o�igledno da je prili�no zadovoljan �to je Rubenova ku�a ohla�ena pomo�u klima-ure�aja. �Pa�, po�eo je Ruben, sme�e�i se Luiz i i Ponteru, �dobro do�li u moj skromni dom. Ose�ajte se kao kod ku�e.�

Luiz se osvrnula oko sebe. �Ti nisi o�enjen?��� pitala je.

Rubena je iznenadilo ovo pitanje. Prvo�� po njega najbolje tuma�enje�� bilo je da ona proverava da li je on slobodan. Drugo�� koje je bilo verovatnije�� bilo je da je iznenada shvatila da je oti�la na selo sa �ovekom kojeg jedva poznaje i da je sada sama u ku�i s njim i Neandertalcem. Tre�e je bilo najverovatnije�� to je Ruben shvatio pogledav�i svoju dnevnu sobu u neredu, sa �asopisima razbacanim na sve strane i tanjirom sa ostacima pice na sto�i�u�� a to je da Ruben, o�igledno, �ivi sam; naime, nijedna �ena ne bi trpela ovakav nered.

�Ne�, rekao je Ruben. �Bio sam, ali ...�

Luiz je klimnula glavom. �Ima� ukusa�, rekla je, gledaju�i name�taj u sobi koji je predstavljao me�avinu karipskog i kanadskog stila.

�Moja �ena je imala�, rekao je Ruben. �Nisam ni�ta promenio otkako smo se razi�li.�

�Aha�, rekla je Luiz. �Mogu li da ti pomognem u pripremanju ve�ere?�

�Ne, mislio sam da samo spremim biftek. Imam ro�tilj u dvori�tu.�

�Ja sam vegetarijanac�, rekla je Luiz.

�Oh, pa, mogu da ti spremim ne�to povr�a, i, recimo, krompir?�

�To bi bilo odli�no�, rekla je Luiz.

�Dobro�, rekao je Ruben. �Ti pravi Ponteru dru�tvo.�

Oti�ao je u kupatilo da opere ruke.

Dok je radio u dvori�tu iza ku�e, Ruben je video Luiz i Pontera kako �ivo razgovaraju. Razgovor je postajao sve �ivlji jer je o�igledno Hak u�io sve vi�e novih re�i. Kona�no, kada je meso bilo gotovo, Ruben je pokucao na staklena vrata da bi privukao Luizinu i Ponterovu pa�nju i mahnuo im da iza�u napolje.

Tenutak kasnije, oni su to i u�inili. �Doktore Montego!�� uzviknula je Luiz, odu�evljeno, �Ponter je fizi�ar!�

�Jeste?��� upitao je Ruben.

�Da, zaista jeste. Nisam jo� shvatila sve pojedinosti, ali je on definitivno fizi�ar; mislim da se bavi kvantnom fizikom.�

�Kako si to zaklju�ila?��� pitao je Ruben.

�Rekao mi je da on misli o tome kako stvari rade i ja sam ga pitala�� pretpostavljaju�i da bi mogao da bude in�enjer�� da li on misli na velike stvari, a on je odgovorio da ne, ve� da misli na male stvari, na stvari koje su previ�e male da bi mogle da se vide. I onda sam nacrtala neke dijagrame iz osnova fizike i on ih je prepoznao i rekao je da je to ono �ime se bavi.�

Ruben je pogledao Pontera sa jo� ve�im divljenjem nego pre. Nisko �elo i istaknuti luk iznad obrva �inili su da deluje pomalo neinteligentno ali... on je bio fizi�ar! Nau�nik! �Zna�i tako�, rekao je Ruben. Pokazao im je da sednu za okrugli sto iznad kojeg je bio suncobran i zatim je doneo bifteke i povr�e koje je zamotao u aluminijumske folije i stavio na tanjire i spustio ih na sto.

Ponter mu je uputio �irok osmeh. Ovo je, o�igledno, za njega predstavljalo pravu hranu. Ali onda se osvrnuo oko sebe, isto onako kako je Ruben video da �ini tog jutra, kao da mu ne�to nedostaje. Ruben je upotrebio no� da bi odsekao par�e bifteka i prineo ga ustima.

Ponter je, o�igledno opona�aju�i Rubena, u�inio to isto, sem �to je odsekao mnogo ve�e par�e.

Po�to je Ponter sa�vakao zalogaj, izgovorio je ne�to na svom jeziku. Odmah nakon toga za�uo se mu�ki glas koji je Ruben tada po prvi put �uo. �Dobro�, rekao. �Dobra hrana.� �inilo se da glas dopire iz Ponterovog implanta.

Ruben je iznena�eno podigao obrve, a Luiz mu je objasnila. �Zbunjivalo me je da razgovaram sa njima dvojicom, poku�avaju�i da razlikujem kada implant govori u svoje ime, a kada prevodi Ponterove re�i. Sada koristi mu�ki glas kada prenosi ono �to Ponter govori, a �enski kada sam govori.�

�Tako je jednostavnije�, rekao je Hak, koriste�i svoj �enski glas.

�Da�, rekao je Ruben, �sasvim sigurno jeste.�

Luiz je svojim dugim prstima skinula foliju sa povr�a. �Pa�, po�ela je, �da vidimo �ta jo� mo�emo da otkrijemo.�

Narednih sat vremena Ruben i Luiz su razgovarali sa Ponterom i Hakom. Ali tada je napolju sve po�elo da vrvi od komaraca. Ruben je zapalio miri�ljavu sve�u, ali je to Ponteru smetalo, pa ju je ugasio i oni su se vratili u dnevnu sobu. Ponter je sedeo u velikoj naslonja�i, Luiz na jednom kraju kau�a, smotav�i svoje duge noge pod sebe, a Ruben na drugom kraju.

Razgovarali su jo� tri sata, polako zajedno sklapaju�i deli�e da bi shvatili �ta se dogodilo. I onda kada se cela pri�a ukazala, Ruben se, potpuno zapanjen, zavalio svom te�inom na kau�.

Svi osim geologa okupili su se u sali za sastanke rudnika Krejton: Meri Von, geneti�arka koja je do�la iz Toronta, Ruben Montego, lekar u kompaniji Inko, Luiz Benoa, postdiplomac fizike koja se nalazila NOS u trenutku kada je komora za detekciju uni�tena; Boni D�in Mah, direktor projekta NOS i, najva�niji od svih, Ponter Bodit, fizi�ar iz paralelnog sveta, jedini �ivi Neandertalac koji je vi�en na ovoj Zemlji posle dvadeset sedam hiljada godina.

Meri je sela pored Boni D�in Mah, jedine �ene u prostoriji pored koje se nalazila prazna stolica. Ruben Montego je stajao nasred prostorije. �Pitanje je�, po�eo je svojim glasom s jamaj�anskim naglaskom koji je Meri smatrala o�aravaju�im, �za�to se na ovoj lokaciji nalazi rudnik?�

Meri nije imala pojma, a niko od onih koji su to znali o�igledno nije bio raspolo�en za igru, ali je onda, kona�no, Boni D�in Mah odgovorila: �Zato �to je pre 1,8 miliona godina�, po�ela je, �jedan asteroid pao ovde, �to je dovelo do stvaranja ogromnih naslaga nikla.�

�Tako je�, rekao je Ruben. �To je bio doga�aj koji se desio toliko davno da tada nije postojao nikakav vi�e�elijski �ivi organizam na Zemlji, i to je doga�aj koji se odigrao u pro�losti kako na�eg, tako i Ponterovog sveta.�

Pogledao je lica svih prisutnih, zaustaviv�i se na Merinom.��ovek ne mo�e mnogo da bira gde da tra�i rudu�, rekao je Ruben. �Rudnik se otvara tamo gde se ona nalazi. Ali �ta je sa NOS? Za�to je ona sagra�ena ovde?�

�Zato �to�, po�ela je Mah, �dva kilometra stena kolika je dubina rudnika obezbeduju izvrstan �tit od kosmi�kih zraka, i to predstavlja idealnu lokaciju za detektor neutrina.�

�Ali to nije samo zbog toga, zar ne gospo�o?��� pitao je Ruben, koji je, pretpostavljala je Meri, postao pravi stru�njak zahvaljuju�i Luizinoj pomo�i. �Postoje duboki rudnici i na drugim mestima na planeti. Me�utim, ovaj rudnik ima i veoma malu sekundarnu radijaciju, zar ne? Zapravo, ovo mesto je jedinstveno po tome �to u njega mogu da se smeste instrumenti tako da na njih ne uti�e prirodna radijacija stena.�

Ovo je Meri zvu�alo logi�no, i primetila je da je profesorka Mah klimnula glavom. Ali, zatim je Mah dodala: �I?�

�I�, rekao je Ruben, �u Ponterovom svetu jedan duboki rudnik je tako�e sagra�en na istom ovom mestu, da bi se vadile iste ovakve naslage rude nikla. A u jednom trenutku je i on sam shvatio vrednost ove lokacije i ubedio svoju vladu da mu dozvoli da tu pod zemljom sagradi svoju laboratoriju.�

�Zna�i, on �eli da mi poverujemo da u drugom svetu na istom ovom mestu postoji neutrinski detektor?��� pitala je Mah.

Ruben je odmahnuo glavom. �Ne�, rekao je. �Ne, nije tako. Setite se, na izbor da se ovo mesto iskoristi za postavljanje neutrinske observatorije uticala je i jedna druga �injenica, a to je da kanadski nuklearni reaktori, za razliku od onih u SAD, Velikoj Britaniji, Japanu i Rusiji, koriste vodu kao moderator. Ovaj splet okolnosti nije bio isti na Ponterovom svetu�� zapravo, izgleda da oni uop�te i ne koriste nuklearnu energiju. Ali, ovo podzemno postrojenje podjednako je dobro za jo� jednu vrstu osetljivih instrumenata.� Zastao je i preleteo pogledom od lica do lica, a onda rekao: �Pontere, gde ti radi�?�

Ponter je odgovorio: �Dusble korbul to kalbtadu.�

Njegov implant, koriste�i svoj mu�ki glas, preveo je njegove re�i: �U laboratoriji za kvantne kompjutere.�

�Kvantne kompjutere?��� ponovila je Meri, ali nije joj bilo prijatno �to je to u�inila: nije bila navikla da bude nave�a neznalica od svih okupljenih u jednoj prostoriji.

�Ta�no�, rekao je Ruben, sme�e�i se. �Gospo�ice Benoa?�

Luiz je ustala i klimnula mu glavom. �Kvantni kompjuteri su ne�to na �emu smo mi sami tek po�eli da radimo�, rekla je sklanjaju�i kosu s o�iju. �Obi�an kompjuter mo�e da faktori�e neki zadati broj isprobavaju�i najpre jedan mogu�i faktor, a onda drugi, pa tre�i, pa slede�i: to je obi�na, prosta ra�unica. Ali ako se koristi obi�an kompjuter da bi se faktorisao neki zaista veliki broj�� na primer, neki od onih brojeva sa 512 cifara koji se koriste za kodiranje kreditnih kartica na Internetu�� bilo bi potrebno bezbroj vekova da bi se isprobali svi mogu�i faktori jedan po jedan.�

I Luiz je pogledala sve prisutne redom, proveravaju�i da li je pa�ljivo prate. �Me�utim, kvantni kompjuter koristi mno�tvo kvantnih stanja koja istovremeno postoje da bi proverio mno�tvo mogu�ih faktora istovremeno�, rekla je Luiz. �To, u su�tini, predstavlja nove kratkotrajne kopije univerzuma koji su stvoreni sa specifi�nim ciljem da obave kvantno ra�unanje, i onda se, kada se faktorisanje zavr�i�� a to bi bilo bukvalno trenutno�� svi ti univerzumi ponovo stapaju u jedan, s obzirom da su, sem za zadati broj koji su testirali da bi videli da li je on faktor, u svakom drugim smislu identi�ni. I tako, u vremenu koje je potrebno da bi se isprobao samo jedan faktor, vi zapravo isprobate sve faktore simultano i tako re�avate do tada nere�iv problem.� Zastala je. �Mi smo sve do sada verovali da kvantni kompjuteri tako funkcioni�u�� da se baziraju na trenutnom istovremenom postojanju mno�tva kvantnih stanja �to za posledicu ima stvaranje razli�itih univerzuma.�

Meri je klimala glavom, poku�avaju�i da shvati.

�Me�utim, pretpostavimo da to nije ono �to se zaista de�ava�, rekla je Luiz. �Pretpostavimo da kvantni kompjuter�� umesto da stvara nove univerzume koji postoje samo jedan deli� sekunde�� zapravo dopire do ve� postoje�ih paralelnih unverzuma�� odnosno drugih verzija realnosti u kojima kvantni kompjuteri tako�e postoje.�

�Ne postoji teoretska osnova da bi se to moglo pretpostaviti�, rekla je Boni D�in, deluju�i zbunjeno. �A osim toga, ne postoji kvantni kompjuter na ovoj lokaciji, u ovom jedinom univerzumu za koji mi znamo da zaista postoji.�

�Ta�no!��� rekla je Luiz. �Ono �to ja mislim je slede�e: doktor Bodit i njegov kolega su poku�avali da faktori�u neki broj koji je bio toliko veliki da je, da bi se proverili svi mogu�i faktori, bilo potrebno vi�e verzija kvantnog kompjutera nego �to je postojalo u ve� postoje�im i dugoro�no razdvojenim univerzumima. Da li shvatate? On je dopro do hiljada�� miliona!�� postoje�ih svetova. I u svakom od tih paralelnih svetova, kvantni kompjuter je prona�ao svoj duplikat, a taj duplikat je poku�ao da prona�e neki drugi potencijalni faktor. U redu? Ali, �ta ako se faktori�e neki stvarno ogroman broj, d�inovski broj, broj koji ima vi�e mogu�ih faktora nego �to postoji paralelnih svetova u kojima postoji postrojenje sa kvantnim kompjuterom? �ta onda? Pa, ja mislim da je to ono �to se dogodilo: doktor Bodit i njegov kolega su faktorisali jedan ogroman broj i kvantni kompjuter je prona�ao sebi sli�ne u svim�� u svakom pojedina�no!�� paralelnim svetovima u kojima oni ve� postoje, ali i dalje mu je bilo potrebno jo� svojih kopija i on je tako nastavio da tra�i i u drugim paralelnim svetovima, uklju�uju�i i one u kojima kvantni kompjuteri ne postoje, kao �to je to slu�aj sa na�im svetom. A kada je stigao u jedan od takvih svetova, bilo je to kao da je iznenada udario u zid i do�lo je do naglog prekidanja eksperimenta faktorisanja. A taj nagli prekid je doveo do toga da veliki deo Ponterove kompjuterske laboratorije bude prenet u ovaj svet.�

Meri je primetila da Mah klima glavom. �Vazduh koji je do�ao zajedno sa Ponterom.�

�Ta�no�, rekla je Luiz. �Kao �to smo ve� i pre pogodili, uglavnom je vazduh bio taj koji je prenet u ovaj svet, i to koli�ina vazduha koja je bila dovoljna da izazove pucanje akrilne sfere. Ali, sem vazduha, i jedna osoba koja je u tom trenutku stajala u laboratoriji sa kvantnim kompjuterom je preneta ovamo.�

�To zna�i da on nije znao da �e do�i ovamo?��� pitala je Mah.

�Ne�, rekao je Ruben Montego. �On to nije znao. A sada, kada pomislite koliko smo mi bili �okirani, zamislite samo koliko je on bio �okiran. Siroti �ovek se odjednom na�ao u vodi, u potpunom mraku. Da nije postojao taj ogromni mehur vazduha koji je ovde prenet zajedno s njim, on bi se sasvim sigurno udavio.�

Ceo tvoj svet se okrenuo naglava�ke, pomislila je Meri. Pogledala je u Neandertalca. Uspevao je da dobro prikrije dezorijentisanost i strah koje je nesumnjivo ose�ao, ali �ok koji je do�iveo je bio ogroman. Meri mu se nasme�ila saose�ajno.

Adikor Huldov dooslarm basadlarm je nastavljen. Sudija Sard je i dalje sedela na ju�noj strani dvorane, a Adikor na �vru�oj� stolici, dok je Daklar Bolbej kru�ila oko njega.

�Da li je zlo�in zaista po�injen?��� pitala je Bolbej, gledaju�i u sudiju Sard. �Telo nije prona�eno i neko bi mogao da ka�e da se ovde radi o jednostavnom slu�aju nestale osobe, bez obzira na to koliko su neverovatne okolnosti tog nestanka. Ali mi smo pretra�ili rudnik pomo�u prenosnih detektora signala i mi znamo da Ponterov implant ne emituje signal. Da je Ponter povre�en, Pratilac bi emitovao signal. �ak i da je Ponter umro prirodnim putem, on bi nastavio s emitovanjem signala, koriste�i uskladi�tenu energiju, i to danima nakon �to bi do�lo do zaustavljanja biohemijskih procesa u Ponterovom organizmu. Ni�im drugim sem nasilnom smr�u ne mo�e da se objasni Ponterov nestanak i prekid emitovanja signala njegovog Pratioca.�

Adikor je osetio da mu se stomak ste�e. Bolbej je bila u pravu, pravilno je razmi�ljala: Pratioci su i bili stvoreni da budu otporni na sve. Pre nego �to su prona�eni, de�avalo se da neko ponekad nestane i tek posle mnogo meseci bi bio progla�en mrtvim, obi�no samo zbog nedostatka boljeg obja�njenja. Me�utim Lonvis Trob je obe�ao da �e njegovi Pratioci to izmeniti, i oni su to i u�inili. Vi�e se nije de�avalo da neko nestane.

Sard se o�igledno slagala sa Bolbej. �Sla�em se�, rekla je, �da to �to nema ni tela ni signala iz Pratioca ukazuje na mogu�u kriminalnu radnju. Hajde da nastavimo.�

�Dobro�, rekla je Bolbej. Bacila je pogled na Adikora, a zatim se ponovo okrenula sudiji. �Ubistvo�, po�ela je Bolbej, �nikada nije bilo ne�to uobi�ajeno. Okon�ati ne�iji �ivot, staviti potpuni i nedvosmisleni kraj na ne�ije postojanje je u�asno. Me�utim, ubistva su se, ipak, doga�ala, uglavnom, to priznajem, u vreme pre nego �to su Pratioci prona�eni i ustanovljena Arhiva alibija. I u tim prethodnim slu�ajevima, na sudu je uvek tra�eno da se poka�u tri stvari da bi se potkrepila optu�ba za ubistvo. Prvo je mogu�nost da se zlo�in po�ini�� a to je Adikor Huld imao i to onako kako niko drugi na ovoj planeti nije, jer se nalazio na mestu na kojem njegov Pratilac nije mogao da prenosi ono �to on �ini. Drugo je tehnika, odnosno na�in na koji je ubistvo po�injeno. S obzirom da nema tela, mi mo�emo samo da naga�amo kako je to u�injeno, iako je, kao �to �ete kasnije videti, jedna metoda verovatnija od drugih. I, kona�no, �ovek treba da poka�e razlog da se zlo�in po�ini, odnosno, �ta je bilo to �to je moglo da navede nekoga da po�ini tako u�asan zlo�in. Pitanje razloga je ono �to bih sada �elela da ispitam, sudijo.�

Stara �ena je klilmnula glavom. �Slu�am.�

Bolbej se okrenula da bi pogledala Adikora. �Ti i Ponter Bodit ste �iveli zajedno, zar ne?�

Adikor je klimnuo glavom. ��est deset-meseci.�

�Da li si ga voleo?�

�Da. Veoma mnogo.�

�Ali Klast�� njegov �enski partner�� je nedavno umrla.�

�Ona je bila i tvoj �enski partner�, rekao je Adikor, grabe�i priliku da naglasi konflikt interesa kod Bolbej.

Me�utim, Bolbej je bila dorasla situaciji. �Da, Klast, moja voljena. Ona vi�e nije �iva i zbog toga ose�am veliku tugu. Ali nikoga ne krivim za njenu smrt, nikoga ne mogu da krivim. Bolest se de�ava, i produ�iva�i �ivota su u�inili sve �to su mogli da ona �to manje pati u njenim poslednjim mesecima. Ali za smrt Pontera Bodita postoji neko ko mo�e da bude kriv.�

�Budi oprezna, Daklar Bolbej�, rekla je sudija Sard. �Ti nisi dokazala da je nau�nik Bodit mrtav. Dok ja ne odlu�im druga�ije, ti mo�e� da govori� samo hipoteti�ki o tome.�

Bolbaj se okrenula prema Sard i naklonila se. �Izvinjavam se, sudijo.� Ponovo se okrenula ka Adikoru. �Razmatrali smo jednu drugu smrt, onu koja se nesumnjivo dogodila: smrt Klast koja je bila Ponterov i moj �enski partner.� Bolbej je sklopila o�i. �Moja tuga je prevelika da bih mogla da je izrazim i vi�e ne�u da o tome ovde govorim. A uverena sam i da je Ponterova tuga bila podjednako velika. Klast mi je �esto govorila o njemu; znam koliko je mnogo volela Pontera, i koliko mnogo je on voleo nju.� Bolbej je za trenutak za�utala, mo�da poku�avaju�i da se pribere. �Me�utim, s obzirom na tu nedavnu tragediju, mi moramo da uzmemo u obzir jo� jednu mogu�nost za obja�njenje Ponterovog nestanka. Da li je on, mo�da, oduzeo sebi �ivot, u o�ajanju zbog Klastine smrti?� Pogledala je Adikora. ��ta ti misli� o tome, nau�ni�e Huld?�

�Ponter je bio veoma tu�an zbog njene smrti, ali pro�lo je ve� izvesno vreme otkako se to dogodilo. Da je Ponter �eleo da izvr�i sa-moubistvo, siguran sam da bih ja to znao.�

Bolbej je klimnula glavom s razumevanjem. �Ne�u da se pretvaram da sam ja poznavala nau�nika Bodita ni izbliza onoliko koliko si ga ti poznavao, nau�ni�e Huld. Pa, ipak, sla�em se s tvojim mi�ljenjem. Ali, da li je mogao da postoji neki drugi razlog zbog kog bi on po�inio samoubistvo?�

Adikor je bio iznena�en. �Koji, na primer?�

�Pa, ono �to ste radili�� oprosti mi, nau�ni�e Huld, ali ne vidim nijedan prijatan na�in da to ka�em�� ono �to ste radili predstavljalo je proma�aj. Pribli�avalo se vreme za Savetovanje sedokosih i tada je trebalo da ti i on iznesete koji je va� doprinos dru�tvu. Da li je mogu�e da se on toliko pla�io da bi va� rad mogao da bude okon�an, da je, recimo odlu�io da oduzme sebi �ivot?�

�Ne,�, rekao je Adikor, zapanjen ovim pitanjem. �Ne, zapravo, ako bi neko od nas dvojice i ostavio lo� utisak na Savetovanju, to bih bio ja, a ne on.�

Bolbej je pustila da ove njegove re�i neko vreme vise u vazduhu, a onda je rekla: �Da li bi �eleo da o tome ka�e� ne�to vi�e?�

�Ponter je bio teoreti�ar�, rekao je Adikor. �Njegove teorije nisu bile ni dokazane ni osporene, tako da je jo� bilo sasvim opravdano da se i dalje radi na njima. Ali, ja sam bio in�enjer: trebalo je da ja budem taj koji �e da napravi eksperimentalnu opremu kojom bi bilo mogu�e proveriti Ponterove ideje. Taj aparat�� na� prototip kvantnog kompjutera�� bio je proma�aj. Savet sedokosih bi mogao da zaklju�i da je moj doprinos dru�tvu neodgovaraju�i, ali ne bi, sasvim sigurno, smatrali da je i Ponterov.�

�Zna�i, Ponterova smrt nikako nije mogla da bude samoubistvo�, pitala je Bolbej.

�Podse�am te ponovo�, po�ela je Sard, �da mora� da govori� o nau�niku Boditu kao da je �iv sve dok�� i ako�� ja ne odlu�im suprotno.�

Bolbej se ponovo naklonila sudiji. �Ponovo se izvinjavam�, rekla je, a zatim se obratila Adikoru. �Da je Ponter �eleo da se ubije, da li je po�teno re�i, nau�ni�e Huld, da on ne bi sebi oduzeo �ivot tako da to baci sumnju na tebe.�

�I sama pomisao da bi on sebi oduzeo �ivot je neverovatna�, rekao je Adikor.

�Da, sla�emo se oko toga�, rekla je Bolbej mirno, �ali, hipoteti�ki gledano, da je on �eleo da to u�ini, sigurno ne bi za to odabrao na�in koji bi bacio sumnju da se radi o zlo�inu, da li se sla�e�?�

�Da, sla�em se�, odgovorio je Adikor.

�Hvala ti�, rekla je Bolbej. �A sada, �to se ti�e onoga pitanja koje je pokrenuto�� da bi tvoj doprinos, mo�da, bio ocenjen neodgovaraju�im...�

Adikor se vrpoljio na stolici. �Da?�

�Pa, ja, naravno, nisam imala nameru da to pokre�em�, rekla je Bolbej. Adikor je u njenom glasu osetio da je neiskrena. �Ali po�to si ti sam pokrenuo to pitanje, mo�da bi trebalo da se pozabavimo njime.�

Adikor nije ni�ta rekao i posle izvesnog vremena Bolbej je nastavila. �Kako si se ose�ao�, po�ela je tiho, ��ive�i u njegovoj senci?�

�Molim?�

�Pa, upravo si nam rekao da je bilo malo verovatno da �e njegov doprinos biti preispitivan, ali da je bilo mogu�e da se to dogodi s tvojim.�

�Na sastanku Saveta koji je trebalo da se odr�i, da�, rekao je Adikor, �ali uop�te gledano...�

�Uop�teno gledano,�, rekla je Bolbej, s prizvukom prepredenosti u svom dubokom glasu, �mora� da prizna� da je tvoj doprinos predstavljao tek deli� njegovog. Da li je to ta�no?�

�Da li je ovo neophodno?��� ume�ala se Sard.

�Zapravo, sudijo, ja verujem da jeste�, rekla je Bolbej. Sard je delovala kao da je u nedoumici, ali je klimnula glavom dav�i znak Bolbej da nastavi. Ona je to i u�inila.

�Sasvim sigurno, nau�ni�e Huld, ti zna� da �e se onda kada generacije koje tek treba da se rode budu studirale fiziku i informatiku, Ponterovo ime �esto spominjati, a tvoje retko, ako i uop�te?�

Adikor je mogao da oseti kako mu se puls ubrzava. �Nisam nikada o tome razmi�ljao�, odgovorio je.

�Oh, hajde�, rekla je Bolbej kao da oboje znaju da to nije istina. �Razlika u va�em doprinosu je o�igledna.�

�Upozoravam te ponovo, Bolbej�, rekla je sudija Sard. �Ne vidim nikakav razlog da poni�ava� optu�enog.�

�Ja samo poku�avam da ispitam kakvo je bilo njegovo mentalno stanje�, odgovorila je Bolbej, ponovo se nakloniv�i sudiji. Ne �ekaju�i da Sard i�ta ka�e, Bolbej se opet okrenula ka Adikoru. �Dakle, nau�ni�e Huld, reci nam kako je bilo ose�ati da si ti taj �iji je doprinos manje zna�ajan?�

Adikor je duboko udahnuo. �Nije na meni da odmeravam vrednost na�ih doprinosa.�

�Naravno da nije, ali nema sumnje da je postojala razlika izme�u tvog i njegovog doprinosa�, rekla je Bolbej kao da se Adikor bavi nekim neva�nim detaljem, umesto da posmatra �iru sliku. �Dobro je poznato da je Ponter bio taj koji je genijalan.� Bolbej se nasme�ila. �Ponovo te pitam: reci nam kako si se ose�ao.�

�Ose�am se�, rekao je Adikor, poku�avaju�i da mu se u glasu ni�ta ne poka�e, �potpuno isto danas kao i �to sam se ose�ao pre nego �to je Ponter nestao. Jedino �to se promenilo je da sam sada toliko tu�an da to ne mogu re�ima da izrazim zbog gubitka najboljeg prijatelja.�

Bolbej je kru�ila iza njega. Stolica je imala sedi�te koje je moglo da se okre�e i Adikor bi mogao da je prati dok se kretala, ali je odlu�io da to ne �ini.

�Svog najboljeg prijatelja?��� pitala je Bolbej, kao da se radi o nekom zapanjuju�em priznanju. �Svog najboljeg prijatelja, zar ne? A kako si se ti odnosio prema tom prijateljstvu kada je Ponter nestao? Tako �to si govorio da su tvoj softver i oprema, a ne njegove teorije, predstavljali su�tinu eksperimenta.�

Adikor je �irom otvorio usta od neverice. �Ja ... ja nikada to nisam rekao. Rekao sam jednom Egzibicionisti da �u dati komentar samo o ulozi softvera i hardvera zato �to su oni predstavljali moju odgovornost.�

�Ta�no tako! Od trenutka kada je on nestao, ti si umanjivao Ponterov doprinos.�

�Dosta Bolbej!��� prekinula ju je o�tro Sard. �Pona�aj se prema nau�niku Huldu s du�nim po�tovanjem.�

�Po�tovanjem?��� prezrivo je rekla Bolbej. �Kao �to je ono koje je on ukazivao Ponteru otkako je nestao?�

Adikoru se vrtelo u glavi. �Mo�emo da pristupimo mojoj Arhivi alibija, ili arhivi tog Egzibicioniste�, rekao je, gledaju�i u Sard, kao da su dugogodi�nji saveznici. �Sudija �e mo�i da �uje ta�ne re�i koje sam izgovorio.�

Bolbej je odmahnula rukom, odbacuju�i taj predlog kao da predstavlja najve�u ludost. �Nije uop�te va�no koje si re�i ta�no upotrebio; ono �to je va�no je da nam one pokazuju �ta si ose�ao. A ono �to si ti ose�ao je olak�anje �to je tvoj suparnik nestao.�

�Ne�, rekao je Adikor o�tro.

�Upozoravam te ponovo, Bolbej�, rekla je Sard, o�tro.

�Olak�anje �to vi�e ne�e� morati da bude� u njegovoj senci�, nastavila je Bolbej.

�Ne!��� uzviknuo je Adikor, dok mu se u glasu ose�ao bes.

�Olak�anje�, nastavila je Bolbej glasnije, �da sada mo�e� da po�ne� da tvrdi� da si ti jedini doprinosio u svemu �to ste zajedno radili.�

�Dosta, Bolbej!��� povikala je Sard, udariv�i �akom u naslon za ruke na stolici.

�Olak�anje�, vikala je Bolbej, ��to je tvoj suparnik mrtav!�

Adikor je ustao i okrenuo se da bi se suo�io sa Bolbej. Skupio je prste u pesnicu i ispru�io ruku.

�Nau�ni�e Huld!� Glas sudije Sard odjeknuo je dvoranom.

Adikor se sledio. Srce mu je udaralo kao ludo. Primetio je da se Bolbej mudro okrenula i da stoji nasuprot strujanju vazduha tako da do njega nisu vi�e stizali njeni feromoni. On pogleda u svoju stisnutu pesnicu, pesnicu kojom je mogao da smrska Bolbej lobanju, pesnicu kojom je mogao da joj smrvi grudni ko�, polomi rebra i iskida srce jednim jedinim dobrim udarcem. �inilo mu se da je to ne�to �to mu je nepoznato, ne�to �to vi�e nije deo njegovog tela. Adikor je spustio ruku, ali jo� je bilo toliko besa u njemu i toliko ogor�enosti da jo� nekoliko otkucaja nije uspeo da ispravi prste. Okrenuo se ka sudiji Sard, s molbom u glasu: �Ja ... sudijo, sigurno shvata�, ja ... ja nisam mogao...� Odmahnuo je glavom. ��ula si �ta mi je rekla. Niko ne bi mogao ...�

Ljubi�aste o�i sudije Sard bile su �irom otvorene dok je gledala u Adikora. �Nikada nisam videla takvo pona�anje, za vreme zakonskog procesa ili van njega�, rekla je. �Nau�ni�e Huld, �ta nije u redu s tobom?�

Adikor je i dalje klju�ao od besa. Bio je ube�en da Bolbej sasvim sigurno zna �ta se onda dogodilo. Ona je bila Klastin �enski partner, a Ponter je bio sa Klast, �ak i tada... ali., ali... da li je to razlog zbog �ega ga Bolbej ovako osvetoljubivo progoni, pitao se. Da li je to njen motiv? Morala je da zna da Ponter to ne bi �eleo.

Adikor je pro�ao kroz brojne terapije zbog svog problema s kontrolisanjem besa. Dragi Ponter je shvatao da se radi o bolesti i o hemijskom disbalansu i taj divni �ovek je bio uz njega i podr�avao ga je tokom le�enja. A sada... sada ga je Bolbej isprovocirala, poterala preko ivice, tako da su svi mogli da vide....

��asni sudijo�, rekao je Adikor, o�ajni�ki se trude�i da deluje mirno. Da li treba da i�ta obja�njava? Da li uop�te mo�e da to u�ini? Adikor je pognuo glavu. �Izvinjavam se zbog svog ispada.�

U glasu sudije Sard se i dalje ose�alo zaprepa��enje. �Da li ima� da iznese� jo� dokaza koji potkrepljuju tvoju otu�bu, Daklar Bolbej?�

Bolbej, koja je o�igledno postigla upravo ono �to je �elela, sada je ponovo predstavljala oli�enje razuma. �Ako mogu da dodam, sudijo, ima jo� jedna stvar ...�

Na kraju sastanka odr�anog u konferencijskoj sali kompanije Inko, Ruben Montego je pozvao sve kod sebe na ro�tilj. Ponter mu je uputio �irok osmeh; on je, o�igledno, u�ivao u obroku prethodne ve�eri. Luiz je tako�e prihvatila poziv, obja�njavaju�i da, budu�i da je NOS uni�tena, ionako nema �ta drugo da radi. I Meri je pristala; �inilo joj se da bi moglo da bude zabavno, a i da je bolje nego da provede jo� jedno ve�e sama, bulje�i u plafon svoje hotelske sobe. Ali profesorka Mah je odbila. Morala je da se vrati u Otavu; imala je zakazan sastanak u 10 sati uve�e u ulici Saseks drajv broj 24 na kojem je trebalo da podnese izve�taj Premijeru.

Pri�a o Ponteru je sada potresala medije, i brojni novinari su, po re�ima ljudi iz obezbe�enja kompanije Inko, sada �ekali ispred kapije rudnika Krejton. Ruben i Luiz su brzo smislili plan, koji su odmah i sproveli u delo.

Meri je dobila iznajmljena kola od kompanije Inko�� crveni dod� neon�� (kada ga je uzimala, Meri je pitala slu�benika agencije za iznajmljivanje da li automobil tro�i bezolovni benzin, ali ju je on samo potpuno bezizra�ajno pogledao).

Meri je ostavila svoja kola kod rudnika, i umesto toga sela na prednje sedi�te Luizinog crnog forda eksplorera, koji je imao belo-plave tablice sa hvalisavom oznakom �D2O��� posle jednog trenutka razmi�ljanja, Meri je shvatila da je to hemijska formula za te�ku vodu. Luiz je izvadila �ebe iz prtlja�nika�� svi iole razumni voza�i u Ontariju i Kvebeku nose �ebad ili vre�e za spavanje u slu�aju da im se zimi dogodi nesre�a�� i pokrila Meri njime.

Meri je u po�etku bilo u�asno vru�e, ali je, sre�om, Luiz imala klima-ure�aj u kolima; vrlo malo postdiplomaca je to sebi moglo da priu�ti, ali Meri je verovala da Luiz nema problema da postigne povoljan dogovor ma gde da ode.

Luiz je vozila niz krivudavi �ljunkom posuti put kojim se stizalo do rudnika, a Meri je pod �ebetom �inila sve �to je mogla da bi delovala �to krupnijom. Posle izvesnog vremena, Luiz je po�ela da ubrzava, kao da poku�ava da pobegne.

�Upravo prolazimo kroz kapiju�, rekla je Luiz Meri, koja nije mogla ni�ta da vidi. �Upalilo je! Ljudi pokazuju na nas i po�inju da nas prate.�

Luiz ih je vodila natrag ka Sadberija. Ako se sve bude odvijalo po planu, Ruben �e sa�ekati dok novinari ne krenu za Luizinim eksplorerom, a onda �e odvesti Pontera u svoju ku�u u Lajvliju.

Luiz je stigla do male zgrade u kojoj je stanovala i zaustavila kola na parkingu. Meri je �ula kako se i drugi automobili zaustavljaju blizu njih, uz �rkipu guma. Luiz je ustala s voza�kog sedi�ta i do�la do drugih vrata. �Dobro�, rekla je Luiz Meri, otvoriv�i ih, �sada mo�ete da iza�ete.�

Meri je to i u�inila i mogla je da �uje kako se vrata na drugim automobilima s treskom zatvaraju i kako njihovi voza�i izlaze. Luiz je povikala: �Voila!� dok je pomagala Meri da zbaci �ebe sa sebe, i Meri se �iroko osmehnula novinarima.

�Oh, sranje!��� rekao je jedan od novinara. �Prokletstvo!��� rekao je drugi. Ali za�uo se i tre�i glas�� bilo je mo�da desetak prisutnih novinara�� i jedna novinarka koja je, o�igledno upu�enija od ostalih u celu pri�u, upitala: �Vi ste doktor Meri Von, zar ne?��� povikala je. �Geneti�ar?�

Meri je klimnula glavom.

�Dakle�, po�ela je novinarka, �da li on jeste ili nije Neandertalac?�

Meri i Luiz je bilo potrebno 45 minuta da se otarase novinara, koji su , iako su bili razo�arani �to nisu prona�li Pontera, bili odu�evljeni �to su �uli rezultate Merine analize njegove DNK. Kona�no su Meri i Luiz stigle do Luizine zgrade i popele se u njen mali stan na tre�em spratu. �ekale su sve dok svi novinari nisu oti�li s parkinga�� koji je mogao da se vidi kroz prozor Luizine spava�e sobe�� a onda je Luiz izvadila nekoliko boca vina iz fri�idera i ona i Meri su se vratile do njenih kola i odvezle do Lajvlija.

Adikor Huldov dooslarm basadlarm bio je na kratko prekinut zbog ve�ernjeg obroka, ali i zbog toga �to je sudija Sard o�igledno �elela da pru�i Adikoru priliku da se smiri, da se sabere i da se konsultuje sa nekim oko toga kako bi mogao da popravi �tetu koju je sebi naneo svojim ispadom toga dana.

Kada je dooslarm basadlarm ponovo zapo�eo, Adikor je opet sedeo na visokoj stolici za optu�ene. Pitao se koji li je to genije smislio da optu�eni sedi na stolici dok tu�ilac kru�i oko njega. Mo�da je D�asmel to znala, ona je studirala istoriju, a ovakvi postupci su bili drevni.

Bolbej je stigla do centra dvorane. �Sada bih �elela da svi odemo u paviljon sa Arhivom alibija�, rekla je sudiji.

Sudija Sard je bacila pogled na pokaziva� vremena na tavanici, o�igledno brinu�i koliko �e sve to da traje. �Ve� si ustanovila da Arhiva alibija nau�nika Hulda ne mo�e da poka�e ni�ta �to ima veze sa nestankom Pontera Bodita.� Namr�tila se. �Sigurna sam�, po�ela je glasom koji nije trepeo prigovor, �da �e se i nau�nik Huld i ma ko da bude govorio u njegovu korist slo�iti da je to istina, i da nije neophodno da nas sve vu�e� tamo samo da bi to dokazala.�

Bolbej je klimnula glavom s po�tovanjem. �Ta�no je, sudijo, ali ja ne �elim da se otpe�ati alibi-kocka nau�nika Hulda, ve� ona Pontera Bodita.�

�Ni tu ne�e mo�i da se i�ta vidi o njegovom nestanku�, rekla je Sard, zazvu�av�i ljutito, �i to iz istog razloga: zbog hiljadu du�ina ruku stena koje su blokirale signal.�

�Potpuno ta�no, sudijo�, rekla je Bolbej. �Ali ja ne �elim da se pogleda nestanak nau�nika Bodita, ve� �elim da vam poka�em ne�to �to se desilo pre 254 meseca.�

�Pre 254 meseca!��� uzviknula je Sard. �Kako bi i�ta �to se dogodilo tako davno moglo da ima veze sa ovim procesom?�

�Ako mi dozvoli�, sudijo�, po�ela je Bolbej, �mislim da �e� se uveriti da ima itekako veze.�

Adikor se lupkao palcem po �elu, razmi�ljaju�i. Pre 250 meseci ... to zna�i ne�to vi�e od devetnaest godina. Tada je ve� poznavao Pontera; obojica su pripadala Generaciji 145 i u isto vreme su po�eli da poha�aju Nau�nu akademiju. Ali, koji doga�aj iz tako daleke pro�losti bi mogao��

Adikor je iznenada sko�io na noge.

�Po�tovani sudijo, protivim se tome!�

Sudija Sard ga je pogledala. �Protivi�?��� pitala je, zapanjena �to �uje tako ne�to tokom zakonskog procesa. �Na kojoj osnovi? Bolbej ne predla�e da se otpe�ati tvoja Arhiva alibija, ve� ona nau�nika Bodita. A budu�i da je on nestao, otvaranje njegove Arhive je ne�to �to Bolbej, u svojstvu tabant njegovih najbli�ih �ivih srodnika, ima pravo da tra�i.�

Adikor je bio besan na sebe.

Sard bi mo�da i odbila Bolbejin zahtev, samo da je on dr�ao jezik za zubima. Ali, sada je, nesumnjivo, zanima �ta je to �to Adikor �eli da sakrije.

�Dobro�, rekla je Sard donev�i odluku. Pogledala je u masu posmatra�a. �Vi �ete ostati ovde dok ja ne odlu�im da li je to ne�to �to treba da bude javno pokazano.� Ponovo je pogledala Adikora. �Najbli�a porodica nau�nika Bodita, nau�nik Huld i onaj ko �e da govori u njegovu korist, mogu da nam se pridru�e, pod uslovom da niko od njih nije Egzibicionista.�

Kona�no, ona pogleda i Bolbej. �Dobro, Bolbej. Ali, bolje bi bilo da ne tra�i� uzaludno moje vreme.�

Sard, Bolbej, Adikor, D�asmel i Megameg koju je D�asmel dr�ala za ruku, krenuli su kroz hodnik �iji je pod bio prekriven mahovinom koji je vodio do paviljona sa Arhivom alibija. Bolbej nije mogla da odoli a da se ne naruga Adikoru dok su i�li. �Nema nikoga ko �e da govori u tvoju korist, zar ne?��� rekla je.

Bar jednom u �ivotu Adikor je uspeo da dr�i jezik za zubima.

Nije vi�e bilo mnogo ljudi koji su ro�eni pre nego �to su uvedeni Pratioci: bila je �iva jo� samo nekolicina onih koji su pripadali Generaciji 140 i jo� manje iz Generacije 139. Za sve ostale, Pratilac je predstavljao deo �ovekovog �ivota sve od njegovog ro�enja, kada bi bio instaliran prvi de�ji implant. Proslava hiljaditog meseca od po�etka ere Pratilaca bi�e uskoro odr�ana; velike sve�anosti su planirane �irom sveta.

�ak i ovde u Saldaku desetine hiljada ljudi je ro�eno i umrlo otkako je prvi Pratilac instaliran; taj prvi implant je ugra�en u ruku njegovog tvorca Lonvisa Troba. Veliki paviljon sa Arhivom alibija, koji se nalazio pored zgrade Saveta sedokosih, bio je podeljen na dva krila. Ju�no krilo je bilo isklesano u drevnim stenama i po�to bi bilo izuzetno te�ko pro�iriti to krilo, ono je kori��eno za �uvanje alibi-kocki onih koji su �ivi, a to je bio broj koji je manje-vi�e odr�avan konstantnim. Severno krilo, iako je trenutno bilo ve�e od ju�nog, moglo je da se pro�iruje po potrebi; kada bi neko umro, njegova alibi-kocka bila bi odvojena od prijemne mre�e i odneta tamo.

Adikor se zapitao u kojem se krilu sada �uva Ponterova Arhiva alibija. Tehni�ki gledano, sudija je tek trebalo da odlu�i da li se ubistvo dogodilo. Nadao se da se i dalje nalazi u krilu gde se �uvaju Arhive alibija onih koji su �ivi; nije bio siguran da bi mogao da ostane pribran ako bi otkrio da se Ponterova alibi-kocka nalazi u drugom krilu.

Adikor je ve� ranije bio u paviljonu sa Arhivom alibija. Severno krilo, krilo za mrtve, imalo je posebne odaje, u koje se ulazilo kroz lu�ne prolaze, za svaku Generaciju. Prva odaja je bila mala i u njoj se nalazila jedna jedina alibi-kocka�� ona koja je pripadala Valderu Saru, jedinom pripadniku Generacije 131 koji je jo� bio �iv u Saldaku u vreme kada je otpo�ela era Pratilaca. Naredne �etiri prostorije bile su svaka ve�a od prethodne i u njima su bile uskladi�tene alibi-kocke pripadnika Generacija 132, 133, 134 i 135�� svaka Generacija je bila deset godina starija od prethodne. Po�ev�i od Generacije 136, sve odaje su bile iste veli�ine, iako je samo nekoliko alibi-kocki tu bilo preneto iz Generacija posle 144, jer su gotovo svi njeni pripadnici bili �ivi.

Ju�no krilo se sastojalo od jedne jedine prostorije u kojoj se nalazilo trideset hiljada spremi�ta sa alibi-kockama. Iako je na samom po�etku u ju�nom krilu vladao veliki red, kada su prve alibi-kocke bile razvrstane po Generacijama, a onda su i one u okviru svake Generacije bile podeljene po polu, mnogo toga se vremenom promenilo. Naime, deca su se ra�ala u ta�no odre�enom razmaku, ali su ljudi umirali u razli�itim �ivotnim dobima, tako da su alibi-kocke kocke pripadnika kasnijih Generacija stavljane u prazna spremi�ta bez nekog posebnog reda.

Ovo je �inilo pronala�enje neke odre�ene alibi-kocke me�u vi�e od dvadeset pet hiljada�� koliki je bio ukupan broj stanovnika Salda-ka�� nemogu�im bez pomo�i kompjutera i ta�nog spiska koji se �uvao u njemu. Sudija Sard se predstavila �uvarici Alibija, zdepastoj �eni iz Generacije 143.

�Prijatan dan, sudijo�, rekla je �ena koja je sedela na stolici u obliku sedla za stolom oblika bubrega.

�Prijatan dan�, uzvratila joj je Sard. ��elim pristup Arhivi alibija Pontera Bodita, fizi�ara iz Generacije 145.�

�ena je klimnula glavom i ne�to rekla kompjuteru. Na �etvrtastom ekranu se pojavio niz brojeva. �Pratite me�, rekla je. Sudija Sard i ostali su to i u�inili.

Bez obzira na to �to je bila krupna, �uvarka je �ivahno kora�ala. Provela ih je kroz niz hodnika, �iji su zidovi bili ispunjeni ni�ama u kojima su se nalazile alibi-kocke; svaka kocka je bila izra�ena od prera�enog granita i bila je, otprilike, veli�ine �ove�je glave. �Evo nas�, rekla je �ena. �Broj spremi�ta 16321: Ponter Bodit.�

Sudija Sard je klimnula glavom, a zatim je okrenula svoju naboranu ruku u koju je bio ugra�en Pratilac prema blje�tavo plavom elektronskom oku na Ponterovoj kocki. �Ja, Komel Sard, sudija, sada nala�em da se otpe�ati alibi-kocka broj 16321, zbog potreba zakonskog procesa. Vremenska oznaka.�

Elektronsko oko je postalo �uto. Sudija Sard se sklonila u stranu, a �uvarka alibija je okrenula svog Pratioca ka oku. �Ja, Mabla Dabdal, �uvarka Arhive alibija, sla�em se da se otpe�ati alibi-kocka 16321, zbog potreba zakonskog procesa. Vremenska oznaka.�

Elektronsko oko je postalo crveno i za�uo se neki zvuk.

�Evo, sudijo. Mo�e� da koristi� projektor u sobi 12.�

�Hvala ti�, rekla je Sard, i svi su krenuli natrag. Dabdal im je pokazala gde je soba koju im je odredila i sudija Sard, Bolbej, Adikor, D�asmel i Megameg su krenuli ka njoj i u�li unutra. Soba je bila velika i u njoj se nalazio niz stolica poredanih du� zida. Svi su seli, osim Bolbej, koja je krenula ka kontrolnoj konzoli postavljenoj na suprotnom zidu. Jedino unutar ove zgrade moglo se pristupiti Arhivi alibija; da bi Arhiva alibija bila potpuno za�ti�ena od svakog nedozvoljenog gledanja, paviljon je bio potpuno odse�en od planetarne informativne mre�e i nije imao spoljne tele-komunikacione linije, lako je to ponekad bilo nezgodno, jer je svako, da bi pogledao svoju alibi-kocku, morao da li�no do�e u paviljon, ova vrsta izolovanosti obezbe�ivala je za�titu Arhivi alibija.

Bolbej je pogledala malu grupu ljudi koji su tu bili okupljeni. �U redu�, rekla je. �Sada �u da zatra�im da se prika�u doga�aji od 146/128/11.�

Adikor je rezignirano klimnuo glavom. Nije bio siguran da se radilo o jedanaestom danu, ali je 128 mesec od ro�enja Generacije 146 bio odgovaraju�i datum.

Prostorija se zamra�ila i jedna gotovo nevidljiva sfera, nalik mehuru od sapunice, po�ela je da lebdi ispred njih. Bolbej je o�igledno smatrala da njena veli�ina nije dovoljno dramati�na za cilj koji je imala na umu: Adikor je �uo kako izvla�i kontrolnu dugmad i pre�nik sfere se pove�avao sve dok nije dostigao vi�e od jedne du�ine ruke. Ona je povukla jo� nekoliko kontrolnih dugmadi i sfera se ispunila sa tri male sfere, od kojih je svaka bila obojena u druga�iju boju. Onda su se ove sfere podelile na po jo� tri, a onda su se i one ponovo podelile, i tako dalje, i tako dalje. Dok se glavna sfera ispunjavala sa progresivno sve manjim i manjim sferama, ove manje sfere su bivale sve raznobojnije i raznobojnije, dok se kona�no ceo proces nije zavr�io i slika jednog mladi�a koji stoji u prostoriji za u�enje s pozitivnim pritiskom na Nau�noj akademiji nije ispunila sferu za gledanje; slika je bila nalik trodimenzionalnoj skulpturi napravljenoj od sitnih zrnaca.

Adikor je klimnuo glavom; snimak je na�injen davno, tako da nova pobolj�anja rezolucije nisu bila mogu�a. Pa ipak, mogao je da se gleda.

Bolbej je pokrenula jo� kontrolnih dugmadi. Hologramski mehur se okrenuo tako da je svako mogao da vidi lice osobe koja je bila prikazana. To je bio Ponter Bodit. Adikor je zaboravio koliko je mlad Ponter tada bio. Bacio je pogled na D�asmel koja je sedela pored njega. O�i su joj bile ra�irene od �u�enja: posmatralaje svog oca u otprilike istim godinama u kojima je ona sada bila; zaista, Klast je ve� bila trudna sa D�asmel u vreme kada su ovi snimci na�injeni.

�To je, naravno, Ponter Bodit�, rekla je Bolbej. �Na polovini �ivota u odnosu na danas�� ili u odnosu na to koliko bi danas imao da je i dalje �iv.� Brzo je nastavila pre nego �to je sudija Sard stigla da je ukori. �A sada, ubrza�u snimak.�

Videli su Pontera kako hoda, sedi, ustaje, �eta po prostoriji, ne�to prou�ava u svojoj bele�nici, �e�e se o stub za �e�anje�� sve to pri uve�anoj brzini. A onda su se vakuumski zatvorena vrata prostorije otvorila�� pozitivni pritisak koji je vladao u u�ionici spre�avao je feromone da prodiru unutra i ometaju one koji u�e�� i mladi Adikor Huld je u�ao.

�Pauza�, rekla je sudija Sard. Bolbej je zaustavila sliku. �Nau�ni�e Huld, da li ho�e� da potvrdi� da si ovo zaista ti?�

Adikor se u�asnuo kada je ugledao sebe: bio je zaboravio da je na jedno kratko vreme bio prihvatio modu brijanja glave. Ah, da je to bila jedina ludost iz mladosti koja je zabele�ena... �Da, sudijo�, rekao je Adikor tiho. �To sam ja.�

�Dobro�, rekla je Sard. �Nastavi.�

Slika u hologramskom mehuru je po�ela da se ponovo kre�e napred najve�om brzinom. Adikor se kretao po prostoriji kao i Ponter�� iako je Ponterova slika uvek ostajala u centru sfere; pomerao se i prostor oko njega. �inilo se da Adikor i Ponter prijateljski razgovaraju.

A onda manje prijateljski.

Bolbej je pustila snimak da se odvija normalnom brzinom. U tom trenutku, Ponter i Adikor su se raspravljali.

A onda��

A onda��

Adikor je po�eleo da zatvori o�i. Mislio je da je njegovo se�anje na ovaj doga�aj dovoljno �ivo. Me�utim, on ga nikada nije video iz ove perspektive. Nikada nije video svoj izraz lica...

I tako je nastavio da gleda.

Gledao je sebe kako ste�e ruku u pesnicu.

Gledao je sebe kako podi�e ruku, dok mu se bicepsi nadimaju.

Gledao je sebe kako pru�a ruku napred.

Gledao je kako Ponter podi�e glavu u deli�u sekunde.

Gledao je kako se njegova pesnica spaja sa Ponterovom vilicom.

Gledao je kako se Ponterova vilica pomera u stranu.

Gledao je kako se Ponter zanosi unazad, dok mu krv curi iz usta.

Gledao je kako Ponter pljuje zub.

Bolbej je ponovo zaustavila sliku. Da, treba joj ipak priznati da je pustila da se vidi izraz koji je sada mladi Adikor imao na licu: pokazivao je �okiranost i gorko kajanje. Da, on se sagao da bi pomogao Ponteru da ustane. Da, on je o�igledno �alio zbog onoga �to je u�inio, �to je naravno bilo...

On samo �to nije ubio Pontera Bodita; malo je nedostajalo da mu udarcem koji je uputio svom snagom smrska glavu.

Megameg je plakala, D�asmel se pomerila na stolici, odmi�u�i se od Adikora.

Sudija Sard je odmahivala glavom, polako, u neverici.

A Bolbej��

Bolbej je stajala prekr�tenih ruku na grudima.

�Dakle, Adikore�, rekla je Bolbej, �da li treba da pustim sve ovo iz po�etka zajedno sa zvukom ili �e� da nam u�tedi� vreme i ispri�a� zbog �ega ste se ti i Ponter sva�ali?�

Adikor je ose�ao mu�ninu.

�Ovo nije fer�, rekao je tiho. �Ovo nije fer. Pro�ao sam brojne terapije da bih nau�io da kontroli�em bes, a izvr�eno je i prilago�avanje na nivou neuro-transmitera; to �e vam potvrditi moj skulptor li�nosti. Nikada pre toga nisam nikoga udario niti ikada posle toga.�

�Nisi mi odgovorio na pitanje�, rekla je Bolbej. �Oko �ega ste se sva�ali?�

Adikor je �utao, polako odmahuju�i glavom.

�Pa, nau�ni�e Huld?��� pitala je sudija Sard.

�To je bilo ne�to potpuno bezna�ajno�, rekao je Adikor, gledaju�i sada u mahovinom prekriven pod. �To je bilo...� Duboko je udahnuo vazduh, a onda polako izdahnuo. �Radilo se o nekom filozofskom pitanju, povezanom sa kvantnom fizikom. Postojale su brojne interpretacije kvantnih fenomena, ali je Ponter rekao da je sklon da prihvati onu za koju je dobro znao da je potpuno pogre�na. Ja ... sada znam da me je samo zadirkivao, ali, u tom trenutku ...�

�U tom trenutku je to bilo previ�e za tebe�, rekla je Bolbej. �Dozvolio si da obi�na diskusija o nau�nom pitanju�� nau�nom!�� izmakne kontroli, i toliko si pobesneo da je to moglo da ko�ta Pontera �ivota da si ga udario samo malo vi�e.�

�Ovo nije fer�, ponovio je Adikor, gledaju�i u sudiju Sard. �Ponter mi je oprostio. On nikada nije podigao tu�bu, a bez tu�be �rtve, zlo�in, po definiciji, nije po�injen.� U glasu mu se sada ose�a molba. �Takav je zakon.�

�Videli smo jutros u dvorani Saveta koliko uspe�no Adikor Huld kontroli�e svoju narav ovih dana�, rekla je Bolbej. �A sada ste mogli da vidite da je on ve� jednom poku�ao da ubije Pontera Bodita. Tada nije uspeo, ali mislim da postoji razlog da verujemo da je nedavno uspeo, tamo u laboratoriji za kvantne kompjutere duboko pod zemljom.� Bolbej je zastala, a onda pogledala u sudiju Sard. �Mislim�, rekla je, �da su ustanovljene �injenice dovoljne da se ovaj slu�aj uputi na sud.�

Meri je oti�la do prozora na prednjem delu Rubenove ku�e i pogledala napolje. Iako je bilo pro�lo 6 sati uve�e, bi�e jo� dovoljno svetlosti jo� nekoliko sati u ovo doba godine, razmi�ljla je Meri, i��

Producent sa kanala Diskaveri nije bio jedini koji je otkrio gde se nalaze. Dva kombija sa antenama na krovovima i tri automobila na kojima su bila ispisana imena radio-stanica bili su pred ku�om, a uz njih i jedna ulubljena honda �iji je jedan branik bio druga�ije boje od ostatka automobila�� ona, je, verovatno, pripadala nekom novinaru iz pisanih medija. Izgleda da su sada svi, �im se vest o tome da je Meri potvrdila autenti�nost Ponterove DNK pro�irila, po�eli da uzimaju ovu naizgled neverovatnu pri�u ozbiljno.

Ruben je kona�no zavr�io s telefoniranjem. Meri se okrenula ka njemu. �Nisam o�ekivao goste�, rekao je lekar, �ali..�

��ta?��� pitala je Luiz, iznena�ena.

Me�utim, Meri je odmah shvatila o �emu se radi. �Mi nigde ne idemo, zar ne?�

Ruben je odmahnuo glavom. �LCDC je naredio da ostanemo u karantinu. Niko ne sme da iza�e i niko ne sme da u�e.�

�Koliko dugo?��� pitala je Luiz, ra�iriv�i svoje sme�e o�i.

�To zavisi od nadle�nih organa�, odgovorio je Ruben. �Nekoliko dana najmanje.�

�Nekoliko dana!��� uzviknula je Luiz. �Ali., ali...�

Ruben je nemo�no ra�irio ruke. ��ao mi je, ali niko ne mo�e da zna �ta se sve nalazi u Ponterovoj krvi.�

��ta je ono be�e dovelo do istrebljenja Acteka?��� pitala je Meri.

�Velike boginje, uglavnom�, odgovorio je Ruben.

�Ali, velike boginje...��� po�ela je Luiz. �Da se o tome radi, zar ne bi imao kraste na licu?�

�One izbijaju dva dana posle porasta temperature�, rekao je Ruben.

�Ipak�, po�ela je Luiz, �velike boginje su iskorenjene.�

�Na ovoj Zemlji, jesu�, rekla je Meri. �Zbog toga se vi�e i ne daje vakcina. Ali je mogu�e����

Luiz je klimnula glavom, shvataju�i. �Mogu�e je da nisu iskorenjene u njegovom svetu.�

�Ta�no�, rekao je Ruben. �A �ak i da jesu, mogu�e je da postoje bezbrojne patogene klice koje su evoluirale u njegovom svetu protiv kojih mi nemamo imunitet.�

Luiz je duboko udahnula, o�igledno poku�avaju�i da ostane mirna.

�Ali, ja se ose�am dobro�, rekla je.

�I ja�, rekao je Ruben. �Meri?�

�Dobro mi je.�

Ruben je odmahnuo glavom. �Ne smemo da rizikujemo. Imaju uzorke Ponterove krvi u Sent D�ozefu; �ena iz LCDC sa kojom sam razgovarao je rekla da �e se dogovoriti sa njihovim �efom patologije i da �e uraditi testove na sve �ega se sete.�

�Da li imamo dovoljno hrane?��� pitala je Luiz.

�Ne�, odgovorio je Ruben. �Ali done�e nam jo� i����

Ding-dong!

�Oh, Isuse�, rekao je Ruben.

�Neko je pred vratima!��� objavila je Luiz, pogledav�i kroz prozor.

�Neki novinar�, rekla je Meri ugledav�i �oveka.

Ruben je otr�ao gore. U deli�u sekunde, Meri je palo na pamet da je oti�ao po pu�ku, ali onda ga je �ula kako vi�e kroz prozor sobe na spratu.

�Odlazite! Ova ku�a je pod karantinom!�

Meri je videla kako se novinar udaljava nekoliko koraka i podi�e glavu da bi pogledao u Rubena. ��eleo bih da vam postavim nekoliko pitanja, doktore Montego�, vikao je.

�Odlazite!��� povikao je Ruben ponovo. �Neandertalac je bolestan i ovo mesto je pod karantinom po nare�enju Ministarstva zdravlja Kanade.�

Meri je postala svesna da se �uje zvuk vozila koja sti�u seoskim putem i da se vide crveno-�uta svetla u daljini.

�Hajde, doktore�, ponovio je novinar. �Samo nekoliko pitanja.�

�Ozbiljan sam�, rekao je Ruben. �Imamo ovde neku zaraznu bolest.�

�Koliko znam, profesorka Von je tako�e unutra�, povikao je novinar. �Da li bi ona mogla da ka�e ne�to o svojoj analizi DNK Neandertalca?�

�Odlazite! Pobogu �ove�e, odlazite!�

�Profesorko Von, da li ste tamo? Ja sam Sten Tinbergen iz Sadberi stara. �eleo bih����

�Mon dieu!��� uzviknula je Luiz, pokazuju�i na ulicu. �Onaj �ovek dr�i pu�ku u ruci!�

Meri je pogledala u pravcu u kojem je Luiz pokazivala. Tamo je zaista stajao neki �ovek koji je uperio pu�ku pravo u ku�u sa razdaljine od nekih tridesetak metara. Sekundu kasnije, �ovek koji je stajao pored njega podigao je megafon i prineo ga ustima . �Ovde RCMP�, za�uo se glas koji je odzvanjao. �Udaljite se od ku�e.�

Tinbergen se okrenuo. �Ovo je privatno vlasni�tvo�, povikao je. �Nije po�injen nikakav zlo�in i����

�Udaljite se!��� viknuo je ponovo policajac, koji je bio obu�en u civilno odelo, ali je Meri videla da se na njegovim belim kolima zaista nalazi oznaka RCMP�� kao i njen ekvivalent na francuskom GRC.

�Kada bi doktor Montego ili profesorka Von samo odgovorili na nekoliko pitanja�, rekao je Tinbergen, �ja bih����

�Ovo je poslednje upozorenje!��� rekao je policajac kroz megafon. �Moj partner �e poku�ati da vas samo rani, ali...�

Tinbergen je, o�igledno, �eleo da dobije odgovor na svoje pitanje. �Imam pravo da postavljam pitanja!�

�Pet sekundi!�, grmeo je policajac.

Tinbergen se nije micao.

��etiri!�

�Javnost ima pravo da zna!��� povikao je novinar.

�Tri!�

Tinbergen se ponovo okrenuo, o�igledno odlu�an u tome da postavi bar jedno pitanje. �Doktore Montego�, povikao je podigav�i glavu, �da li njegova bolest predstavlja opasnost za javnost.�

�Dva!�

�Odgovori�u na sva va�a pitanja�, povikao je Ruben, �ali ne ovako. Odmaknite se!�

�Jedan!�

Tinbergen se okrenuo i podigao ruke uvis najvi�e �to je mogao. �Dobro!� Po�eo je da se polako udaljava od ku�e.

Novinar jedva da je stigao do prilaznog puta ku�i kada je telefon zazvonio. Meri je oti�la na drugi kraj dnevne sobe i podigla slu�alicu, ali Ruben je ve� podigao slu�alicu gore na spratu. �Doktore Montego�, za�ula je mu�ki glas, �ovde inspektor Metjuz iz RCMP.�

U normalnim okolnostima, Meri bi spustila slu�alicu, ali sada je umirala od radoznalosti.

�Dobar dan, inspektore�, rekao je Ruben.

�Doktore, Ministarstvo zdravlja Kanade je tra�ilo od nas da vam pru�imo svaku mogu�u pomo�.� Meri je pretpostavila da �ovek zove sa mobilnog telefona. Okrenula je glavu da bi pogledala kroz prozor: �ovek koji je malopre govorio kroz megafon sada je stajao pored svog belog automobila i dr�ao mobilni telefon u ruci. �Koliko ljudi se nalazi u ku�i?�

��etvoro�, odgovorio je Ruben. �Ja, Neandertalac i dve �ene: profesorka Meri Von sa univerziteta Jork i Luiz Benoa, postdiplomac fizike koja radi u Neutrinskoj observatoriji Sadberi.�

�Koliko sam shvatio, neko od njih je bolestan�, rekao je Metjuz.

�Da, Neandertalac. Sada ima visoku temperaturu.�

�Da�u vam broj mog mobilnog telefona�, rekao je policajac i onda ga je izdiktirao Rubenu.

�Zapisao sam�, rekao je Ruben.

�Bi�u ovde sve dok moja smena ne do�e u 13 sati�, rekao je Metjuz. �On �e biti na istom broju telefona; nazovite ako vam i�ta bude potrebno.�

�Potrebni su mi antibiotici za Pontera. Penicilin, eritromicin i jo� neki.�

�Da li imate mogu�nost primanja i-mejla�, pitao je Metjus.

�Da.�

�Napravite spisak. Po�aljite na Roberta Metjuza na rcmp-grc.gc.ca. Da li ste zapisali?�

�Da�, rekao je Ruben. �Antibiotici su mi potrebni najbr�e �to je mogu�e.�

�Done�emo ih uskoro, ako ih ima u apotekama ili u Sent D�ozefu.�

�Bi�e nam potrebno i jo� hrane�, rekao je Ruben.

�Done�emo vam sve �to �elite. Po�aljite mi i-mejlom spisak hrane, sredstava za higijenu, ode�e, bilo �ega �to vam je potrebno.�

�Odli�no�, rekao je Ruben. �Tako�e, trebalo bi da uzmete uzorke krvi svih nas i da ih odnesete u Sent D�ozef i u neke druge laboratorije.�

�Dobro�, rekao je Metjuz.

Dogovorili su se da nazovu jedan drugog ukoliko se bilo �ta promeni i Ruben je spustio slu�alicu. Meri je �ula kako silazi niz stepenice.

�Pa?��� pitala je Luiz, odaju�i da je Meri slu�ala razgovor time �to je pogledala i u nju i u Rubena.

Ruben im je sve ispri�ao, a onda rekao: ��ao mi je zbog ovoga, zaista mi je �ao.�

�A �ta je sa ostalima?��� pitala je Meri. �Sa ostalim ljudima koji su bili u Ponterovoj blizini?�

Ruben je klimnuo glavom. �Re�i �u inspektoru Metjuzu da po�alje nekoga iz RCMP kod njih, pa �e ih, verovatno, staviti u karantin u Sent D�ozefu, a ne ovde.� Oti�ao je u kuhinju i vratio se nose�i blok�i� i olovku koji su delovali kao da ih ina�e koristi za pravljenje spiska za kupovinu. �Dobro, ko je jo� bio u kontaktu s Ponterom?�

�Student koji radi sa mnom�, rekla je Luiz. �Pol Kirijama.�

�Boni D�in Mah, naravno�, rekla je Meri. �Bo�e, ona se ve� vratila u Otavu. Bolje da je spre�imo da se ve�eras susretne s Premijerom!�

�I jo� gomila ljudi u Sent D�ozefu�, rekao je Ruben. �Bolni�ari, doktor Sing, radiolog, sestre...�

Nastavili su da prave spisak.

Ponter je i dalje le�ao na Rubenovom tepihu boje �ampanjca. �inilo se da je u nesvesti; Meri je mogla da vidi kako se njegov krupni grudni ko� podi�e i spu�ta. Kosa mu je i dalje bila mokra od znoja, a o�i su mu se pomerale ispod kapaka.

�U redu�, rekao je Ruben. �Mislim da smo se setili svih.� Pogledao je najpre Meri, zatim Luiz, a na kraju Pontera ispru�enog na po-du.�Moram da sastavim spisak lekova koji su mi potrebni da bih le�io Pontera. Ako budemo imali sre�e...�

Meri je klimnula glavom i pogledala u Pontera. Ako budemo imali sre�e, pomislila je, niko od nas ne�e umreti.

Meri je provela nemirnu no�.

Ruben Montego je u dvori�tu imao zvon�i�e koji zveckaju na vetru. Meri je uvek mislila da bi sve ljude koji dr�e takve zvon�i�e trebalo pobiti, ali, s obzirom da je Ruben imao nekoliko ari placa oko ku�e, verovatno oni u normalnim okolnostima nisu nikome smetali. Pa ipak, neprestano zveckanje smetalo joj je da zaspi.

Dosta su raspravljali oko toga ko �e gde da spava. Ruben je imao bra�ni krevet u spava�oj sobi, kau� u radnoj sobi na spratu i jo� jedan u dnevnoj sobi. Na�alost, ni jedan od kau�a nije mogao da se rasklopi i pretvori u krevet. Kona�no, slo�ili su se da daju Ponteru krevet; njemu je bio potrebniji nego njima. Ruben je spavao na kau�u u radnoj sobi, Luiz na onom u dnevnoj te prve no�i, a Meri je spavala u fotelji na rasklapanje koja se, tako�e, nalazila u dnevnoj sobi.

Ponter je bio bolestan, ali Hak nije. Meri, Ruben i Luiz su se slo�ili da se smenjuju i da daju lekcije iz jezika implantu. Luiz je rekla da ona, ionako, voli da bude budna no�u, tako da su mogli da u�e Haka da govori gotovo po ceo dan i no�. Luiz je oti�la u Ponterovu sobu ne�to pre 10 sati uve�e, i vratila se u dnevnu tek kada je pro�lo 2 sata posle pono�i. Meri nije bila sigurna da li ju je njen ulazak u sobu probudio ili je ve� bila budna, ali je znala da bi trebalo da ustane i pomogne Haku da �to bolje nau�i engleski.

Meri je ose�ala nelagodnost zato �to je morala da razgovara sa Pratiocem, ali ne zato �to joj je smetalo da razgovara s kompjuterom, naprotiv, bila je, zapravo, fascinirana time, ve� zato �to je morala da bude sama s Ponterom u sobi na spratu i zato �to je morala da zatvori vrata da ne bi njen razgovor sa Pratiocem smetao Rubenu koji je spavao u susednoj sobi.

Bila je zapanjena kada je videla koliko te�nije Hak govori engleski posle samo nekoliko sati razgovora sa Luiz.

Na svu sre�u, Ponter je spavao sve vreme dok je u�enje jezika trajalo, iako je Meri za trenutak osetila paniku, kada se on iznenada pomerio i okrenuo na bok. Ako je Meri dobro shvatila ono �to je Hak poku�ao da joj objasni, on je pu�tao kroz Ponterove slu�ne implante �beli �um�, tako da tihi razgovor koji su njih dvoje vodili nije smetao Ponteru.

Meri je uspela da nekih sat vremena govori Haku nazive razli�itih predmeta i da mu obja�njava zna�enja pojedinih glagola, a onda je bila previ�e umorna da bi nastavila. Izvinila mu se i vratila dole. Luiz se skinula samo u prslu�e i ga�ice i spavala je na kau�u, samo delimi�no pokrivena prekriva�em.

Meri je legla na rasklopljenu fotelju i ovog puta, po�to je bila iscrpljena, odmah zaspala.

Sudija Sard je na svom izboranom licu koje je odisalo mudro��u imala izraz koji je govorio: �bolje da ovo bude dobro�. �U redu, dete�, rekla je D�asmel koja je i dalje stajala pored Adikora u dvorani Saveta. �Koje drugo obja�njenje sem nasilne smrti postoji za nestanak tvog oca?�

D�asmel je �utala neko vreme. �Rado �u ti re�i, Sudijo ali...�

Sudija Sard je postajala sve nestrpljivija. �Da?�

�Pa, nau�nik Huld bi to mogao da mnogo bolje objasni nego �to ja mogu.�

�Nau�nik Huld!��� povikala je Sard. �Ti predla�e� da optu�eni govori u svoju korist?� Sard je odmahnula glavom, zapanjena.

�Ne�, rekla je D�asmel brzo, o�igledno shvataju�i da se Sard sprema da joj zabrani da u�ini ne�to toliko neverovatno. �Ne, ne, ni�ta sli�no tome. On �e samo da objasni neke tehni�ke detalje u vezi sa kvantnom fizikom i����

�Kvantna fizika?��� povikala je Sard. �Kakve bi samo veze kvantna fizika mogla da ima sa ovim slu�ajem?�

�To bi, u stvari, moglo da predstavlja klju� za re�enje�, rekla je D�asmel. �A nau�nik Huld mo�e da iznese te informacije mnogo bolje ...��� videla je da se Sard mr�ti�� �i razumljivije nego �to bih to ja mogla da u�inim.�

�Zar nema nikog drugog ko bi mogao da nam pru�i te informacije?��� pitala je Sard.

�Ne, sudijo�, odgovorila je D�asmel. �Postoji jedna grupa �ena u Evsoju koja se bavi sli�nim istra�ivanjem, ali����

�U Evsoju!��� uzviknula je Sard, kao da D�asmel govori o tamnoj strani Meseca. Ponovo je odmahnula glavom. �Oh, dobro.� Pogledom je o�inula Adikora. �Budi kratak, nau�ni�e Huld.�

Adikor nije bio siguran da li treba da ustane, ali po�to mu je bilo dosta sedenja, to je i u�inio. �Hvala, sudijo�, rekao je. �Cenim to �to si mi dozvolila da govorim i na neki drugi na�in, a ne da samo odgovaram na pitanja.�

�Nemoj da za�alim zbog svoje popustljivosti�, rekla je Sard. �Po�ni.�

�Da, naravno�, rekao je Adikor. �Ono �to smo Ponter Bodit i ja radili imalo je veze sa kvantnim kompjuterima. Sada, ono �to kvantni kompjuter �ini�� bar po jednom tuma�enju�� je da on dospeva do mno�tva paralelnih svetova u kojima isti takvi kvantni kompjuteri postoje. I svi ti kvantni kompjuteri simultano obra�uju razli�ite delove jednog kompleksnog matemati�kog problema. Time �to se udru�uju njihove mogu�nosti, oni mogu da obave taj posao mnogo br�e.�

�Sigurna sam da je to fascinantno�, rekla je Sard, �ali kakve to ima veze sa Ponterovom pretpostavljenom smr�u?�

�Ovaj, ja... ja verujem, �asni sudijo, da kada smo poslednji put obavljali na� eksperiment... da se, mo�da, otvorio prolaz u jedan od tih paralelnih svetova i da je Ponter pro�ao kroz njega i����

Daklar Bolbej se prezrivo nasme�ila; i mnogi u publici su to isto u�inili. Sard je ponovo odmahnula glavom u neverici. �Ti o�ekuje� da ja poverujem da je nau�nik Bodit nestao u nekom drugom univerzumu?�

Sada kada su svi u publici znali u kom pravcu se kre�u razmi�ljanja sudije Sard, nisu vi�e ose�ali da moraju da se uzdr�avaju. Za�uo se smeh koji je dopirao iz razli�itih delova sale.

Adikor je osetio da mu se puls ubrzava, i da ste�e ruku u pesnicu�� �to je bilo poslednje �to treba da �ini, znao je to. Nije ni�ta mogao da uradi povodom tahikardije, ali je polako uspeo da natera svoje prste da se isprave.

�Sudijo�, po�eo je, sile�i se da zvu�i smireno, �postojanje paralelnih univerzuma danas podr�avaju mnoge teorije u kvantnoj fizici i����

�Ti�ina!��� povikala je Sard, tako da se njen duboki glas razlegao dvoranom. Neki iz publike su uzdahnuli, zapanjeni njenom snagom. �Nau�ni�e Huld, za stotinu meseci koliko sam sudija nikada nisam �ula takvo neuverljivo opravdanje. Da li ti misli� da smo svi mi koji nismo i�li u tu tvoju Nau�nu akademiju neznalice koje mo�e� da prevari� takvim neverovatnim obja�njenjem?�

��asni sudijo, ja����

��uti�, rekla je Sard. �Samo �uti i sedi.�

Adikor je duboko udahnuo, a onda zadr�ao dah�� onako kako su ga nau�ili pre 250 meseci kada je bio na le�enju zbog toga �to je udario Pontera. Polako je ispustio vazduh, zami�ljaju�i kako i sav bes odlazi zajedno s njim.

�Rekla sam ti da sedne�!��� odse�no je rekla Sard.

Adikor je to u�inio.

�D�asmel Ket!��� rekla je sudija, okre�u�i svoj ljutiti pogled ka Ponterovoj k�erci.

�Da, sudijo?��� rekla je D�asmel, dok joj je glas podrhtavao.

Sudija je i sama duboko udahnula, poku�avaju�i da se pribere. �Dete�, rekla je ne�to mirnije, �dete, ja znam da si ti nedavno izgubila majku koja je umrla od leukemije. Mogu samo da zamislim koliko nefer se to �inilo tebi i maloj Megameg.� Nasme�ila se D�asmelinoj sestri, tako da su nove bore prekrile stare na njenom licu. �A sada, �ini se da je i tvoj otac mrtav, i ponovo se nije radilo o neizbe�noj smrt kakva nas na kraju sve �eka, ve� je do nje do�lo iznenada i neo�ekivano i kada joj nije bilo vreme. Mogu da razumem za�to toliko okleva� da to prihvati�, za�to poku�ava� da poveruje� u jedno toliko neverovatno obja�njenje...�

�Nije tako, sudijo�, rekla je D�asmel.

�Zar nije? Ti o�ajni�ki �eli� da na�e� ne�to za �ta bi mogla da se uhvati�, �eli� da prona�e� ne�to da bi mogla da se i dalje nada�. Zar nije tako?�

�Mislim da nije.�

Sard je klimnula glavom. �Bi�e ti potrebno vreme da shvati� �ta se dogodilo tvom ocu. To znam.� Pre�la je pogledom po dvorani, a onda ga na kraju zaustavila na Adikoru. �U redu�, rekla je Sard. �utala je jedan trenutak, o�igledno razmi�ljaju�i. �U redu�, rekla je ponovo. �Spremna sam da donesem presudu. Smatram da je u ovom slu�aju pokazano da postoji opravdana sumnja da je ubistvo po�injeno i stoga nare�ujem da ovaj predmet bude iznet pred trojicu sudija, pod pretpostavkom da neko i dalje �eli da ostane pri tu�bi.� Pogledala je u Daklar Bolbej. �Da li ti �eli� da i dalje nastavi� s tu�bom, u ime svoje maloletne �ti�enice Megameg Bek?�

Bolbej je klimnula glavom. ��elim.�

Adikor je osetio kako mu se srce ste�e.

�Dobro�, rekla je Sard. Pogledala je u svoj elektronski notes. �Sud �e zasedati u ovoj dvorani za pet dana od danas, 148/119/03. Do tada �e� ti, nau�ni�e Huld, biti pod sudskom prismotrom. Da li razume�?�

�Da, sudijo. Ali kada bih samo mogao da si�em����

�Nema nikakvih ali �, rekla je odse�no Sard. �I jo� ne�to, nau�ni�e Huld: ja �u da predsedavam sudom i ja �u da podnesem izve�taj ostaloj dvojici sudija. Priznajem da je bilo donekle uzbudljivo to �to je k�erka Pontera Bodita govorila u tvoju korist, ali efekat ne�e biti isti ako se ponovi. Predla�em ti da prona�e� nekog podesnijeg i da on govori u tvoju korist slede�i put.�

Rano posle podne Ruben Montego je imao dobre vesti. Razgovarao je telefonom i putem i-mejla sa razli�itim ekspertima u �tabu LCDC-a i CDC-a, kao i u laboratoriji u Vinipegu. �Sigurno ste primetili da Ponter ne voli �itarice i mle�ne proizvode�, rekao je Ruben, sede�i u svojoj dnevnoj sobi i piju�i kafu iz Etiopije koja je imala veoma jak miris.

�Da�, rekla je Meri, ose�aju�i se mnogo prijatnije posle tu�iranja, iako je morala da ponovo obu�e istu ode�u koju je imala i prethodnog dana. �On voli meso i sve�e vo�e, ali izgleda da ga ne zanimaju �itarice, hleb i mleko.�

�Ta�no�, rekao je Ruben. �Ljudi s kojima sam razgovarao rekli su mi da je to dobro za nas.�

�Za�to?��� pitala je Meri. Ona nije mogla da pije Rubenovu kafu, pa su tra�ili da im se u toku dana donese Maksvel haus i �okoladno mleko, kao i ne�to ode�e. U tom trenutku, Meri je dobijala neophodnu dozu kofeina iz koka-kole.

�Zato �to�, po�eo je Ruben, �to zna�i da Ponter ne dolazi iz dru�tva baziranog na zemljoradnji. Ono �to sam saznao od Haka to manje-vi�e potvr�uje. Na Ponterovoj Zemlji �ivi mnogo manje ljudi nego na ovoj. Posledica toga je da oni ne obra�uju zemlji�te niti gaje �ivotinje, bar ne u razmerama u kojima mi to radimo poslednjih nekoliko hiljada godina.�

�Ja bih pomislila da je to neophodno da bi se razvila bilo koja vrsta civilizacije, bez obzira na broj stanovnika.�

Ruben je klimnuo glavom. �Jedva �ekam da saznam ne�to vi�e o tome od Pontera kada bude mogao da mi odgovori na ta pitanja. Dakle, da nastavim�� rekli su mi da su se najozbiljnije bolesti od kojih obolevamo zapravo najpre javile kod doma�ih �ivotinja sa kojih su onda prenete na ljude. Ov�je boginje, velike boginje i tuberkuloza poti�u od stoke, grip od svinja i pataka, a veliki ka�alj od svinja i pasa.�

Meri se namr�tila. Mogla je da vidi kroz prozor jedan helikopter, �to zna�i da je stizalo jo� novinara. �Ta�no, sada kada malo bolje razmislim o tome.�

�Uz to�, nastavio je Ruben, �bolesti kao �to je kuga razvijaju se samo u oblastima sa velikom gustinom naseljenosti, tamo gde ima mnogo potencijalnih �rtvi. U oblastima koje su manje naseljene, klice ovih bolesti ne mogu dugo da opstanu: one ubiju svog doma�ina, a onda nemaju gde dalje da idu.�

�Da, mislim da je i to ta�no�, rekla je Meri.

�Verovatno je previ�e pojednostavljeno re�i da pod uslovom da Ponter ne dolazi iz dru�tva baziranog na zemljoradnji, onda sigurno dolazi iz dru�tva koje se bavi lovom i sakupljanjem plodova�, rekao je Ruben. �Ipak, �ini se da je to najpribli�niji model, bar u ovom na�em svetu, onoga �to je Hak poku�ao da nam opi�e. Lova�ko-sakuplja�ka dru�tva imaju mnogo manji broj stanovnika i manju gustinu naseljenosti, ali i mnogo manje bolesti.�

Meri je klimnula glavom.

Ruben je nastavio: �Rekli su mi da se radi o istom principu kao kada su se prvi istra�iva�i iz Evrope susreli sa Indijancima ovde u Americi. Istra�iva�i su poticali iz dru�tva baziranog na zemljoradnji, dru�tva sa velikom gustinom naseljenosti i bili su prepuni klica kuge. Uro�enici su poticali iz dru�tava sa malom gustinom naseljenosti, i malo su�� ili, �ak, uop�te i nisu�� gajili �ivotinje; tu nisu postojale klice kuge niti bilo koje druge bolesti koja se prenosi sa stoke na ljude. Zbog toga je do uni�tenja do�lo samo na jednoj strani.�

�Mislila sam da je sifilis u Evropu stigao iz Novog sveta�, rekla je Meri.

�Pa, da, postoje neki dokazi da je to bilo tako�, rekao je Ruben. �Ali, iako sifilis, verovatno, poti�e iz Severne Amerike, on ovde nije bio prenosiv seksualnim putem. Tek kada je stigao u Evropu, on je po�eo da se na taj na�in prenosi i postao je najve�i uzro�nik smrtnosti. Zapravo, endemi�na, neveneri�na forma sifilisa i dalje postoji, iako sada mo�e da se na�e samo me�u beduinskim plemenima.�

�Zaista?�

�Da. Dakle, iako je sifilis kontra-primer za ina�e jednosmeran tok epidemijskih bolesti, on potvr�uje da su za nastanak epidemije neophodne okolnosti koje su tipi�ne za prenaseljena dru�tva.�

Meri je razmi�ljala o tome. �To zna�i da �emo ti, Luiz i ja, verovatno, biti u redu, zar ne?�

�To se �ini najverovatnijim. Ponter je bolestan od ne�ega �to je dobio ovde, ali je vrlo verovatno da nije doneo iz svog sveta ni�ta zbog �ega bi mi trebalo da brinemo.�

�Ali, �ta je s njim? Da li �e njemu biti dobro?�

Ruben je slegao ramenima. �Ne znam�, rekao je. �Dao sam mu dovoljno antibiotika �irokog spektra da se uni�te najpoznatije bakterijske infekcije, kako one gram-pozitivne, tako i gram-negativne. Virusne infekcije ne reaguju na antibiotike i ne postoji nijedan antivirusni lek �irokog spektra. Sem da dobijemo dokaz da on ima neku specifi�nu virusnu infekciju, nasumi�no davanje antivirusnih lekova bi nanelo vi�e �tete nego koristi.� Ruben je delovao nemo�no isto onoliko koliko se Meri ose�ala. �U su�tini, ne mo�emo ni�ta da u�inimo, sem da �ekamo i vidimo.�

Adikor je kona�no iza�ao iz dvorane Saveta, i hodao polako i tu�no ka izlaznim vratima. Sve ovo je ludilo�� �isto ludilo! Izgubio je Pontera, i kao da to ve� nije bilo dovoljno u�asno, sada �e da mu bude su�eno. Koliko god da je ranije verovao u sudski sistem�� �to je bilo ne�to �ega je bio tek neodre�eno svestan sve do sada�� ta vera je bila poljuljana. Kako mo�e neko ko je nevin, neko ko je u �alosti, da bude ovako proganjan, pitao se.

Adikor je i�ao dugim hodnikom, �iji su zidovi bili prekriveni �etvrtastim portretima znamenitih sudija iz pro�losti, mu�karaca i �ena, koji su razvili principe modernog zakonodavstva. Da li je ovo bilo ono za �ta su se oni zalagali? Nastavio je da ide ne obra�aju�i mnogo pa�nju na ljude pored kojih je prolazio, sve dok mu ne�to narand�asto nije privuklo pogled.

To je bila Daklar Bolbej, obu�ena u boju koja ozna�ava tu�ioca, tamo na kraju hodnika. Ona je �urno iza�la iz dvorane, verovatno da bi izbegla Egzibicioniste, i sada je sama izlazila napolje.

Pre nego �to je razmislio o tome �ta �ini, Adikor je po�eo da tr�i prema njoj po mahovini na podu hodnika koja je prigu�ivala njegove korake. �im je iza�ao kroz vrata na kraju hodnika i na�ao se napolju na popodnevnom suncu, povikao: �Daklar!�

Daklar Bolbej se okrenula, iznena�ena. �Adikore!��� uzviknula je. Zatim je glasno nastavila: �Obra�am se onome ko gleda Adikora Hulda zbog sudske prismotre: obrati pa�nju! On se sada suo�ava sa mnom, svojim tu�iocem!�

Adikor je polako odmahnuo glavom. �Nisam ovde da bih ti naudio.�

�Ve� sam se uverila�, po�ela je Bolbej, �da tvoja dela ne odgovaraju uvek tvojim namerama.�

�To se dogodilo pre mnogo godina�, rekao je Adikor, namerno koriste�i imenicu koja najvi�e nagla�ava proticanje vremena. �Nikoga nisam udario pre toga i nikoga nisam udario posle toga.�

�Ali si to tada u�inio�, rekla je Bolbej. �Izgubio si kontrolu nad sobom. Zamahnuo si pesnicom. Poku�ao si da ga ubije�.�

�Ne! Ne! Nikada nisam poku�ao da povredim Pontera.�

�Nije u redu da nas dvoje razgovaramo�, rekla je Bolbej i okrenula se da po�e.

Adikor je pru�io ruku i zgrabio je za rame. �Ne, sa�ekaj!�

Na licu joj se video izraz panike dok se okretala da bi ga pogledala. Ali brzo je promenila izraz i po�ela da zna�ajno gleda u njegovu ruku. Adikor je sklonio ruku. �Molim te�, rekao je. �Molim te, samo mi reci za�to. Za�to me progoni� tako .... tako osvetoljubivo? Otkako se poznajemo, nikada ti nisam ni�ta na�ao u�inio. Ti sasvim sigurno zna� da sam ja voleo Pontera i da je on voleo mene. On ne bi �eleo da me ovako progoni�.�

�Ne izigravaj nevina�ce preda mnom�, rekla je Bolbej.

�Ali, ja jesam nevin. Za�to mi ovo radi�?�

Bolbej je samo odmahnula glavom, okrenula se i po�ela da se udaljava od njega.

�Za�to?��� vikao je Adikor za njom. �Za�to?�

��ta je to bilo?��� pitao je Ponter.

�Koliko dugo si tu?��� �elela je Meri da zna.

�Neko vreme.�

�Za�to nisi ni�ta rekao?�

�Nisam hteo da te uznemiravam�, rekao je Ponter. ��inilo se da si veoma zaokupljena onim �to se de�ava na ekranu.�

�Pa, i jesam bila, pomislila je Meri. Osim toga, ona je na neki na�in, zauzela njegovu sobu; sedela je na kau�u na kojem je on trebalo da spava. Ponter je u�ao u sobu i krenuo ka kau�u, verovatno �ele�i da sedne pored nje. Meri se pomerila u suprotni ugao i naslonila na naslon za ruke.

�Ponovo te pitam�, rekao je, ��ta je to bilo?�

Meri je malo ispravila ramena. �Slu�ba u crkvi.�

Ponterov Pratilac se oglasio.

�Crkva�, rekla je Meri. �To je mesto gde se moli.�

Ponovo se za�ulo biiip.

�Religija. Vera u Boga.�

Hak je progovorio, koriste�i svoj �enski glas. ��ao mi je, Mer, ja ne znam zna�enja tih re�i.�

�Bog�, ponovila je Meri. �Bi�e koje je stvorilo univerzum.�

U prvom trenutku Ponterov izraz lica nije ni�ta kazivao. Ali onda, o�igledno �im je �uo Hakov prevod, njegove zla�ane o�i su se ra�irile. Ne�to je rekao na svom jeziku i Hak je to preveo, koriste�i mu�ki glas: �Univerzum nema tvorca. On je uvek postojao.�

Meri se namr�tila. Pretpostavila je da �e Luiz�� ako ikada iza�e iz podruma�� u�ivati obja�njavaju�i Ponteru teoriju Velikog praska. �to se nje ti�e, ona nije �elela da se upu�ta u to i samo je rekla: �Mi ne mislimo tako.�

Ponter je odmahnuo glavom, ali o�igledno je bio spreman da to pusti da tako ostane. Ipak, rekao je: �Taj �ovek�, po�eo je, pokazuju�i na televizor, �govorio je o ve�nom �ivotu. Da li tvoja vrsta poznaje tajnu besmrtnosti? Mi imamo specijaliste za produ�avanje �ivota, i oni su za tim dugo tragali, ali����

�Ne�, rekla je Meri. �Ne. On govori o Raju.� Podigla je ruku, okrenuv�i dlan ka njemu, i tako uspe�no zaustavila Haka da se oglasi. �Raj je mesto u kojem mi nastavljamo da �ivimo posle smrti.�

�To je oksimoron.� Meri je bila zadivljena Hakovom efikasno��u. Ponter je izgovorio desetak re�i na svom jeziku, verovatno rekav�i ne�to kao �to je: �To je kontradikcija�, ali je njegov Pratilac shvatio da postoji mnogo pogodniji izraz na engleskom, iako ne postoji na neandertalskom.

�Pa�, po�ela je Meri, �ne veruje svako na Zemlji�� na ovoj Zemlji�� da postoji �ivot posle smrti.�

�Da li ve�ina veruje?�

�Pa, mislim da veruje.�

�Da li ti veruje�?�

Meri se namr�tila razmi�ljaju�i. �Da, verujem.�

�Zasnovano na kom dokazu?��� pitao je Ponter. Izgovorio je to najpre na svom jeziku, i glas mu je bio bezizra�ajan; nije poku�avao da se ruga.

�Pa, oni ka�u da ...� Zastala je. Za�to ja verujem, upitala se Meri. Bila je racionalna, logi�na osoba. Ali, naravno, njeno religijsko obrazovanje desilo se mnogo pre nego �to je po�ela da u�i biologiju. Kona�no, slegla je ramenima, znaju�i da ono �to �e mu re�i ne�e biti potpuno ta�no. �Zato �to tako pi�e u Bibliji.�

Biiip!

�Biblija�, ponovila je Meri. �Stari i Novi zavet.�

Biiip!

�Sveto pismo.�

Biiip!

�To je sveta knjiga sa moralnim u�enjima. Prvi deo prihvataju ljudi kojima ja pripadam, koji se zovu hri��ani, a i pripadnici jedne druge velike religije, Jevreji. U drugi deo veruju samo hri��ani.�

�Za�to?��� pitao je Potner. ��ta se de�ava u tom drugom delu?�

�Tu se govori o Isusu Hristu, Bo�jem sinu.�

�Ah, da. Onaj �ovek je govorio o njemu . I tako ... taj tvorac univerzuma je nekako imao sina koji je bio ljudsko bi�e. Da li to zna�i da je i Bog ljudsko bi�e?�

�Ne, ne. On je bestelesan, on nema telo.�

�Onda, kako je mogao ...?�

�Isusova majka je bila ljudsko bi�e, Devica Marija.� Zastala je. �Na neki na�in, ja sam dobila ime po njoj.�

Ponter je blago odmahnuo glavom. �Izvini, Hak ina�e sjajno obavlja posao, ali ovde o�igledno ne uspeva. Moj Pratilac mi je preveo da je ne�to �to si ti rekla zna�ilo kao neko ko nikada nije imao seksualni odnos.�

�Da, to zna�i re� devica�, rekla je Meri.

�Ali kako je devica mogla da rodi dete?��� pitao je Ponter. �To je jo� jedan���� Meri ga je �ula kako izgovara isti niz re�i koje je Hak pre preveo kao oksimoron.

�Isus je za�et bez seksualnog odnosa. Bog ga je na neki na�in usadio u njenu matericu.�

�A ta druga grupa, Jevreji�� da li si ih tako nazvala?�� oni odbacuju tu pri�u����

�Da.�

�Oni izgleda manje veruju, �ini mi se.� Pogledao je Meri. �Da li ti u to veruje�, u tu pri�u o Isusu?�

�Ja sam hri��anka�, rekla je Meri, potvr�uju�i to koliko Ponteru, toi to i sebi. �Ja sam sledbenik Hrista.�

�Shvatam�, rekao je Ponter. �I ti veruje� da postoji �ivot posle smrti?�

�Pa, mi verujemo da je prava su�tina neke osobe du�a��� Biiip!����to je bestelesna verzija osobe�� i da ta du�a odlazi u jedno od dva mesta posle smrti, i tamo se njen �ivot nastavlja. Ako je osoba bila dobra, du�a odlazi u Raj, na nebo, i tu boravi u prisustvu Boga. Ako je osoba bila lo�a, du�a odlazi u Pakao���� Biiip! �I tamo do�ivljava mu�enje������ Ponovo se za�ulo biiip�� �zauvek...�

Ponter je dugo �utao i Meri je po njegovom izrazu lica poku�ala da proceni �ta misli. Kona�no je rekao: �Mi ne verujemo da postoji �ivot posle smrti.�

��ta vi mislite da se de�ava posle smrti?��� pitala je Meri.

�Za osobu kojao je umrla apsolutno ni�ta. On ili ona prestaju da postoje, potpuno i kompletno. Sve �to su oni bili nestaje zauvek.�

�To je tako tu�no�, rekla je Meri.

�Da li je?��� pitao je Ponter. �Za�to?�

�Zato �to vi morate da nastavite dalje bez njih.�

�Da li vi imate neki kontakt sa onima koji �ive posle smrti?�

�Pa, ne. Ja nemam. Neki ljudi ka�u da imaju, ali njihove tvrdnje nisu nikada bile potkrepljene dokazima.�

�Ali, ako ne postoji na�in da vi doprete do tog mesta gde oni nastavljaju da �ive posle smrti, tog boravi�ta mrtvih, za�to onda u to verujete?�

�Ja nikada nisam videla paralelni svet iz kog si ti do�ao�, po�ela je Meri, �a ipak verujem u to. A ni ti vi�e ne mo�e� da ga vidi�, a ipak i dalje veruje� u njega.�

Jo� jednom Hak je prona�ao pravi izraz, �Touch�.�, rekao je, kratko sa�ev�i gotovo pola tuceta re�i koje je Ponter izgovorio.

Ali ono �to je Ponter rekao, zainteresovalo je Meri. �Mi smatramo da moralnost poti�e iz religije: iz verovanja u apsolutno dobro, a, pretpostavljam, i zbog straha od prokletstva, od toga da se bude poslat u Pakao.�

�Drugim re�ima�, po�eo je Ponter, �ljudi koji pripadaju tvojoj vrsti pona�aju se kako treba samo zato �to su ugro�eni ako to ne �ine.�

Meri je malo nagla glavu, razmatraju�i poentu ovoga �to je upravo rekao. �Radi se o Paskalovoj opkladi. �Zna�, ako veruje� u Boga, a ispostavi se da on ne postoji, onda gubi� veoma malo. Me�utim, ako ne veruje�, a on postoji, onda rizikuje� da bude� ve�no na mukama. S obzirom na sve to, mudro je da bude� vernik.�

�Ah�, rekao je Ponter; ovaj uzvik je bio isti i na njegovom i na njenom jeziku, tako da nije bilo potrebe da Hak i�ta prevodi.

�Ali, vidi�, po�ela je Meri, �ti mi i dalje nisi odgovorio na pitanje oko morala�� bez vere da �e� biti nagra�en ili ka�njen nakon zavr�etka tvog �ivota�� �ta pokre�e tvoje ljude da budu moralni? Provela sam prili�no vremena s tobom, Pontere, i znam da si dobar �ovek. Odakle poti�e ta dobrota?�

�Ja se pona�am onako kako se pona�am zato �to smatram da je ispravno da tako �inim.�

�Po kojim normama?�

�Po normama mog naroda.�

�Ali, odakle poti�u te norme?�

�Odakle...� U tom trenutku, Ponter ra�iri o�i, kao da je upravo ne�to va�no shvatio. �Iz na�eg uverenja da ne postoji �ivot posle smrti�, rekao je trijumfalno. �Zbog toga me je va�e verovanje uznemirilo. Sada to shvatam. Na�a tvrdnja je u skladu sa �injenicama kojima raspola�emo: �ivot neke osobe se potpuno zavr�ava u trenutku njene smrti; ne postoji mogu�nost da se posle toga s tom osobom pomiri� ili da popravi� va� odnos i ne postoji mogu�nost da oni sada, zato �to su �iveli moralno, �ive u Raju, zaboraviv�i na sve brige koje su imali u ovom �ivotu.� Ponter je zastao, i pogled mu je preletao levo-desno po Merinom licu, o�igledno tra�e�i neki znak da je shvatila na �ta on cilja.

�Zar ne razume�?��� nastavio je Ponter. �Ako sam se ogre�io o nekoga�� ako sam mu rekao ne�to ru�no ili, recimo, uzeo mu ne�to, po tvom shvatanju ja mogu da se ute�im saznanjem da �e, i kada ta osoba umre, s njom mo�i da se kontaktira, i da �e biti mogu�e popraviti �tetu. Me�utim, po na�em shvatanju, kada neko umre, �to svakome od nas mo�e da se desi u bilo kom trenutku�� mo�e da se dogodi neka nesre�a ili mo�emo da do�ivimo sr�ani udar, ili sli�no�� onda ti koji si toj osobi naneo zlo mora� da �ivi� sa saznanjem da je postojanje te osobe potpuno okon�ano, a da se ti s njom nisi pomirio.�

Meri je razmi�ljala o ovome �to je rekao. Da, sasvim sigurno da ve�ina robovlasnika nije uop�te o ovome razmi�ljala, ali je izvesno da su postojali ljudi sa save��u, koji su �iveli u dru�tvu zasnovanom na kupovini i prodaji ljudskih bi�a, koji su uspevali da umire sebe saznanjem da �e ti ljudi prema kojima su se ogre�ili biti nagra�eni posle smrti. Da, nacisti�ke vo�e predstavljale su oli�enje zla, ali koliko je mnogo bilo onih koji su bili ni�eg ranga, koji su slu�ali nare�enja i ubijali Jevreje, i koji su uspevali da no�u spavaju veruju�i da se ti mrtvi sada nalaze u Raju.

Nije to ni moralo da uvek bude ne�to toliko grandiozno. Bog je bio veliki kompenzator: ako ti, u �ivotu bude naneta neka nepravda, to �e ti biti nadokna�eno posle smrti�� a to je bio osnovni princip koji je omogu�avao roditeljima da �alju svoju decu da umru u nekom od bezbrojnih ratova u ljudskoj istoriji. Nije bilo va�no ni da li si uni�tio ne�iji �ivot zato �to je ta osoba mogla da ode u Raj. Oh, da, ti sam si mogao da ode� u Pakao, ali ni�ta od onoga �to si drugima u�inio nije njih, su�tinski, povredilo. Ovaj �ivot je samo uvod; ve�ni �ivot je ono �to tek treba da do�e.

I zaista, u tom beskona�nom postojanju, Bog �e im nadoknaditi za sve �to im je na�ao u�injeno na ovom svetu ... a i njoj.

A ono kopile, ono kopile koje ju je silovalo .... gore�e u Paklu.

Ne, nije va�no �to nije prijavila taj zlo�in: on ne�e mo�i da izbeg-ne Sudnji dan.

Ali... ali...

��ta se de�ava u tvom svetu? �ta se tamo de�ava sa kriminalcima�� s ljudima koji prekr�e zakon�, rekla je Meri. �Ljudima koji namerno povre�uju druge ljude.�

�Ah, rekao je Ponter. Mi sada imamo malo problema s tim, s obirom da smo o�istili na� genetski materijal i uklonili ve�inu lo�ih gena iz na�eg genetskog nasle�a jo� pre mnogo pokolenja.�

��ta!��� uzviknula je Meri.

�Za ozbiljne zlo�ine kazna je bila sterilizacija i to ne samo krivca, ve� i svakog ko ima 50 procenata istog genetskog materijala: bra�e i sestara, roditelja, potomaka. Efekat je bio dvostruk. Prvo, to je dovelo do toga da se ti lo�i geni odstrane iz na�eg dru�tva i����

�Kako je dru�tvo u kome se ljudi ne bave zemljoradnjom po�elo da se bavi genetikom? Naime, mi smo do toga do�li zahvaljuju�i uzgajanju biljaka i �ivotinja.�

�Mi mo�da nismo gajili �ivotinje i biljke za ishranu, ali smo gajili �ivotinje da bi nam pomagale u lovu, recimo. Ja imam psa po imenu Pabo koga veoma volim. Vukovi su bili prili�no pogodni za kontrolisano odgajanje, i rezultati su bili o�igledni.�

Meri je klimnula glavom; to je zvu�alo logi�no.

�Rekao si da je sterilizacija imala dvostuki efekat?�

�Oh, da. Osim �to je do�lo do eliminacije lo�ih gena, to je davalo svakoj porodici jak podsticaj da se pobrine da niko od njenih �lanova ne po�ini neki ozbiljan zlo�in.�

�Da, pretpostavljam da bi to bio jak podsticaj�, rekla je Meri.

�Zaista je i bio�, rekao je Ponter. �Ti, kao geneti�ar, sasvim sigurno zna� da je jedina besmrtnost ona koja postoji u genima. �ivot pokre�u geni koji �ele da obezbede sebi reprodukciju ili da za�tite svoje postoje�e kopije. Zbog toga je na� pravosudni sistem bio usmeren na gene, a ne na ljude. U na�em dru�tvu sada nema zlo�ina zato �to je na� pravosudni sistem direktno ciljao na ono �to zaista pokre�e �ivot; ne na pojedince, ne na okolnosti, ve� na gene. Mi smo doveli do toga da je najbolja strategija pre�ivljavanja za gene bila da po�tuju zakon.�

�Ri�ard Doukins bi se s tim slo�io, pretpostavljam�, rekla je Meri. �Ali ti si govorio o tom praktikovanju sterilizacije u pro�lom vremenu. Kada se s tim prestalo?�

�Nije se prestalo, ali u dana�nje vreme ima malo potrebe za tim.�

�Bili ste toliko uspe�ni? Niko vi�e ne �ini neki ozbiljan zlo�in?�

�Veoma retko do toga dolazi zbog nekog genetskog poreme�aja. Naravno, postoje i biohemijski poreme�aji koji izazivaju antisocijalno pona�anje, ali, oni se, uglavnom, tretiraju lekovima. Retko se de�ava da je potrebno da se pribegne sterilizaciji.�

�Dru�tvo bez zlo�ina�, rekla je Meri, odmahuju�i polako glavom zapanjena. �To mora da je...� Zastala je, pitaju�i se koliko je spremna da spusti svoj gard, a onda nastavila: �To mora da je fantasti�no.� Onda se namr�tila. �Ipak, sasvim sigurno dosta zlo�ina ostaje nere�eno. A ako ne uspete da otkrijete ko je ne�to po�inio, onda po�inilac pro�e neka�njeno, ili, ako se radi o nekom biohemijskom poreme�aju, nele�eno.�

Ponter je trepnuo. �Nere�eni zlo�ini?�

�Da, zna�: zlo�ini za koje policija��� Biiip�� ��� ili kako god da vi nazivate ljude koji sprovode zakon�� ne mo�e da utvrdi ko ih je po�inio.�

�Ne postoje takvi zlo�ini.�

Meri se uko�ila. Kao i ve�ina Kana�ana, i ona je bila protivnik smrtne kazne uglavnom ba� zbog toga �to je postojala mogu�nost da nevina osoba bude pogubljena. Svi Kana�ani su �iveli nose�i �ig srama zbog Gaj Pol Morina, koji je proveo 10 godina u zatvoru zbog ubistva koje nije po�inio; zbog Donalda Mar�ala Mla�eg, koji je proveo 11 godina u zatvoru zbog ubistva koje nije po�inio; zatim Dejvida Milgarda, koji je proveo 23 godine u zatvoru zbog silovanja i ubistva, a bio je nevin. Kastracija je bila najmanja kazna koju bi Meri volela da njen silovatelj do�ivi, ali, ako bi se dogodilo da u svojoj �elji za osvetom ona dovede do toga da se to desi pogre�noj, nevinoj osobi, kako bi mogla da �ivi sama sa sobom? A �ta je sa slu�ajem Mar�al? Ne, nisu svi Kana�ani �iveli nose�i taj �ig srama, ve� samo belci. Mar�al je bio Indijanac iz plemena Mikmak koji nije uspeo da uveri porotu sa�injenu od belaca u svoju nevinost samo zato �to je bio Indijanac.

Ipak, mo�da sada razmi�lja kao ateista, a ne kao istinski vernik, pomislila je. Vernik bi mislio da �e Milgard, Morin i Mar�al na kraju dobiti pravednu nadoknadu na nebu za sve �to su pretrpeli na ovom svetu. Uostalom, i sam Bo�ji sin je bio nepravedno pogubljen�� gledano �ak i po merilima Rimljana; naime, Pontije Pilat nije mislio da je Hrist kriv za zlo�in za koji je optu�en.

Me�utim, Ponterov svet joj se �inio gorim �ak i od Pilatovog dvora, brutalnost prisilne sterilizacije sa apsolutnim uverenjem da ste uvek otkrili pravog krivca. Meri se jedva uzdr�ala da se ne strese od jeze.

�Kako mo�ete da budete sigurni da ste osudili pravu osobu? Odnosno, a �to je jo� va�nije�� kako mo�ete da budete sigurni da niste osudili pogre�nu osobu?�

�Zato �to postoji Arhiva alibija�, rekao je Ponter, kao da je to ne�to najprirodnije na svetu.

��ta!��� uzviknula je Meri.

Ponter koji je i dalje sedeo pored Meri na kau�u u Rubenovoj radnoj sobi, podigao je ruku i okrenuo je dlanom ka njoj. Nepoznate cifre na ekranu Pratiocu su svetlucale. �Arhiva alibija�, ponovio je. �Hak neprestano emituje informacije o mestu gde se nalazim, a istovremeno i trodimenzionalne slike svega �to radim. Dodu�e, otkako sam ovde stigao, on nije u vezi sa prijemnikom.�

Ovog puta Meri nije uspela da suspregne drhtanje.

�Da li ti to govori� da vi �ivite u totalitarnom dru�tvu? Da ste neprestano pod nadzorom?�

�Nadzorom?��� pitao je Ponter, podigav�i obrve sve do luka. �Ne, ne, ne. Niko ne posmatra podatke koji se prenose.�

Meri se namr�tila, zbunjena. �Pa, �ta se onda s njima radi?�

�To se �uva u mojoj Arhivi alibija.�

�A �ta je to?�

�Kompjuterizovana arhiva: komad materijala u �iju se kristalnu re�etku unosi neizbrisivi zapis.�

�Ali, ako to niko ne posmatra, �emu slu�i?�

�Da li ja pogre�no koristim re� alibi?��� pitao je Hak, koriste�i �enski glas koji je upotrebljavao kada je govorio u svoje ime. �Shvatio sam da alibi zna�i dokaz da je neko bio na nekom drugom mestu u vreme kada je neko delo po�injeno.�

�Da, tako je�, rekla je Meri. �To jeste alibi.�

�Pa, onda�, nastavio je Hak, �Ponterova arhiva obezbe�uje mu neoborivi alibi za bilo koji zlo�in za koji bi mogao da bude optu�en.

Meri je osetila kako joj igra u stomaku. �Bo�e moj, Pontere, da li to zna�i da ti treba da doka�e� svoju nevinost?�

Ponter je delovao zbunjeno. Hak je preveo njegove re�i, koriste�i mu�ki glas. �A ko bi drugi trebalo da to u�ini?�

�Ovde, na ovoj Zemlji, osoba se smatra nevinom dok se ne doka�e da je kriva.� Jo� dok je ovo izgovarala, Meri je znala da postoje mnoga mesta gde to nije tako, ali je odlu�ila da ni�ta dalje ne obja�njava.

�Pretpostavljam da vi nemate ni�ta sli�no na�oj Arhivi alibija?��� pitao je Ponter.

�Ta�no. Postoje kamere za nadzor na nekim mestima. Ali one nisu svugde, i gotovo ih niko nema u svom domu.�

�Pa kako onda mo�ete da tvrdite da je neko kriv? Ako ne postoji snimak onoga �to se dogodilo, kako mo�ete da budete sigurni da ste uhvatili pravog krivca?�

�Na to sam i mislila kada sam govorila o nere�enim zlo�inima�, rekla je Meri. �Ako nismo sigurni�� a �esto nemamo uop�te ni pojma ko bi to mogao da bude�� onda se ta osoba izvu�e neka�njeno za po�injeni zlo�in.�

�To te�ko da mi se �ini boljim re�enjem�, rekao je Ponter polako. �Ali na�a privatnost je za�ti�ena. Niko nas ne posmatra neprestano.�

�To niko ne �ini ni u mom svetu�� bar ne sem ako je ... neko ko pokazuje sve da bi drugi mogli da to posmatraju.�

�Egzibicionista?��� rekla je Meri, podigav�i iznena�eno obrve.

�Da. Njihov doprinos je da omogu�e drugima da posmatraju ono �to emituju njihovi Pratioci. Oni imaju pobolj�ane implante koji imaju ve�u rezoluciju i emituju signal na ve�u daljinu i oni idu na razli�ita zanimljiva mesta, tako da drugi ljudi mogu da posmatraju �ta se tamo de�ava.�

�Ali, naravno, teoretski, neko bi mogao da naru�i bezbednost bilo �ije transmisije, ne samo one Egzibicionista.�

�A za�to bi iko �eleo da to u�ini?��� pitao je Ponter.

�Pa, ne znam. Zato �to mo�e, recimo.�

�Ja mogu da pijem mokra�u�, rekao je Ponter, �ali nikada nisam ose�ao potrebu da to �inim.�

�Mi ovde imamo ljude koji smatraju da je pravi izazov da provale u bezbedonosne sisteme, i to naro�ito kada se radi o kompjuterima.�

�To te�ko da mi izgleda kao neki doprinos dru�tvu.�

�Verovatno i nije�, rekla je Meri. �Ali, �ta ako osoba koja je optu�ena ne �eli da otpe�ati svoju�� kako si je ono nazvao�� Arhivu alibija?�

�Za�to ne bi �elela?�

�Pa, ne znam, recimo iz principa?�

Ponter je delovao zbunjeno.

�Ili�, rekla je Meri, �mo�da zato �to je ono �to je �inila u vreme kada je zlo�in po�injen ne�to zbog �ega bi joj bilo neprijatno da se sazna?� Biiip! �Neprijatno. Zna�, ne�to �ega se stidi����� Biiip!

�Mo�da bi mi pomoglo ako mi da� neki primer�, rekao je Ponter.

Meri je stisla usne, razmi�ljaju�i. �Pa, dobro, recimo da ja imam vezu sa ne�ijim partnerom; �injenica da sam bila s tom osobom mogla bi da mi predstavlja alibi, ali ja ne bih �elela da to ljudi znaju.�

�Za�to ne?

�Pa, zato �to mi smatramo da je prevara���� Biiip! ��� pogre�na.�

�Pogre�na?��� pitao je Ponter. Hak je o�igledno naslutio zna�enje re�i koju nije preveo. �Kako to mo�e da bude, sem ako se ne radi o la�noj tvrdnji o roditeljstvu? Ko je time pogo�en?�

�Pa, ne znam, mi smatramo da je preljuba greh.� Biiip!

Meri je i o�ekivala da za�uje biiip ovog puta. Ako ne postoji religija, niti spisak stvari koje nikoga ne povre�uju, a ipak su zabranjene�� kori��enje droge, masturbacija, preljuba, gledanje porno filmova�� onda, mo�da, zaista ni ne�e� biti tako fanati�no opsednut svojom privatno��u. Ljudi su na tome toliko insistirali delimi�no i zato �to su postojale stvari koje su �inili, a bili bi u�asnuti da drugi za njih saznaju. A u otvorenom dru�tvu, dru�tvu u kojem su jedini zlo�ini oni koji imaju ta�no odre�ene �rtve, mo�da to i ne bi predstavljalo toliko va�nu stvar. A, naravno, Ponter je ve� pokazao da kod njih ne postoji nikakav tabu �to se ti�e nagog tela�� �to je tako�e religiozna ideja�� i da nema potrebu da bude sam kada koristi kupatilo.

Meri je odmahnula glavom. Svaki put kada je u svom �ivotu ose�ala da joj je neprijatno ili da se stidi, svaki put kada joj je bilo drago �to niko ne mo�e da vidi �ta radi, da li se tada ose�ala nelagodno samo zato �to su to bile posledice edikta koje je donela crkva? Sramota koju je ose�ala zato �to je napustila Kolma, sramota koja ju je spre�avala da zatra�i razvod, sramota koju je ose�ala kada je trebalo da se suo�i sa svojim nagonima kada nije imala nekog mu�karca u svom �ivotu, sramota koju je ose�ala zbog greha... Izgleda da Ponter nije ose�ao ni�ta od svega toga i da se nikada nije ose�ao nelagodno�� sve dok se radi o ne�emu �to nikoga ne povre�uje�� kada je �inio ne�to �to njemu pru�a zadovoljstvo.

�Pretpostavljam da bi va� sistem mogao da uspe�, rekla je Meri sumnji�avo.

�I uspeva�, odgovorio je Ponter. �I seti se da za ozbiljne zlo�ine�� one koji se odnose na napad na drugu osobu�� postoje bar dve Arhive alibija koje su dostupne: ona koja pripada �rtvi i ona koja pripada po�iniocu. �rtva obi�no pokazuje svoju arhivu kao dokaz da se to dogodilo, i u najve�em broju slu�ajeva jasno mo�e da se vidi ko je po�inilac.�

Meri je ose�ala istovremeno i zadivljenost i odbojnost. Ipak....

One no�i na univerzitetu Jork.... Da je to bilo snimljeno, da li bi mogla da natera sebe da to poka�e bilo kome?

Da, pomislila je odlu�no. Da. Ona nije u�inila ni�ta lo�e, ni�ta �ega bi trebalo da se stidi. Ona je bila nedu�na �rtva. U literaturi koju joj je Kej�a dala u Centru za �rtve silovanja govorilo se, gotovo, isklju�ivo o tome, i ona se silno trudila da u to zaista poveruje.

Me�utim, �ak i da postoji snimak onoga �to je ona videla, da li bi on mogao da pomogne da to �udovi�te bude uhva�eno, pitala se. Ona mu nije videla lice�� iako su je od tog dana u snu progonile na hiljade razli�itih lica. Koga bi mogla da optu�i? Kako bi sud mogao da zna �ija Arhiva alibija treba da bude prikazana? Meri nije imala pojma na koga bi mogla da posumnja.

Ose�ala je da joj se stomak gr�i. Mo�da je u ne�em drugom pravi problem, razmi�ljala je. Mo�da je to ono �to je u Ponterovom svetu izbegnuto: mo�da je ovde prevelika gu�va, mo�da ima previ�e mogu�ih osumnji�enih, previ�e anonimnosti, previ�e zlih, agresivnih ... mu�karaca. Mu�karci. Po�inioci ve�ine nasilnih zlo�ina su, uglavnom, bili mu�karci.

A, ipak, ona je bila okru�ena dobrim, pristojnim mu�karcima. Njen otac, njena dva brata; toliko mnogo kolega koje su joj pru�ale podr�ku, zatim otac Kaldikot i otac Belfonten; mno�tvo dobrih prijatelja; nekolicina ljubavnika.

Koliki je procenat mu�karaca koji predstavljaju problem? Koliko njih je nasilno, besno, nesposobno da kontroli�e svoje emocije, nesposobno da se uzdr�i.? Da li je to toliko velika grupa da nije mogla da bude�� �o�i��ena��� tu je re� Ponter upotrebio�� iz genetskog materijala jo� pre mnogo pokolenja?

Ali, nije va�no koliko je velika ili koliko mala populacija agresivnih mu�karaca, pomislila je Meri, ipak ih je previ�e. �ak i jedna takva zver bi bila previ�e, a��

A evo nje, razmi�lja kao i Ponterova vrsta. �i��enje genetskog materijala bi zaista dobro do�lo �ove�anstvu na ovoj Zemlji, jedno dobro, terapeutsko �i��enje.

Da, sasvim sigurno bi mu dobro do�lo.

Adikor Huld je le�ao u svom krevetu, bulje�i u pokaziva� vremena na tavanici. Sunce je iza�lo jo� pre nekoliko desetina-dana, ali on nije mogao da prona�e nijedan razlog zbog kojeg bi trebalo da ustane iz kreveta.

�ta se dogodilo onog dana u kvantno-kompjuterskoj laboratoriji? �ta je po�lo naopako?

Ponter nije mogao tek tako da ispari, nije mogao da izgori, nije mogao da eksplodira. Bilo �ta od toga da se dogodilo, ostali bi brojni tragovi.

Ne, ako je u pravu, Ponter je prenesen u drugi univerzum.... ali...

Ali, to je zvu�alo neverovatno �ak i njemu samom; dobro je shvatao koliko neverovatno je to delovalo sudiji Sard. Pa ipak, koje drugo obja�njenje postoji, pitao se.

Ponter je nestao.

Velika koli�ina te�ke vode se pojavila na njegovom mestu.

Pretpostavimo, razmi�ljao je Adikor, da je do�lo do razmene. Identi�ne mase su prenete, ali potpuno razli�ite zapremine. Uostalom, nije nestao samo Ponter; Adikor je �uo vazduh kako huji kroz kompjutersku komoru, kao da je i on, tako�e, prenet na neko drugo mesto. Me�utim, ta koli�ina vazduha koja je ispunjavala prostoriju imala je malu masu, za razliku od te�nosti kao �to je voda�� i to te�ka voda, �to je predstavljalo najgu��e stanje ove supstance, gu��e �ak i od �vrste, zale�ene vode.

Dakle, velika zapremina vazduha i jedan �ovek su nestali iz ovog univerzuma, a potpuna identi�na masa, ali mnogo manje zapremine, te�ke vode do�la je na njihovo mesto i stigla ovamo ... sa neke druge strane�� to je bila fraza koja je stalno padala Adikoru na pamet.

Ali...

Ali, to je zna�ilo da je na toj lokaciji u tom drugom univerzumu postojala �ista te�ka voda. A �ista te�ka voda se ne pojavljuje u prirodi. A to zna�i da je... kapija�� to je bila jo� jedna re� koja mu je pala na pamet�� bila otvorena u nekom rezervoaru u kojem se nalazila te�ka voda. A ako je te�ka voda preneta iz tog sveta u ovaj, onda je Ponter prenesen odavde tamo...

To bi zna�ilo da se Ponter, vrlo verovatno, udavio.

Adikorove duboko usa�ene o�i ispunile su se suzama, poput ki�nice koja se skuplja u bunaru.

Meri i Ponter su si�li dole, da bi uzeli ne�to da jedu. �im su u�li u kuhinju, Ruben Montego i Luiz Benoa su iza�li iz podruma. Ruben se �iroko osmehnuo Ponteru. �Jo� ro�tilja?�

Ponter mu je uzvratio osmeh. �Molim te. Ali mora� da me pusti� da ti pomognem.�

�Pokaza�u ti kako�, rekla je Luiz. Potap�ala je Pontera po ruci. �Hajde, veliko mom�e.�

Iznenada, Meri je zatekla sebe kako prigovara. �Mislila sam da si ti vegetarijanac.�

�Jesam�, rekla je Luiz. �Ve� pet godina. Ali znam kako se pravi ro�tilj.�

Meri je osetila poriv da krene za njima, dok su Luiz i Ponter izlazili kroz pokretna staklena vrata na trem, ali je na vreme shvatila koliko bi to bilo glupo.

Luiz je zatvorila vrata, da ohla�eni vazduh ne bi izlazio iz ku�e.

Ruben je ra��i��avao kuhinjski sto. Po�eo je da govori, imitiraju�i neku staru Jevrejku, alapa�u: �Pa, o �emu ste vas dvoje razgovarali?�

Meri je i dalje gledala kroz staklo na vratima u Luiz koja se smejala i zabacivala kosu dok je obja�njavala Ponteru kako se sprema ro�tilj, i Pontera koji je upijao svaku njenu re�.

�Hmm, uglavnom o religiji�, odgovorila je.

Ruben je odmah po�eo da govori svojim normalnim glasom. �Zaista?�

�Pa�, po�ela je Meri, odvrativ�i pogled od onoga �to se de�avalo napolju i pogledav�i u Rubena, �bolje re�eno, o tome da Neandertalci nemaju religiju.�

�Ali ja sam mislio da su Neandertalci imali religiju�, rekao je Ruben vade�i jednostavne bele tanjire iz kuhinjskog ormari�a. �Kult pe�inskog medveda i sli�no.�

Meri je odmahnula glavom. ��ita� zastarele knjige, Rubene. To vi�e niko ne shvata ozbiljno.�

�Zaista?�

�Da. Istina je da su prona�ene neke lobanje pe�inskog medveda u jednoj pe�ini u kojojo su �iveli Neandertalci. Ali, izgleda da su ti medvedi uginuli u toj pe�ini, verovatno tokom zimskog sna, i da su se Neandertalci tek kasnije uselili.�

�Ali zar nisu sve te lobanje bile poredane po nekom odre�enom sistemu.�

�Pa�, po�ela je Meri, uzimaju�i pribor za jelo i stavljaju�i ga na sto, ��ovek koji je to prona�ao, tvrdio je da su se nalazile u nekoj kripti ili nekoj vrsti sanduka od kamena. Ali nisu ura�ene nikakve fotografije, a radnici su, navodno, uni�tili taj sanduk, a uz to, jedina dva crte�a koja je uradio taj arheolog�� �ovek po imenu Ba�ler�� potpuno su kontradiktorni jedan drugom. Ne, �ini se da je Ba�ler video ono �to je �eleo da vidi.�

�Oh�, rekao je Ruben, kopaju�i po fri�ideru i vade�i povr�e za salatu. �A �ta je sa onim da su Neandertalci sahranjivali svoje mrtve sa predmetima koji bi mogli da zatrebaju milim pokojnicima posle smrti? To je, nesumnjivo, znak religioznosti.�

�Bio bi�, rekla je Meri, �da su to Neandertalci stvarno �inili. Ali na mestima na kojima se �ivi pokoljenjima sakuplja se mnogo �ubreta: kosti, staro kameno oru�e i sli�no. U onih nekoliko slu�ajeva kada se smatralo da se radi o predmetima koje su Neandertalci prilikom sahrane stavili u grob, na kraju se ispostavljalo da su te stvari sasvim slu�ajno zakopane zajedno sa telom.�

Ruben je sada �upao listove sa glavice salate. �Ah, ali zar i samo sahranjivanje ne zna�i da postoji verovanje u �ivot na onom svetu?�

Meri se osvrnula oko sebe tra�e�i �ta bi jo� mogla da uradi da bi mu pomogla, ali izgledalo je da nema vi�e �ta da radi. �Moglo bi da zna�i�, rekla je, �ali bi moglo da zna�i i samo to da su �eleli da sve bude uredno. Mnogo le�eva Neandertalaca je prona�eno postavljeno u fetalni polo�aj. To bi moglo da predstavlja ceremonijalno sahranjivanje, ali bi moglo da bude i samo odraz �elje onog jadnika koji je morao da kopa grob da napravi najmanju mogu�u rupu. Mrtva tela privla�e le�inare, a i po�inju da smrde ako ih ostavi� na suncu.�

Ruben je seckao celer. �Ali, �itao sam da su Neandertalci bili, pa ... prva deca cve�a.�

Meri se nasmejala. �Ah, da, pe�ina �anidar u Iraku; tamo su prona�ena tela Neandertalaca prekrivena ostacima polena.�

�Ta�no�, rekao je Ruben, klimaju�i glavom. �To je delovalo kao da su bili sahranjeni sa vencima od cve�a ili sli�no.�

��ao mi je, ali i ta tvrdnja je diskreditovana. Polen je sasvim slu�ajno dospeo u grob, i tamo su ga doneli ili neki glodari kopaju�i svoje rupe ili podzemne vode koje su se probile kroz sedimentne stene.�

�Ali, samo trenutak! �ta je sa neandertalskom sviralom? O tome se pisalo na naslovnim stranama svih novina u svetu.�

�Da�, rekla je Meri. �Ivan Turk je to prona�ao u Sloveniji; �uplju medve�u kost sa �etiri rupe na njoj.�

�Ta�no, ta�no. Svirala!�

�Bojim se da nije�, rekla je Meri, nasloniv�i se na fri�ider. �Ispostavilo se da je rupe na kostima napravio neki meso�der, najverovatnije vuk. I, naravno, kao �to je i tipi�no za sve novine, to otkri�e nikada nije dospelo na naslovne strane.�

�Sasvim sigurno nije. Sada prvi put �ujem za to.�

�Bila sam na sastanku Paleo-antropolo�kog dru�tva u Sijetlu 1998. godine kada su Novel i �ejs predstavili svoj rad u kome su opovrgli ovu tvrdnju o svirali.� Meri je zastala. �Ne, �ini se da sve do svog nestanka Neandertalci�� bar na ovoj Zemlji�� nisu imali ni�ta �to mi nazivamo religijom, ili �to nazivamo civilizacijom i kulturom. Oh, da, neki od poslednjih fosila koji su prona�eni pokazuju izvesnu raznolikost u stvarima koje su �inili, ali ve�ina paleo-antropologa smatra da su oni samo imitirali Kromanjonce koji su �iveli u blizini; Kromanjonci su bez ikakve sumnje bili na�i direktni preci.�

�Kad ve� govorimo o Kromanjoncima�, rekao je Ruben, ��ta je sa me�anjem izme�u Neandertalaca i Kromanjonaca? Negde sam pro�itao da su prona�eni ostaci jednog deteta koje predstavlja spoj obe vrste .... kada je to bilo .... negde 1998. godine?�

�Da, Erik Trinkaus je postao poznat po tom fosilu. Fosil je prona�en u Portugaliji. Ali, vidi, on je antropolog, a ja sam geneti�ar. On zasniva svoju tvrdnju isklju�ivo na skeletu tog deteta koji po njemu pokazuje karakteristike obe vrste. Ali on nije prona�ao lobanju�� a lobanja je jedina koja bi omogu�ila da se sa sigurno��u tvrdi da je neko Neandertalac. Meni se �ini da se samo radilo o krupnom detetu.�

�Hmm�, rekao je Ruben. �Ali, zna�, vi�ao sam ljude koji li�e na Pontera, bar po crtama lica, ako ne i po boji ko�e. Neki ljudi iz Isto�ne Evrope, na primer, imaju veliko noseve i istaknute lukove iznad obrva. Da li ho�e� da ka�e� da oni nemaju neandertalske gene?�

Meri je slegla ramenima. �Znam da postoje neki paleo-antropolozi koji tvrde da su postojali potomci koji su poticali od obe vrste. Me�utim, i dalje se vodi rasprava oko toga da li na�a vrsta i Neandertalci uop�te mogu da se me�aju.�

�Pa�, rekao je Ruben, �ako nastavi� da provodi� toliko mnogo vremena sa Ponterom, mo�da �e� jednom ti dati odgovor na to pitanje.�

Ruben je stajao dovoljno blizu da bi mogla da ga blago udari po ruci. �Prestani!��� rekla je. Pogledala je u dnevnu sobu, da Ruben ne bi mogao da vidi osmeh na njenom licu.

Ruben, Luiz, Ponter i Meri su seli za sto u Rubenovoj kuhinji. Svi sem Luiz su jeli hamburgere; Luiz je jela salatu.

O�igledno, u Ponterovom svetu, ljudi su jeli s rukavicama na rukama. Ponteru se nije svi�alo da koristi escajg, ali je zato hamburger predstavljao dobar kompromis. On nije jeo zemi�ku, ali ju je koristio da bi pomerao meso, ste�u�i je i tako odgrizaju�i deo koji bi izvirio iz zemi�ke.

�Dakle, Pontere�, rekla je Luiz, zapo�inju�i razgovor, �Da li ti �ivi� sam? Tamo, u tvom svetu.�

Ponter je odmahnuo galvom. �Ne. �iveo sam sa Adikorom.�

�Adikor?�, ponovila je Meri. �Zar to nije �ovek s kojim si radio?�

�Da�, rekao je Ponter. �Ali, on je i moj partner.�

�Poslovni partner?��� pitala je Meri.

�Pa, i to. Ali on je moj partner�� to je re� koju mi koristimo. Mi �ivimo zajedno.�

�Ah�, rekla je Meri. �Cimer.�

�Da.�

�Vi zajedno �ivite i delite tro�kove stanovanja i ku�ne poslove.�

�Da. I obroke i postelju i ...��

Meri je bila besna na sebe zato �to je pocrvenela. Poznavala je mnogo homoseksualaca, i navikla se na to da oni javno objavljuju �ta su, ali...

�Ti si gej[prim. prev. engl. jez. gay�� veseo]!��� rekla je Luiz. �To je ba� kul.�

�Zapravo, bio sam veseliji tamo kod ku�e�, rekao je Ponter.

�Ne, ne, ne�, rekla je Luiz. �To ne zna�i samo �veseo�, to zna�i i homoseksualac.� Biiip!

�Neko ko ima seksualne odnose sa osobama istog pola; mu�karci sa drugim mu�karcima, ili �ene sa drugim �enama.�

Ponter je delovao zbunjenije nego ikad pre. �Nemogu�e je imati seksualni odnos s pripadnikom istoga pola. Seksualni odnos predstavlja �in reprodukcije i za to su potrebni mu�karac i �ena.�

�Pa, u redu, nisam mislila na seks samo u smislu seksualnog odnosa�, rekla je Luiz, �ve� na seks u smislu intimnog kontakta ... zna� ... strastveno dodirivanje genitalija.�

�Oh�, rekao je Ponter. �Da, Adikor i ja smo to radili.�

�To mi ovde nazivamo homoseksualizmom�, dodao je Ruben. �Imati takve kontakte samo sa pripadnicima istog pola.�

�Samo?��� rekao je Ponter zapanjeno. �Ho�e� da ka�e��� isklju�ivo? Ne, ne. Adikor i ja smo jedan drugome pravili dru�tvo u vreme Kada je dvoje razdvojeno, ali u vreme Kada dvoje postaje jedno, mi smo naravno imali�� kako si ti ono rekla, Lu?�� �strastveno dodirivanje genitalija� sa na�im po�tovanim �enskim partnerima... ili, barem sam ja to �inio sve dok Klast, moj �enski partner, nije umrla.�

�Ah�, rekla je Meri. �Ti si biseksualan.� Biiip! �Ima� kontakte i sa mu�karcima i �enama.�

�Da.�

�Da li su svi kao ti u tvom svetu?��� pitala je Luiz, nabadaju�i list salate vilju�kom. �Biseksualni?�

�Jesu, uglavnom.� Ponter je, napokon, shvatio: �Da li mi vi to govorite da je ovde druga�ije?�

�Oh, da�, rekao je Ruben. �Pa, bar za ve�inu ljudi. Naravno postoje i ovde biseksualni ljudi i mnogo homoseksualnih. Ali ve�ina je heteroseksualna. To zna�i da imaju seksualne odnose samo sa pripadnicama suprotnog pola.�

�To je dosadno�, rekao je Ponter.

Luiz je po�ela da se kiko�e. A onda je, smiriv�i se, rekla: �Da li ima� dece?�

�Dve k�erke�, rekao je Ponter, klimnuv�i glavom. �D�asmel Ket i Megameg.�

�Divna imena�, rekla je Luiz.

Ponter je delovao tu�no; o�igledno je razmi�ljao o tome da ih vi�e nikada ne�e videti.

Ruben je to primetio i poku�ao je da skrene razgovor na ne�to manje li�no. �Pa, �ta zna�i Kada dvoje postane jedno? O �emu se tu radi?�

�Pa, u mom svetu, mu�karci i �ene �ive odvojeno, tako da����

�Binford!�, uzviknula je Meri.

�Ne, to je istina�, rekao je Ponter.

�To nije bila psovka�, rekla je Meri. �Tako se zove jedan �ovek. Luis Binford je antropolog koji tvrdi to isto: da su kod Neandertalaca, na ovoj Zemlji, mu�karci i �ene �iveli uglavnom odvojeno. Osnovu za njegovu tvrdnju predstavlja nalazi�te Komb Grenal u Francuskoj.�

�On je u pravu�, rekao je Ponter. ��ene �ive u centralnom delu grada, a mu�karci na obodu. Ali, jednom mese�no, mi mu�karci odlazimo u centar i provodimo �etiri dana sa �enama i to nazivamo Kada dvoje postaje jedno.�

�Savr�eno�, rekla je Luiz, osmehuju�i se.

�Fascinantno�, rekla je Meri.

�To je neophodno. Mi ne proizvodimo onoliko hrane koliko vi proizvodite, tako da broj stanovnka mora da bude ograni�en.�

Ruben se namr�tio. �Zna�i li to da Kada dvoje postaje jedno slu�i za kontrolu ra�anja?�

Ponter je klimnuo glavom. �Delimi�no. Savet sedokosih�� to je vladaju�e telo koje sa�injavaju stari ljudi�� odre�uje datume kada �emo da provodimo dane zajedno i obi�no je Kada dvoje postaje jedno onda kada �ene ne mogu da za�nu. Me�utim, ako se smatra da je vreme da se rodi nova generacija dece, onda se datum pomera i mi se nalazimo onda kada su �ene najplodnije.�

�Bo�e�, rekla je Meri, �cela planeta koristi metod ciklusa. Vi biste se dopali papi. Ali, kako to mo�e da uspe? Nemogu�e je da sve va�e �ene imaju istovremeno menstruaciju.�

Ponter je bio zbunjen. �Naravno da imaju.�

�Ali, kako.... oh, shvatam.� Meri se nasme�ila. �Taj tvoj nos; on je veoma osetljiv, zar ne?�

�Mislim da nije ne�to posebno.�

�Ali jeste, u pore�enju s na�im. U pore�enju sa nosevima koje mi imamo.�

�Pa, va�i nosevi su stvarno jako mali�, rekao je Ponter. �Prili�no mi je �udno da ih gledam. Stalno pomi�ljam da �ete da se ugu�ite. Primetio sam da mnogi od vas di�u na usta, verovatno da bi to izbegli.�

�Mi smo uvek pretpostavljali da su nosevi Neandertalaca tako evoluirali kao odgovor na uslove u ledenom dobu�, rekla je Meri. �Na� zaklju�ak je bio da su vam va�i veliki nosevi omogu�avali da se ledeni vazduh malo zagreje pre nego �to dospe u plu�a.�

�Na�i nau�nici koji prou�avaju drevne ljude tako�e veruju da je tako bilo�, rekao je Ponter.

�Do�lo je do prili�nog otopljenja od vremena kada su evolucijom nastali va�i veliki nosevi�, rekla je Meri. �Ali, vi ste zadr�ali tu karakteristiku verovatno zato �to je koristan uzgredni efekat bio da ste dobili mnogo bolje �ulo mirisa nego �to ste imali pre toga.�

�Da li je to tako?�, rekao je Ponter. �Ja mogu da namiri�em sve vas i razli�itu hranu u kuhinji i cve�e napolju, i �ta god da je bilo ono o�trog mirisa �to su Ruben i Lu zapalili dole u podrumu, ali����

�Pontere�, rekao je Ruben brzo, �mi uop�te ne ose�amo tvoj miris.�

�Zaista?�

�Pa, kada bih zabio nos pod tvoj pazuh, verovatno bih ne�to osetio. Ali u normalnim okolnostima mi ne mo�emo da osetimo miris jedni drugih.�

�Kako onda pronalazite jedan drugoga u mraku?�

�Slu�anjem glasa�, rekla je Meri.

�Neobi�no�, rekao je Ponter.

�A ti mo�e� da oseti� i mnogo vi�e nego da namiri�e� ne�ije prisustvo, zar ne�, pitala je Meri. �Onda kada si me pogledao ... mogao si...� Progutala je pljuva�ku, ali, nije va�no, pomislila je, Luiz je �ena, a Ruben je lekar. �Mogao si da oseti� da imam menstruaciju, zar ne?�

�Da.�

Meri je klimnula glavom. ��ak i kod �ena koje pripadaju mojoj i Luizinoj vrsti, ako dugo �ive zajedno u istoj ku�i, mo�e da do�e do sinhronizacije njihovih menstrualnih ciklusa, a na�e �ulo mirisa je nikakvo u pore�enju s va�im. Pretpostavljam da je logi�no da kod vas sve �ene koje �ive u istom gradu imaju istovremeno menstruaciju.�

�Meni nikada nije palo na pamet da bi moglo da bude druga�ije�, rekao je Ponter. �Ja sam pomislio da je �udno �to ti ima� menstruaciju, a Lu nema.�

Luiz se namr�tila, ali nije ni�ta rekla.

�Da li neko ho�e jo� ne�to?��� pitao je Ruben. �Pontere, da li ho�e� jo� jednu koka-kolu?�

�Da�, rekao je Ponter. �Hvala ti.�

Ruben je ustao.

�Zna� li da u koka-koli ima kofeina?���� pitala je Meri. �To stvara zavisnost.�

�Ne brini�, rekao je Ponter. �Pijem ih samo 7 ili 8 dnevno.�

Luiz se nasmejala i ponovo po�ela da jede svoju salatu.

Meri je uzela jo� jedan zalogaj hamburgera, dok joj je luk kr�kao pod zubima. �Samo trenutak�, rekla je, �im je progutala zalogaj. �To zna�i da va�e �ene nemaju skrivenu ovulaciju.�

�Pa, ona je skrivena od pogleda�, rekao je Ponter.

�Pa.... zna�, dr�ala sam jednom kurs na odseku za �enske studije pod nazivom Biologija mo�i u seksualnim odnosima. Mi smo pretpostavljali da skrivena ovulacija predstavlja klju� da �ene mogu da osiguraju da ih mu�karci neprestano �tite i da im obezbe�uju sve �to im je potrebno. Zna��� ako ne mo�e� da sa sigurno��u zna� kada je tvoja �ena plodna, bolje da pazi� na nju sve vreme, ina�e �e �ena da ti nabije rogove.�

Hak se oglasio svojim biiip.

�Nabije rogove�, ponovila je Meri. �To zna�i da se mu�karac brine o deci koja biolo�ki nisu njegova. Me�utim, kada postoji skrivena ovulacija����

Za�uo se Ponterov gromoglasan smeh. Zahvaljuju�i svom krupnom grudnom ko�u i velikim ustima imao je dubok smeh sna�an poput grmljavine.

Meri i Luiz su ga zapanjeno pogledale.

��ta je toliko sme�no?��� pitao je Ruben, stavljaju�i konzervu koka-kole pred Pontera.

Ponter je podigao ruku; poku�avao je da prestane da se smeje, ali nije uspevao. Suze su mu se pojavile u uglovima o�iju, a njegova obi�no bleda ko�a bila je crvena.

Meri, i dalje sede�i za stolom, stavila je ruke na kukove, ali je odmah postala svesna nesvesnog govora svog tela: ruke na kukovima su nekome naizgled pove�avale veli�inu, tako da deluje prete�i na onog drugog. Ali Ponter je bio toliko krupniji i mi�i�aviji od bilo koje �ene�� ili bilo kojeg mu�karca�� da je to bilo sme�no. Upitala ga je:�Pa?�

��ao mi je�, rekao je Ponter, povrativ�i kontrolu nad sobom. Svojim dugim palcem obrisao je suze iz o�iju. �Vama, ponekad, padaju na pamet neverovatno sme�ne stvari.� Nasme�io se. �Kada si govorila o skrivenoj ovulaciji, mislila si na to da kod �enki u ljudskom rodu ne dolazi do uve�avanja genitalija kada su u teranju, zar ne?�

Meri je klimnula glavom. �Kod �impanza i majmuna bonobo to se de�ava, a i kod gorila i ve�ine primata.�

�Ali kod ljudskih bi�a nije do�lo do prestanka uve�avanja genitalija zato da bi se sakrila ovulacija�, rekao je Ponter. �Uve�avanje genitalija je nestalo kada ono vi�e nije predstavljalo signal. Nestalo je kada je klima postala hladnija i kada su ljudi po�eli da nose ode�u. Takva vrsta vizuelnog signala, zasnovana na uve�anju tkiva i pove�anju te�nosti, energetski je skupa i izgubila je svoju svrhu onda kada smo po�eli da prekrivamo na�a tela �ivotinjskim ko�ama. Ali, bar kod moje vrste, ovulacija je i dalje ostala o�igledna po mirisu.�

�Ti mo�e� da namiri�e� i kada je vreme ovulacije, isto kao i menstruacije?�, pitao je Ruben.

�Hemikalije koje su povezane sa njom, da.�

�Feromoni�, rekao je Ruben.

Meri je polako klimnula glavom. �Zna�i�, po�ela je, govore�i koliko Ponteru, toliko i za sebe, �mu�karci su mogli da odu negde i budu nedeljama odsutni, a da ne moraju da brinu o tome da �e njihove �ene da zatrudne sa nekim drugim?�

�Ta�no�, rekao je Ponter. �Ali, tu ima i vi�e od toga.�

�Da?��� rekla je Meri.

�Mi sada govorimo da je razlog �to su na�i mu�ki preci�� mislim da i vi imate istu metaforu�� �be�ali u brda��� bio taj �to su �ene prili�no neprijatne za vreme Poslednjih pet.�

�Poslednjih pet?��� ponovila je Luiz.

�Poslednjih pet dana u mesecu, �to je vreme koje prethodi po�etku menstruacije.�

�Oh�, rekao je Ruben. �PMS. Predmenstrualni sindrom.�

�Da�, rekao je Ponter. �Ali, naravno, to nije pravi razlog.� Slegao je ramenima. �Moja k�erka D�asmel studira istoriju iz perioda pre Prve generacije; ona mi je to objasnila. Ono �to se zaista desilo je da su se mu�karci neprestano tukli oko �ena. A, kao �to je Mer rekla, jedino vreme kada je pristup �enama zna�ajan u smislu reprodukcije je u onom periodu u mesecu kada one mogu da zatrudne. Po�to su ciklusi svih �ena bili sinhronizovani, mu�karci su se me�usobno mnogo bolje slagali ako bi bili daleko od �ena, a onda su se, onda kada je za reprodukciju bilo va�no da to u�ine, svi zajedno vra�ali. Nije neprijatno pona�anje �ena bilo razlog za razdvajanje �ena i mu�karaca, ve� agresivnost mu�karaca.�

Meri je klimnula glavom. Pro�le su godine otkako je dr�ala taj kurs, ali joj se �inilo da je ovo tipi�no: mu�karci su ti koji izazivaju probleme, a krive �ene za to. Meri je sumnjala da �e ikada upoznati neku �enu iz Ponterovog sveta, ali, u tom trenutku ose�ala je bliskost sa svojim sestrama na drugoj Zemlji.

�Prijatan dan, Daklar�, rekla je D�asmel, ulaze�i u ku�u. Iako su D�asmel Ket i Daklar Bolbej �ivele u istoj ku�i, nisu mnogo razgovarale otkako je zavr�en dooslarm basadlarm.

�Prijatan dan�, rekla je Bolbej, bez topline u glasu. �Ako���� Nozdrve su joj se ra�irile. �Ti nisi sama.�

I Adikor je u�ao u ku�u. �Prijatan dan�, rekao je.

Bolbej je pogledala u D�asmel. �Nastavlja� sa svojom izdajom, dete?�

�To nije izdaja�, rekla je D�asmel. �To je briga, za tebe i mog oca.�

��ta �eli� od mene?��� pitala je Bolbej, gledaju�i u Adikora.

�Istinu�, rekao je Adikor. �Samo istinu.�

�Istinu o �emu?�

�O tebi. O tome za�to me progoni�.�

�Nisam ja ta koja je pod istragom�, rekla je Bolbej.

�Nisi�, slo�io se Adikor. �Jo� ne. Ali to mo�e da se promeni.�

�O �emu ti to govori�?�

�Spremam se da ti uru�im svoju tu�bu�, rekao je Adikor.

�Na kojoj osnovi?�

�Na osnovi da se nezakonito me�a� u moj �ivot.�

�To je sme�no.�

�Da li je?� Adikor je slegao ramenima. �Neka o tome odlu�i sudija.�

�Ovo je, o�igledan, samo poku�aj da uspori� proceduru koja �e dovesti do tvoje sterilizacije�, rekla je Bolbej. �Svakome je to jasno.�

�Ako je to tako�� ako je to toliko o�igledno�� onda �e sudija da odbaci moju tu�bu ... ali to ne�e u�initi pre nego �to ja budem imao priliku da ti postavim neka pitanja.�

�Da mi postavi� neka pitanja? O �emu?�

�O tvom motivu. O tome za�to mi ovo �ini�.�

Bolbej je pogledala u D�asmel. �Ovo je bila tvoja ideja, zar ne?�

�Tako�e je bila moja ideja�, po�ela je D�asmel, �da prvo do�emo ovamo, pre nego �to Adikor podnese tu�bu. Ovo je porodi�na stvar: ti si, Daklar, bila �enski partner moje majke, a Adikor je mu�ki partner mog oca. Vi ste pre�iveli mnogo toga, Daklar ...�� svi mi�� onda kada smo izgubili moju majku.�

�Ovo nema nikakve veze sa Klast!��� o�tro je rekla Bolbej. �Nikakve.� Pogledala je u Adikora. �Radi se o njemu.�

�Za�to?��� pitao je Adikor. �Za�to se radi o meni?�

Bolbej je ponovo odmahnula glavom. �Mi nemamo o �emu da razgovaramo.�

�Da, imamo�, rekao je Adikor. �I ti �e� mi ili odgovoriti na moja pitanja, ili �e� to u�initi pred sudijom. U svakom slu�aju �e� mi odgovoriti na njih.�

�Blefira��, rekla je Bolbej.

Adikor je podigao levu ruku, okrenuv�i zglob ka njoj. �Da li je tvoje ime Daklar Bolbej i da li ti �ivi� u Centru Saldaka?�

�Ne�u da primim dokumenta od tebe.�

�Samo odla�e� ono �to je neizbe�no�, rekao je Adikor. �Dove��u sudskog pozivara koji mo�e da prenese podatke u tvoj implant �ak i ako ti izvu�e� kontrolno dugme da bi to spre�ila.� Zastao je. �Dakle, ponovi�u: da li si ti Daklar Bolbej i da li �ivi� u Centru Saldaka?�

�Ti �e� to stvarno da uradi�?��� pitala je Bolbej. �Ti zaista ho�e� da me odvu�e� pred sudiju?�

�Kao �to si ti mene odvukla�, rekao je Adikor.

�Molim te�, rekla je D�asmel. �Samo mu reci. Bolje je tako, bolje za tebe.�

Adikor je prekrstio ruke na grudima. �Pa?�

�Nemam �ta da ka�em�, ponovila je Bolbej.

D�asmel je glasno uzdahnula. �Pitaj je�, rekla je tiho, ��ta je s njenim mu�kim partnerom.�

�Ti ne zna� ni�ta o tome!��� o�tro je rekla Bolbej.

�Da li ne znam?��� pitala je D�asmel. �Kako si ti saznala da je Adikor udario mog oca?�

Bolbej nije ni�ta rekla.

�O�igledno je da ti je Klast ispri�ala�, rekla je D�asmel.

�Klast je bila moj �enski partner�, rekla je prkosno Bolbej. �Ona nije imala tajni preda mnom.�

�Bila je i moja majka�, rekla je D�asmel. �Nije ih imala ni preda mnom.�

�Ali ... ona ... ja ...��� promucala je Bolbej.

�Pri�aj mi o tvom mu�kom partneru�, rekao je Adikor. �Mislim da ga ja nikada nisam upoznao, zar ne?�

Bolbej je polako odmahnula glavom. �Ne. On je davno oti�ao; rastali smo se pre mnogo vremena.�

�I to je razlog za�to nema� dece?��� pitao je Adikor, ne�no.

�Ti si tako pametan�, odgovorila je Bolbej. �Misli� da je sve toliko jednostavno. Nisam mogla da zadr�im partnera i zato nisam nikada rodila dete. Da li to msli�?�

�Ja ni�ta ne mislim�, rekao je Adikor.

�Bila bih dobra majka�, rekla je Bolbej, govore�i koliko Adikoru, toliko i za sebe. �Pitaj D�asmel. Pitaj Megameg. Otkako je Klast umrla brinula sam se divno o njima. Zar nije tako, D�asmel? Zar nije tako?�

D�asmel je klimnula glavom.

�Ali ti si iz Generacije 145, kao Ponter, Klast i ja. Ti jo� uvek mo�e� da rodi� dete. Datumi Kada dvoje postaje jedno �e ponovo biti pomereni slede�e godine, mogla bi...� Adikor je podigao obrve. �To bi ti bila poslednja prilika, zar ne? Ima�e� 520 meseci�� 40 godina�� slede�e godine, kao i ja. Mogla bi tada da za�ne� dete iz Generacije 149, ali sasvim sigurno ne bi za 10 godina, kada bude ra�ana Generacija 150.�

U njenom glasu se ose�ao prezir kada je rekla: �Da li ti je bio potreban tvoj slavni kvantni kompjuter da bi to izra�unao?�

�A Ponter�, po�eo je Adikor, polako klimaju�i glavom, �Ponter nije imao �enskog partnera. Ti i on ste voleli istu �enu, a ti si ve� bila tabant njegovim k�erima, pa si mislila...�

�Ti i moj otac?��� rekla je D�asmel. Nije zvu�ala da je �okirana pri ovoj pomisli, samo iznena�ena.

�A za�to da ne?��� pitala je Bolbej, prkosno. �Poznavala sam ga gotovo isto toliko dugo kolliko i ti, Adikore, i uvek smo se dobro slagali.�

�A sada je on nestao�, rekao je Adikor. �To sam prvo pomislio, zna�: da si bila o�ajna zbog njegovog nestanka i da si se zato okomila na mene. Ali, Daklar, mora� da shvati� da gre�i�. Ja sam voleo Pontera, a sasvim sigurno se ne bih me�ao u njegov izbor novog �enskog partnera, tako da����

�Ponter nema nikakve veze s tim...�, rekla je Bolbej, zatresav�i glavom. �Nikakve.�

�Onda, za�to me toliko mrzi�?�

�Ne mrzim te zbog onoga �to se dogodilo Ponteru�, rekla je.

�Ali me mrzi�.�

Bolbej je �utala. D�asmel je gledala u pod.

�Za�to?��� pitao je Adikor �Nikada ti nisam u�inio i�ta na�ao.�

�Ali si udario Pontera�, o�tro je uzvratila Daklar.

�To je bilo jako davno. On mi je oprostio.�

�I tako si ostao ceo�, rekla je. �Mogao si da ima� dete. Izvukao si se.�

�Izvukao sam se s �im?�

�Izvukao si se za zlo�in! Za poku�aj ubistva Pontera!�

�Ja nisam poku�ao da ga ubijem.�

�Bio si nasilnik, �udovi�te. Trebalo je da bude� sterilisan. A moj Pelbon...�

�Ko je Pelbon?��� pitao je Adikor.

Bolbej je �utala.

�Njen mu�ki partner�, rekla je D�asmel, tiho.

��ta se dogodilo Pelbonu?��� pitao je Adikor.

�Ti ne zna� kako to izgleda�, rekla je Bolbej, odvrativ�i pogled. �Nema� pojma. Probudi� se jednog jutra i ugleda� dva �uvara zakona kako odvode tvog mu�kog partnera i ��

�I �ta?��� rekao je Adikor.

�I onda ga kastriraju�, rekla je Bolbej.

�Za�to?��� pitao je Adikor. ��ta je uradio?�

�On nije ni�ta uradio�, rekla je Bolbej. �On nije ni�ta uradio.�

�Onda za�to...�, po�eo je Adikor, a onda je shvatio. �Oh, neko od njegovih ro�aka...�

Bolbej je klimnula glavom, ali je izbegavala Adikorov pogled. �Njegov brat je napao nekoga tako da je bilo nare�eno da bude sterilisan kao i����

�Kao i svi oni koji imaju 50 procenata istog genetskog materijala�, zavr�io je Adikor re�enicu.

�Moj Pelbon nije ni�ta uradio�, rekla je Bolbej. �On nije ni�ta na�ao u�inio nikome, a bio je ka�njen. Ja sam bila ka�njena. A ti! Ti si gotovo ubio �oveka i izvukao si se! Trebalo je da tebe kastriraju, a ne mog sirotog Pelbona!�

�Daklar�, rekao je Adikor. ��ao mi je, �ao mi je...�

�Odlazi�, rekla je odlu�no Bolbej. �Ostavi me na miru.�

�Ja����

�Odlazi!�

Ponter je zavr�io svoj hamburger, a zatim pogledao Luiz, Rubena i Meri. �Ne �elim da se �alim�, rekao je, �ali ovo mi je dosadilo, ova krava, da li vi to tako zovete? Da li ima �anse da zatra�imo od ljudi napolju da nam donesu ne�to drugo za ve�eru?�

��ta, na primer?��� pitao je Ruben.

�Oh, bilo �ta�, rekao je Ponter. �Mo�da odreske od mamuta.�

��ta?��� rekao je Ruben.

�Mamuta?��� ponovila je Meri, zapanjeno.

�Da li je Hak pogre�no preveo ono �to sam rekao?�, pitao je Ponter. �Mamut. Znate�� dlakavi slon iz severnog podru�ja.�

�Da, da�, rekla je Meri. �Mi znamo �ta je mamut, ali...�

�Ali �ta?��� pitao je Ponter, podigav�i obrve.

�Pa ... mamuti su istrebljeni�, rekla je Meri.

�Istrebljeni?��� ponovio je Ponter, iznena�en. �Sada kada na to pomislim, nisam video nijednog ovde, ali, pretpostavljao sam da oni ne vole da dolaze toliko blizu ogromnom gradu.�

�Ne, ne, oni su istrebljeni�, rekla je Luiz. �U celom svetu. Istrebljeni su pre mnogo hiljada godina.�

�Kako?��� pitao je Ponter. �Da li se radilo o nekoj bolesti?�

Svi su �utali. Meri je polako izdahnula vazduh iz plu�a, spremaju�i se da mu ovo objasni. �Ne, nije to razlog�, rekla je kona�no.

�Zna�, mi�� na�a vrsta�� na�i preci�� mi smo lovili mamute sve dok ih nismo istrebili.�

Ponter je razroga�io o�i. ��ta ste u�inili?�

Meri je osetila mu�ninu; nije �elela da njena vrsta ljudskih bi�a deluje ovoliko lo�e. �Ubijali smo ih da bismo ih jeli, i, nastavili smo da ih ubijamo sve dok vi�e nijedan nije ostao.�

�Oh�, rekao je Ponter tiho. Pogledao je kroz prozor u veliko dvori�te iza Rubenove ku�e. �Ja volim mamute�, rekao je. �Ne samo meso�� koje je izvrsno�� ve� njih kao �ivotinje, kao deo prirode. Postoji jedno malo krdo mamuta koje �ivi blizu moje ku�e. Ja u�ivam da ih posmatram.�

�Mi imamo sa�uvane samo njihove kosture�, rekla je Meri, �i njihove kljove, a ponekad se dogodi da bude prona�en neki zale�eni u Sibiru, ali...�

�Svi mamuti�, rekao je Ponter, vrte�i glavom levo-desno, polako, tu�no. �Sve ste ih pobili...�

Meri je osetila �elju da se pobuni i ka�e: �Nisam ja�, ali to je bilo glupo; krv je bila i na njenim rukama. Ipak, morala je da ne�to ka�e u svoju odbranu, ma koliko neuverljivo bilo. �To se dogodilo jako davno.�

Ponter je delovao kao da mu je mu�no. �Skoro da se pla�im da pitam�, po�eo je, �ali da li ovde postoje druge velike �ivotinje koje sam navikao da vi�am u ovom delu sveta na mojoj Zemlji. Ja sam pretpostavljao da i one izbegavaju ovaj va� grad, ali ...�

Ruben je odmahnuo svojom obrijanom glavom. �Ne, nije o tome re�.�

Meri je na trenutak sklopila o�i. ��ao mi je, Pontere. Mi smo istrebili skoro svu megafaunu�� ovde, i u Evropi... i u Australiji��� ose�ala je gr� u stomaku dok je ovo izgovarala, �i na Novom Zelandu i u Ju�noj Americi. Jedini kontinent na kojem jo� �ive zaista velike �ivotinje je Afrika, a ve�ina tih �ivotinja pripada ugro�enim vrstama.�

Biiip!

�Preti im opasnost da budu istrebljene�, rekla je Luiz.

U Ponterovom glasu se osetilo da joj prebacuje. �Ali rekla si da se sve to dogodilo jako davno.�

Meri je spustila pogled i posmatrala prazan tanjir. �Prestali smo da ubijamo mamute davno, zato �to ... zato �to vi�e nije bilo mamuta kojeg bismo mogli da ubijamo. I prestali smo da ubijamo irske jelene i velike ma�ke koje su �ivele u Severnoj Americi i dlakavog nosoroga i sve druge zato �to vi�e nije bilo �ta da se ubije.�

�Ubiti svakog pripadnika jedne vrste...�, rekao je Ponter. Odmahivao je glavom u neverici.

�Sada smo nau�ili lekciju�, rekla je Meri. �Sada imamo programe za za�titu ugro�enih vrsta i postigli smo neke rezultate. �dral-peva� je bila gotovo istrebljena vrsta; isto je bilo i sa �elavim orlom. I sa bizonima. Svi �e oni opstati.�

Ponter je rekao hladnim glasom: �Zato �to ste prestali da ih lovite do potpunog istrebljenja.�

Meri je poku�ala da protestvuje i ka�e da to sve nije bio samo rezultat lova; drugi razlog je bio taj �to su ljudi uni�tili prirodna stani�ta ovih �ivotinja, ali, shvatila je da ni to nije bilo ni�ta bolje.

�Koje su jo� vrste ugro�ene?��� pitao je Ponter.

Meri je slegla ramenima. �Mnoge vrste ptica. D�inovske kornja�e, Pande, kitovi, �imp�� .� Zastala je u pola re�i.

��imp�� ?��� ponovio je Ponter. ��ta su�� ?� Malo je nagao glavu na stranu, verovatno slu�aju�i Hakov poku�aj da prevede ono �to je Meri zaustila da ka�e. �Oh, ne. Ne, �impanze? Ali... ali... oni su na�i ro�aci. Vi lovite na�e ro�ake?�

Meri je osetila jezu. Kako da mu ka�e da �impanze ubijaju radi hrane, da gorile ubijaju da bi od njihovih �apa pravili pepeljare, pitala se.

�Oni su od neprocenjivog zna�aja!��� nastavio je Ponter. �Sasvim sigurno ti kao geneti�ar to zna�. Oni su najbli�i �ivi ro�aci koje imamo; mi mo�emo da nau�imo mnogo o sebi prou�avaju�i ih u divljini, i ispituju�i njihov DNK.�

�Znam�, rekla je Meri tiho, �znam.�

Ponter je pogledao u Rubena, a onda u Luiz, a onda ponovo u Meri, odmeravaju�i ih, kako se �inilo, kao da ih sve vidi po prvi put.

�Vi ubijate ne razmi�ljaju�i�, rekao je. �Vi ubijate cele vrste. Vi �ak ubijate i druge primate.� Zastao je i ponovo pre�ao pogledom od jednog do drugog lica, kao da im da je priliku da opovrgnu ono �to govori, da mu ponude neko logi�no obja�njenje. Ali Meri nije ni�ta rekla, niti ostalo dvoje, i Ponter je nastavio. �Na ovom svetu je moja vrsta istrebljena?�

�Da�, rekla je Meri, veoma tiho. Znala je �ta se dogodilo. Iako se u tome nisu slagali svi antropolozi, mnogi su delili njeno mi�ljenje da je pre od �etrdeset hiljada do dvadeset sedam hiljada godina Homo sapiens�� anatomski identi�an dana�njem �oveku�� po�inio prvi od onoga �to �e �e kasnije predstavljati brojne �to namerne, �to neplanirane genocide, izbrisav�i sa lica Zemlje drugu vrstu istog roda, druga�iju, mnogo ne�niju vrstu, koja je, mo�da, imala vi�e prava da nosi naziv ��ovek�.

�Da li ste nas ubili��� pitao je Ponter.

�To je pitanje o kojem se vode brojne rasprave�, rekla je Meri. �Ne sla�u se svi u odgovoru na njega.�

��ta ti misli� da se dogodilo?��� pitao je Ponter, ne skidaju�i pogled svojih zla�anih o�iju sa njenih.

Meri je duboko uzdahnula. �Ja... da, mislim da se to dogodilo.�

�Izbrisali ste nas s lica Zemlje�, rekao je Ponter, svojim glasom, a onda su �uli Hakov koji je to preveo; i u jednom i u drugom glasu se ose�alo da se jedva kontroli�u.

Meri je klimnula glavom. ��ao mi je�, rekla je. �Zaista mi je �ao. To se dogodilo jako davno. Tada smo bili divljaci. Mi����

U tom trenutku je zazvonio telefon. Ruben je pojurio, deluju�i kao da ose�a olak�anje zbog toga, i podigao slu�alicu. �Halo?��� rekao je.

Meri je podigla pogled, budu�i da se u Rubenovom glasu sve vi�e ose�ala uzbu�enje. �Ali to je sjajno!��� rekao je lekar.'To je divno! Ne. Da. Dobro. Hvala vam! U redu. Zbogom.�

�Pa?��� rekla je Luiz.

Ruben se jedva uzdr�avao da se ne nasmeje. �Ponter ima sakagiju�, rekao je vra�aju�i slu�alicu na mesto.

�Sakagiju�,�� ponovila je Meri. �Ali, ljudi ne dobijaju sakagiju.�

�To je ta�no�, rekao je Ruben. �Mi posedujemo prirodni imunitet, ali Ponter ne, zato �to njegova vrsta nije �ivela sa na�im doma�im �ivotinjama, pokoljenjima kao �to smo to mi �inili. Da budem precizan, on je dobio vrstu sakagije od koje �esto obolevaju mladi konji. Izaziva je bakterija Streptococcus equii. Sre�om, konjima se obi�no daje penicilin, a to je jedan od antibiotika koje sam dao Ponteru. Trebalo bi da mu bude dobro.�

�Zna�i, ne treba da brinemo da �emo se i mi razboleti?��� pitala je Luiz.

�I ne samo to�, rekao je Ruben �iroko se osmehnuv�i, �Ukinuli su nam karantin! Pod uslovom da i poslednja serija testova koja �e ve�eras biti zavr�ena bude negativna, mo�emo sutra ujutru da iza�emo iz ku�e!�

Luiz je zatap�ala rukama. Meri je tako�e bila odu�evljena. Pogledala je Pontera, ali je on dr�ao glavu spu�tenu, verovatno i dalje razmi�ljaju�i o istrebljenju svoje vrste na ovom svetu.

Meri je pru�ila ruku i dotakla ga. �Hej, Pontere�, rekla je ne�no, �zar to nije odli�na vest? Sutra �e� mo�i da iza�e� i vidi� na� svet!��

Ponter je polako podigao glavu i pogledao Meri. Ona je i dalje u�ila da tuma�i izraze na njegovom licu, ali re�i: �Da li moram?� izgledale su joj prikladne za ono �to su izra�avale njegove ra�irene o�i i blago otvorena usta.

Ali kona�no je samo klimnuo glavom, rezignirano.

Ponter je proveo najve�i deo ve�eri sam, gledaju�i kroz kuhinjski prozor u Rubenovo veliko dvori�te, s tu�nim izrazom na licu.

Luiz i Meri su sedele u dnevnoj sobi. Meri je bilo �ao �to je ostavila knjigu koju je po�ela da �ita u Torontu. Bila je na polovini najnovijeg romana Skota Toroua i zaista je �elela da nastavi da ga �ita, ali morala je da se zadovolji prelistavanjem novog broja �asopisa Tajm. Predsednik Bu� je bio na naslovnoj strani; Meri je pomislila da je mogu�e da se u slede�em broju Ponter na�e tamo. Vi�e je volela Ekonomist, ali Ruben ga nije kupovao. Pa, ipak, Meri je uvek u�ivala u recenzijama filmova Ri�arda Korlisa, �ak iako u poslednje vreme nije imala s kim da ide u bioskop.

Luiz je sedela na fotelji i pisala pismo�� na francuskom, primetila je Meri. Imala je na sebi �orc i majicu sa natpisom INXS.

Ruben je u�ao u sobu i �u�nuo izme�u dve �ene, obrativ�i im se �apatom: �Brinem se za Pontera�, rekao je.

Luiz je spustila blok za pisanje, a Meri zatvorila �asopis. �Ja tako�e�, rekla je Meri. �Izgleda da nije ba� dobro prihvatio vest o istrebljenju svoje vrste.�

�Ne, nije�, rekao je Ruben. �On se nalazi pod velikim stresom, a to �e se sutra jo� i pogor�ati. Mediji �e se obru�iti na njega, a da ne spominjem zvani�nike vlade, religiozne fanatike i ostale.

Luiz je klimnula glavom. �Sla�em se.��

��ta mo�emo da u�inimo?��� pitala je Meri.

Ruben se mr�tio neko vreme, kao da razmi�lja kako da ne�to ka�e. Kona�no je rekao: �Nema mnogo ljudi moje boje ko�e ovde u Sadberiju. Bolje je tamo u Torontu, bar tako mi ka�u, ali �ak i tamo crnce povremeno policija maltretira. ��ta radi� ovde?�, �Da li su ovo tvoja kola?�, �Mo�emo li da vidimo tvoja dokumenta?� Ruben je odmahnuo glavom. ��ovek ne�to nau�i kada pro�e kroz sve to. Nau�i da ima prava. Ponter nije kriminalac i on ne predstavlja pretnju ni za koga. On se ne nalazi u pograni�noj postaji, tako da niko ne mo�e da zakonski tra�i da mu bude dozvoljeno da bude u Kanadi. Vlada �e mo�da �eleti da ga kontroli�e, policija �e mo�da �eleti da ga dr�i pod nadzorom�� ali to nije va�no. Ponter ima svoja prava.�

�Potpuno se sla�em s tim�, rekla je Meri.

�Da li je neko od vas nekada bio u Japanu ?��� pitao je Ruben.

Meri je odmahnula glavom. Luiz tako�e.

�To je divna zemlja, ali tamo gotovo da nema nikoga ko nije Japanac�, rekao je Ruben. �Mo�e� da hoda� po ceo dan, a da ne vidi� nijednog belca, a kamoli crnca�� video sam ta�no dvojicu crnaca tokom cele nedelje koliko sam tamo boravio. Ali, se�am se da sam jednog dana �etao kroz centar Tokija�� sigurno sam pro�ao pored deset hiljada ljudi tog jutra i svi su bili Japanci. A onda, dok sam tako hodao, ugledao sam jednog belca kako mi ide u susret. On mi se nasme�io�� video je da sam i ja zapadnjak kao i on. I uputio mi je osmeh, kao da �eli da ka�e: �tako mi je drago �to te vidim, brate�� brate!�� i iznenada sam shvatio da se i ja njemu sme�im i da isto to mislim. Nikada ne�u zaboraviti taj trenutak.� Pogledao je najpre Luiz, a zatim Meri. �Pa, siroti Ponter mo�e da tra�i koliko god �eli po celom svetu, ali on ne�e nikada ugledati nijedno jedino lice koje �e biti kao njegovo. Taj belac i ja-i svi oni Japanci i ja-mi imamo mnogo vi�e zajedni�kog nego �to Ponter ima sa bilo kim od �est milijardi ljudi na ovoj planeti.�

Meri je bacila pogled ka kuhinji i ka Ponteru koji je i dalje zurio kroz prozor, nasloniv�i se na ruku koju je dr�ao na sredini svoje duge, ravne vilice. ��ta mo�emo da u�inimo?��� pitala je.

�On gotovo da je bio zatvorenik sve otkako je stigao�, rekao je Ruben. �Najpre u bolnici, a onda ovde u karantinu. Siguran sam da mu je potrebno vreme da razmisli, da povrati mentalnu ravnote�u.� Zastao je. �D�ilijan Ri�i mi je poslala i-mejl. Izgleda da je ista zamisao koja je i meni pre pala na pamet sada pala i glave�inama u Inku. Oni �ele da podrobno ispitaju Pontera o rudnim nalazi�tima u njegovom svetu za koja on mo�da zna. Siguran sam da �e njemu biti drago da pomogne, ali njemu je potrebno jo� vremena da se prilagodi.�

�Sla�em se�, rekla je Meri. �Kako mo�emo da se pobrinemo da on dobije to vreme?�

�Sutra ujutru �e biti ukinut karantin, je li tako?��� rekao je Ruben. �D�ilijan ka�e da ja mogu da odr�im jo� jednu konferenciju za �tampu ovde u deset sati. Naravno, mediji �e o�ekivati da Ponter bude prisutan, ali ja mislim da treba da ga odvedemo pre toga.�

�Kako?��� pitala je Luiz. �Policija dr�i ovo mesto pod nadzorom�� navodno da bismo mi bili bebezbedni od ljudi koji bi mogli da poku�aju da provale, ali verovatno i zato da bi dr�ali Pontera na oku.�

Ruben je klimnuo glavom. �Neko od nas treba da ga odvede, negde na selo. Ja sam njegov lekar i to je ono �to mu ja prepisujem kao lek. Odmor i opu�tanje. I to je ono �to �u re�i svakome ko bude pitao: da se on nalazi na odmoru po lekarskom nalogu i da sam ja to naredio. S tim bismo mogli da se izvu�emo nekoliko dana, pre nego �to se glave�ine iz Otave obru�e na nas, ali ja stvarno mislim da je Ponteru to potrebno.��

�Ja �u to da uradim�, rekla je Meri, iznenadiv�i i samu sebe ovim re�ima. �Ja �u da ga odvedem.�

Ruben je pogledao Luiz da bi proverio da li ona �eli da preuzme tu ulogu na sebe, ali ona je samo klimnula glavom.

�Ako ka�emo medijima da �e konferencija za �tampu biti odr�ana u deset, oni �e po�eti da dolaze u devet�, rekao je Ruben. �Ali ako ti i Ponter krenete kroz moje dvori�te u, recimo, osam sati, pobe�i�ete im. Pozadi je ograda, a iza nje je drve�e, ali ne bi trebalo da imate problema da pro�ete tuda. Samo se pobrinite da vas niko ne vidi.�

�A �ta onda��� pitala je Meri. �Da idemo pe�ice?�

�Ne, bi�e vam potrebna kola�, rekla je Luiz.

�Moja su ostala kod rudnika�, rekla je Meri. �A ne mogu da uzmem tvoja ili Rubenova. Policija �e sigurno poku�ati da nas zaustavi ako probamo da se odvezemo. Kao �to je Ruben rekao, moramo da se iskrademo.�

�Nema problema�, rekla je Luiz. �Mogu da zamolim nekog prijatelja da vas sa�eka sutra ujutru na seoskom putu koji se nalazi iza Rubenove ku�e. On mo�e da vas odveze do rudnika, a vi onda tamo uzmite svoja kola.�

Meri je bila zbunjena. �Zaista?�

Luiz je slegla ramenima. �Naravno.�

�Ja uop�te ne poznajem ovu oblast�, rekla je Meri. �Potrebne su nam mape.�

�Oh!��� rekla je Luiz. �Znam ta�no koga da pozovem�� Garta. On ima GPS, pomo�u kojega �ete dobiti uputstva kako da stignete do bilo kog mesta i ne izgubite se.�

�I on �e ih pozajmiti meni?��� rekla je Meri, ne veruju�i. �Zar to nije skupo?�

�Pa, zapravo, on �e meni da u�ini uslugu�, rekla je Luiz. �Evo, sada �u da ga pozovem i da se sve dogovorim s njim.� Ustala je i krenula na sprat. Meri ju je posmatrla dok se udaljavala, fascinirana i zapanjena. Pitala se kako li to izgleda biti toliko lepa da mo�e� da tra�i� od mu�karaca da u�ine skoro sve �to ti padne na pamet i da zna� da �e gotovo sigurno pristati.

Ponter nije bio jedini koji je ose�ao da mu tu nije mesto.

Pod uslovom da Lurt uspe da izvede ono �to je trebalo, Adikor �e mo�i da sutra si�e u svoju laboratoriju. Ali pre toga je morao da obavi jo� neke pripreme.

Saldak je bio veliki grad, ali je Adikor poznavao ve�inu nau�nika i in�enjera koji su �iveli u njegovom Obodu, a i dobar deo onih koji su �iveli u Centru. Sprijateljio se s jednim od in�enjera koji su radili na odr�avanju robota u rudniku. Dern Kord je bio debeo i veseo �ovek; neki su govorili da on pu�ta robote da obavljaju najve�i deo njegovog posla. Ali robot je i bilo ono �to je Adikoru bilo potrebno. Krenuo je da poseti Derna; sada uve�e, trebalo bi da je stigao ku�i s posla.

Dernova ku�a je bila velika, a drvo koje je joj je davalo osnovni oblik je bilo bar hiljadu meseci staro i poticalo iz vremena samih po�etaka savremenog uzgajanja drve�a.

�Prijatno ve�e�, rekao je Adikor, penju�i se na trem Dernove ku�e. Dern je tu sedeo i ne�to �itao sa osvetljenog ekrana. Tanka mre�a postavljena na tremu je spre�avala insekte da u�u.

�Adikore!��� rekao je Dern. �U�i, u�i, samo pazi na mre�u, nemoj da u�u insekti. Ho�e� li ne�to da popije� ili da pojede� neko meso?�

Adikor je odmahnuo glavom. �Ne, hvala ti.�

�Pa, �ta te dovodi ovamo?��� pitao je Dern.

�Kakav ti je vid?��� pitao je Adikor.

Dern ra�iri nozdrve za�uv�i ovo neobi�no pitanje. �Dobro, imam o�na stakla, naravno, ali nisu mi potrebne za �itanje, bar ne sa ovog ekrana; samo izaberem ve�e znake.�

�Idi donesi o�na stakla�, rekao je Adikor. ��elim da ti ne�to poka�em.�

Dern je delovao zbunjeno, ali je u�ao u ku�u. Trenutak kasnije, vratio se nose�i par o�nih stakala povezanih elasti�nom trakom.

Stavio je traku preko glave, namestiv�i je iznad luka nad obrvama. Stakla su se nalazila na malim �arkama koje su mogle da se pode�avaju; Dern ih je spustio na o�i i pogledao u Adikora s i��ekivanjem.

Adikor je zavukao ruku u d�ep na levom boku i izvukao list od tanke plastike koji je ispisao danas popodne. Pisao je najsitnije �to je mogao�� morao je da uzme pero sa najmanjim vrhom. Rezolucija skenera je umnogome pobolj�ana od vremena kada su na�injeni oni snimci na kojima se vidi kako Adikor udara Pontera, ali je, ipak, postojala granica koliko sitne detalje oni mogu da registruju. Adikor je dobio gr�eve u desnoj ruci pi�u�i najsitnije mogu�e znake tako da onaj ko to posmatra u paviljonu sa Arhivom alibija ne mo�e da ih pro�ita.

��ta je to?��� pitao je Dern, uzev�i list i pogledav�i ga. �Oh!��� uzviknuo je kada je po�eo da �ita. �Zaista! Da li misli�? Pa ... ne mogu da ti dam novog, ne, ako postoji mogu�nost da ga izgubi�. Ali imam nekoliko starih koji treba da budu rastavljeni na delove; jedan od njih bi mogao da ti sasvim dobro poslu�i.�

Adikor je klimnuo glavom. �Hvala ti.�

�Pa, gde i kada ti je to potrebno?�

Adikor je hteo da mu da znak da �uti, ali bez obzira na svu svoju veselost, Dern nije bio idiot. Klimnuo je glavom kada je pro�itao informaciju koja mu je bila potrebna napisanu na listu. �Da, dobro. Bi�u tamo i �eka�u te.�

Adikor Huld je zurio u robota iz rudnika kojeg mu je Dern obezbedio. Robot je izgledao �alosno: �inilo se da je sav od zup�anika, �ica i mehani�kih zglobova; podse�ao je na jelku bez iglica na granama. Bilo je o�igledno da je robot bio zahva�en vatrom; Adikor se setio da je pre �etiri meseca u rudniku izbio po�ar. Neki od njegovih metalnih delova bili su izlizani do krajnje granice i ceo robot je bio potamneo, i delovao jadno. Dern je rekao da je ovaj robot trebalo da bude poslat na recikla�u, tako da niko ne�e ni primetiti da ga nema.

Ipak, problem je bio u tome kako da kontroli�u robota. Iako su postojali roboti sa ugra�enim �ipom, oni su bili veoma skupi. Ovaj nije mogao da sam uradi ono �to je trebalo da uradi; mora�e da njime upravlja pomo�u daljinskog upravlja�a. Nisu mogli da koriste radio-signal, jer bi do�lo do njegove interferencije sa kvantnim registrima, i tako ne bi uspeli da ponove eksperiment. Na kraju je Dern re�io da provu�e opti�ki kabl od robota do male kontrolne kutije, koju je prika�io za jednu od konzola u kontrolnoj sobi u laboratoriji za kvantne kompjutere. Upotrebio je d�ojstik za pokretanje robotovih ruku, tako da on mo�e da pritisne registar 69 onako kako je to u�inio Ponter.

Adikor je pogledao u Derna. �Sve spremno?�

Dern je klimnuo glavom.

Pogledao je u D�asmel, koja je tako�e bila prisutna. �Spremna?�

�Da.�

�Deset�, rekao je Adikor koji je stajao pored svoje kontrolne konzole; odbrojavao je vreme kao �to je to �ino onda, iako ovog puta nije bilo nikoga u kompjuterskoj komori ko bi mogao da ga �uje.

�Devet.� Adikor se o�ajni�ki nadao da �e ovo uspeti�� kako zbog Pontera, tako i zbog sebe.

�Osam. Sedam. �est.�

Pogledao je u Derna.

�Pet. �etiri. Tri.�

Osmehnuo se ohrabruju�e D�asmel.

�Dva. Jedan. Nula.�

�Hej!��� uzviknuo je Dern. Video je kako je kontrolna kutija poletela i s treskom pala na pod, i po�ela da se vu�e po njemu; opti�ki kabl koji je bio zaka�en na zadnjem delu robota bio je �vrsto zategnut.

Adikor je osetio jak nalet vazduha, ali nije mu zapucketalo u u�ima; nije do�lo do znatnije promene pritiska. �inilo se kao da je vazduh jednostavno zamenjen...

D�asmeline usne su se pokretale i moglo se videti da izgovara re�i: �Ne mogu da verujem�, ali ma �ta da je izgovorila, njen glas je bio prigu�en hujanjem vazduha.

Dern je pojurio i zaustavio konzolu da ne bude dalje odvu�ena tako �to je stao na kabl svojom desnom nogom. Adikor je po�urio do staklene pregrade da bi pogledao u kompjutersku komoru.

Robota nije bilo, ali��

� ali kabl je bio �vrsto zategnut negde na polovini du�ine ruke iznad poda i pru�ao se od otvorenih vrata kontrolne sobe do tri �etvrtine puta do kompjuterske odaje, sve dok ...

Iznenada je nestao, ispario u vazduhu, kao da je pro�ao kroz nevidljivu rupu u nevidljivom zidu, ta�no pored registra broj 69.

Adikor je pogledao u Derna. Dern je pogledao u D�asmel. D�asmel je pogledala u Adikora. Pojurili su ka monitoru, na kojem je trebalo da mo�e da se vidi sve �to so�ivo kamere na robotu registru-je. Ali, ekran je bio potpuno taman.

�Robot je uni�ten�, rekla je D�asmel, �Kao i moj otac.�

�Mo�da�, rekao je Dern. �Ili mo�da video-signal ne mo�e da se prenosi kroz ovo, ma �ta da je to.�

�Ili�, po�eo je Adikor, �mo�da se robot nalazi u nekoj potpuno zamra�enoj prostoriji.�

��ta misli� da bi trebalo da u�inimo?��� pitala je D�asmel.

Dern je slegao ramenima.

Adikor je rekao: �Hajde da ga povu�emo nazad, da vidimo da li je mogu�e da i�ta ostane neo�te�eno kada pro�e kroz to.� U�ao je u kompjutersku komoru i polako uhvatio kabl, nestav�i i sam u ni�tavilu sve do visine struka. Zatim je pru�io i drugu ruku i po�eo da polako povla�i kabl.

D�asmel mu je pri�la s le�a, i po�ela da i ona vu�e kabl.

Kabl je bilo prili�no lako vu�i, ali je bilo o�igledno, bar Adikoru, da postoji neki teret na njegovom drugom kraju, kao da negde na drugoj strani otvora robot visi iznad neke provalije.

�Koliko su jaki konektori kojima je kabl zaka�en za robota?��� pitao je Adikor, baciv�i pogled na Derna, koji je sada, po�to vi�e nije morao da dr�i kontrolnu kutiju, tako�e u�ao u kompjutersku komoru.

�To su standardni konektori.�

�Da li �e se otka�iti?�

�Ako ih sna�no povu�e�. Postoje male kop�e na konektoru kabla pomo�u kojih se on name�ta.�

Adikor i D�asmel su i dalje polako vukli kabl. �A da li si ti podesio te kop�e?�

�Nisam siguran�, odgovorio je Dern. �Verovatno. Ja sam zaka�injao i otka�injao kabl nekoliko puta dok sam pripremao robota...� Adikor i D�asmel su ve� izvukli mo�da tri du�ine ruke kabla i����Pogledajte!��� uzviknula je D�asmel.

Robot se pojavio kroz ... kroz �ta, to nisu mogli da ka�u. Ali mogla je da se vidi njegova osnova, kao da na neki na�in prolazi kroz rupu u vazduhu koja je po veli�ini potpuno odgovarala pre�ni-ku njegove osnove.

Dern je pojurio po kompjuterskoj komori, tako da su krajevi nogavica njegovih pantalona glasno udarali po ugla�anom granitu. Pri�ao je i zgrabio jednu od robotovih ruku, koja je delimi�no virila iz vazduha. Stigao je u pravom trenutku, jer je kabl popustio i Adikor i D�asmel su pali jedno na drugo. Brzo su ustali i videli kako Dern izvla�i do kraja robota sa�� taj izraz je tog trena pao Adikoru na pamet�� sa druge strane.

Adikor i D�asmel su potr�ali ka Dernu, koji je sedeo na podu, s robotom koji je le�ao prevrnut pored njega. Nije delovao ni�ta vi�e o�te�eno nego �to je bio i pre nego �to je pro�ao kroz vazduh. Dern je zurio u svoju levu ruku, sa izrazom zbunjenosti na licu.

�Da li si dobro?��� pitao je Adikor.

�Moja ruka...��� po�eo je Dern.

��ta je s njom? Da li je slomljena?�

Dern je podigao pogled. �Ne, dobro je, dobro. Ali, kada sam zgrabio robota ... kada je kabl popustio i robot po�eo da pada, i moja ruka je pro�la kroz... to. Video sam kako pola moje ruke nestaje kroz ... ma �ta da je ovo.�

D�asmel je uzela Dernovu ruku u svoju i pogledala je. ��ini mi se da je sve u redu. �ta ti ose�a�?�

�Ne ose�am ni�ta neobi�no. Ali izgledalo je kao da je odse�ena, odmah iza prstiju, a ivica je bila potpuno ravna i glatka i nije bilo krvi, i kako sam sve vi�e izvla�io robota, tako se i ivica pomerala du� mojih prstiju.�

D�asmel je zadrhtala.

�Da li si siguran da si dobro?��� pitao je Adikor.

Dern je klimnuo glavom.

Adikor je zakora�io napred, ka mestu na kojem se nalazio otvor. Polako je ispru�io svoju desnu ruku, zatim je povukao, i tako nekoliko puta, isprobavaju�i. Ma kakva da su se vrata tu nalazila, sada su bila otvorena.

�I, �ta sada?��� pitala je D�asmel.

�Ne znam�, rekao je Adikor. �Da li mo�emo da postavimo neku svetiljku na robota?�

�Naravno�, rekao je Dern. �Mogu da skinem lampu sa za�titnika za glavu. Da li ima� vi�ak?�

�Na polici u maloj odaji za jelo.�

Dern je klimnuo glavom, a onda podigao ruku i po�eo da je okre�e u zglobu i posmatra kao da je nikada pre nije video. �Bilo je neverovatno�, rekao je tiho. Onda je, odmahuju�i glavom da bi se trgao iz razmi�ljanja, krenuo da donese svetiljku.

�Zna� �ta se dogodilo, naravno�, rekla je D�asmel Adikoru, dok su �ekali da se Dern vrati. �Moj otac je pro�ao kroz to. Zato nema ni traga od njegovog tela.�

�Ali, ta druga strana se ne nalazi na nivou poda�, rekao je Adikor. �Sigurno je pao i����

D�asmel je podigla obrve. �I mo�da je slomio vrat. �to zna�i da bismo na toj drugoj strani mogli da ugledamo ...�

Adikor je klimnuo glavom. �Njegovo telo. To mi je ve� i pre palo na pamet. �ao mi je ... ali, zapravo sam pretpostavljao da se udavio u rezervoaru s te�kom vodom.� Razmi�ljao je o ovome �to je rekao jedan trenutak, a onda je krenuo ka robotu koji je bio potpuno suv. �Na drugoj strani se nalazio rezervoar s te�kom vodom onda kada je Ponter pro�ao, a sada ... Gristl!�

��ta?�

�Sigurno smo se povezali sa nekim drugim univerzumom, a ne sa onim u koji je Ponter oti�ao.�

D�asmelina donja usna je zadrhtala.

Adikor je podigao robota i postavio ga na njegovo postolje. Proverio je konektor kabla, ali, on je, bar po onome �to je mogao da vidi, bio u dobrom stanju. U me�uvremenu je D�asmel oti�la�� hodaju�i polako i pognute glave�� da donese drugi kraj opti�kog kabla. Donela ga je Adikoru koji ga je stavio na njegovo mesto. Zatim je pomerio dve kop�e koje su kliknule u spojke na konektoru, u�vr��uju�i ga time jo� vi�e.

U tom trenutku se vratio Dern nose�i dve elektri�ne lampe i sfernu bateriju. Takode je doneo i lepljivu traku kojom je �vrsto zaka�io lampe na obe strane so�iva na kameri robota.

Ponovo su namestili robota na isto mesto pored registra 69, a onda su se svo troje uputili u kontrolnu odaju. Tu su se nalazile neke kutije sa opremom i Adikor je stao na njih da bi mogao da istovremeno upravlja kontrolnim komandama na svojoj konzoli i da gleda u kompjutersku komoru.

Ponovo je po�eo s odbrojavanjem. �Deset. Devet. Osam. Sedam. �est. Pet. �etiri. Tri. Dva. Jedan. Nula.�

Ovog puta Adikor je sve video. Kapija se otvorila nalik obru�u koji se �iri poput vatre plavi�aste boje. �uo je kako je vazduh pokuljao, i video je kako se robot, koji je izgledao kao da stoji na ivici provalije, zanjihao i nestao. Kabl se zategao, a plavi obru� se stegao oko njega, smanjuju�i se do veli�ine njegovog pre�nika, a onda nestao.

Njih troje su se istovremeno okrenuli prema �etvrtastom monitoru. U po�etku im se �inilo da ponovo uop�te nema signala, a onda su zraci svetlosti ne�to obasjali�� staklo ili plastiku�� i oni su nakratko videli odraz robota na tome. Ali to je bilo sve; ma gde da se sada robot nalazio, sigurno je bilo ogromno.

Sada su svetla poigravala po ne�em drugom�� izukr�tanim metalnim cevima, mo�da?�� dok se robot poput klatna njihao napred-nazad.

A onda, iznenada, sve je bilo osvetljeno, kao da je��

�Neko je upalio svetlo�, rekla je D�asmel.

Sada je bilo o�igledno da robot visi i okre�e se na kraju svog kabla. Mogli su da vide isklesane stene, i jo� stena i��

��ta je ono?��� uzviknula je D�asmel. Videli su to samo na trenutak: bile su to neke merdevine, koje su bile prislonjene na zid ogromne prostorije, a na tim merdevinama se nalazila neka mr�ava osoba obu�ena u neobi�nu ode�u plave boje.

Robot se i dalje okretao i oni su videli ogromnu geodezijsku re�etku, sa nekim predmetima nalik metalnim cvetovima na njenim spojevima.

�Nikada nisam video i�ta sli�no�, rekao je Dern.

�Neverovatno je�, rekla je D�asmel.

Adikor je zadr�ao dah. Robot se i dalje okretao i ponovo su mogli da vide merdevine i jo� dve osobe kako silaze, a onda�� a to je bilo izlu�uju�e�� kako te osobe nestaju dok se robot okretao.

Robot je nastavio da se okre�e i oni su uspeli da bace jo� dva puta pogled na osobe koje su nosile �iroku ode�u plave boje i ne�to jarko �uto na glavama.

Osobe su imale suvi�e uska ramena da bi bile mu�karci. Adikor je mislio da se radi o �enama, iako su osobe bile mr�ave �ak i za �ene. Ali, na njihovim licima, na koja su uspeli da bace pogled samo na trenutak, nije bilo dlaka i��

Iznenada je slika na trenutak zaigrala, a onda se smirila, i robot se vi�e nije okretao. Jedna ruka se pojavila sa strane, i na kratko dominirala vidnim poljem kamere; bila je to slaba�ka ruka sa kratkim prstima i sa nekim metalnim obru�em oko jednog od prstiju. Ta ruka je, o�igledno: �vrsto uhvatila robota i zaustavila njegovo dalje okretanje. Dern je kao mahnit povla�io dugmad na kontrolnoj kutiji, okre�u�i kameru najbr�e �to je mogao, i sada su po prvi put mogli da dobro pogledaju lice bi�a koje je dr�alo robota koji je visio.

Dern je glasno uzdahnuo. Adikor je osetio stezanje u stomaku. Bi�e je bilo odvratno, deformisano; imalo je donju vilicu koja je delovala kao da ima neki izra�taj.

Odvratno bi�e je i dalje dr�alo robota, poku�avaju�i da ga spusti dole, bli�e zemlji; izgleda da se robot nalazio na pola du�ine tela iznad poda ogromne prostorije.

Kako se kamera na robotu pomerala, Adikor je uspeo da vidi da se na dnu geodezijske re�etke nalazi otvor, kao da je jedan deo nje uklonjen. Na podu prostorije stajali su ogromni zaobljeni delovi od stakla ili providne plastike koji su bili nagomilani jedni na druge; to su, verovatno, bili predmeti koje su prvo obasjale lampe sa robota. Izgledalo je da su ovi zaobljeni komadi stakla nekada formirali ogromnu sferu.

Sada su mogli da neometano posmatraju tri ista bi�a, sva podjednako deformisana. Dvoje nije imalo dlake na licu. Jedno je pokazivalo rukom ka robotu; njegova ruka je bila tanka kao gran�ica.

D�asmel je dr�ala ruke na kukovima i polako odmahivala glavom levo-desno. ��ta je to?�

Adikor je odmahnuo glavom zbunjeno.

�To je neka vrsta primata�, rekla je D�asmel.

�Nisu ni �impanze ni majmuni bonobo�, rekao je Dern.

�Ne�, rekao je Adikor, �ali, iako su prili�no mr�avi i uglavnom nemaju dlake, vi�e li�e na nas nego na majmune.�

��teta �to nose te neobi�ne predmete na glavama�, rekao je Dern. �Pitam se �emu li slu�e?�

�Za za�titu?��� naga�ao je Adikor.

�Nisu previ�e efikasni, ako tome slu�e�, rekao je Dern. �Ako im ne�to padne na glavu, njihovi vratovi, a ne ramena, primi�e svu te�inu.�

�Nema ni traga od mog oca�, rekla je D�asmel tu�no.

Svo troje su �utali neko vreme. Onda je D�asmel ponovo progovorila: �Znate li na �ta meni li�e? Izgledaju kao oni prvobitni ljudi�� kao oni fosili koji mogu da se vide...�

Adikor se odmakao nekoliko koraka, bukvalno se zanev�i na nogama. Prona�ao je stolicu i sru�io se na nju.

�Gliksini�, rekao je, kada mu je odgovaraju�a re� pala na pamet; Gliksin je bila oblast u kojoj su ti fosili prona�eni. Bili su to jedini poznati primati bez luka iznad obrva i sa tim sme�nim ispup�enjima na donjoj vilici.

Da li je mogu�e da je njihov eksperiment pre�ao preko granice svetova i stigao do univerzuma koji su se odvojili od ovog univerzuma mnogo pre stvaranja kvantnih kompjutera? Ne, ne. Adikor je odmahivao glavom. To je bilo previ�e, previ�e ludo. Uostalom, Gliksini su istrebljeni pre negde oko pola miliona meseci�� to je bila brojka koja mu je pala na pamet, ali nije bio siguran da je ta�na. Adikor je trljao rukom mesto iznad luka na obrvama. Jedini zvuk koji se �uo bilo je zujanje opreme za �i��enje vazduha; a jedini mirisi koji su se ose�ali bili su mirisi njihovog znoja i feromona.

�Ovo je od ogromnog zna�aja�, rekao je Dern tiho. �Ovo je d�inovsko otkri�e.�

Adikor je polako klimnuo glavom. �Druga Zemlja. Druga vrsta ljudskih bi�a.�

�On govori!��� uzviknula je D�asmel pokazuju�i na jednu od osoba koje su mogle da se vide na ekranu. �Uklju�i zvuk!�

Dern je posegnuo za kontrolnim dugmetom. �Govori�, ponovio je Adikor, odmahuju�i glavom u neverici. ��itao sam da Gliksini nisu bili sposobni da govore, zato �to su im jezici bili previ�e kratki.�

Slu�ali su kako to bi�e govori, iako nisu razumeli re�i.

�To zvu�i tako neobi�no�, rekla je D�asmel. �Ne li�i ni na �ta �to sam ikada �ula.�

Gliksin koji se video u prvom planu prestao je da vu�e robota, o�igledno shvativ�i da vi�e nema kabla. Odmakao se od robota, a drugi Gliksini su pri�li da bi ga pogledali. Adikoru je bio potreban jedan trenutak da shvati da su tu i mu�karci i �ene; i jedni i drugi na licima uglavnom nisu imali dlake, iako je nekoliko mu�karaca imalo bradu. �ene su, uop�teno gledano, bile sitnije, ali, na nekima od njih se videlo da pod ode�om imaju grudi.

D�asmel je pogledala u pod. �Izgleda da kapija za sada ostaje otvorena�, rekla je. �Pitam se koliko �e to dugo trajati?�

I Adikor se to pitao. Dokaz koji bi spasao njega i njegovog sina Daba i njegovu sestru Kelon je bio tu: paralelni svet! Ali Daklar Bolbej bi nesumnjivo tvrdila da su snimci koji su na�injeni la�ni, da predstavljaju rezultat sofisticirane kompjuterske animacjie. Uostalom, rekla bi, Adikor ima pristup najmo�nijim kompjuterima na planeti.

Ali kada bi robot mogao da donese natrag ne�to ... bilo �ta, mo�da neki predmet ili...

Mogli su da naizmeni�no vide razli�ite delove prostorije dok su se ljudi kretali okolo, osloba�aju�i im tako vidik za ono �to se nalazilo iza njih. To je bila pe�ina valjkastog oblika, mo�da 15 puta visine �oveka, isklesana u stenama.

�Oni se me�usobno jako razlikuju, zar ne?�, pitala je D�asmel. �Izgleda da postoji nekoliko boja ko�e, i ... pogledajte onu �enu tamo! Ona ima narand�astu kosu, kao orangutan!�

�Jedan od njih tr�i negde�, rekao je Dern pokazuju�i.

�Stvarno tr�i�, rekao je Adikor. �Pitam se gde ide?�

Adikor, D�asmel i Dern su nastavili da zure u monitor i da gledaju prizor koji se odigravao na udaljenosti od nekoliko du�ina ruke i, istovremeno, beskrajno daleko.

�Oni izgledaju tako krhko�, rekla je D�asmel, mr�te�i se. �Ruke su im tanke kao �tapi�i.�

�Ne i kod one�, rekao je Dern pokazuju�i jednu osobu. �Sigurno je trudna.�

Adikor je zurio u ekran. �To nije �ena�, rekao je, �to je mu�karac.�

�Sa onakvim stomakom?��� pitao je Dern, ne veruju�i. �A ja sam mislio da sam ja debeo! Koliko li ti Gliksini jedu?�

Adikor je slegao ramenima. Nije �eleo da provede vreme razgovaraju�i; �eleo je samo da gleda, da poku�a da sve to nekako upije u sebe. Druga vrsta ljudskih bi�a! I to napredna u tehnolo�kom smislu! To je bilo neverovatno. Kako bi voleo da mo�e da sa njima uporedi saznanja iz fizike, biologije i��

Biologija.

Da, to je bilo ono �to mu je potrebno! Robota je sada dodirivalo nekoliko Gliksina. Sasvim sigurno se ne�to njihovih �elija zadr�alo na njemu, i sasvim sigurno iz njih mo�e da bude izdvojena njihova DNK. To bi bio dokaz koji bi sudija Sard morala da prihvati! DNK Gliksina bi dokazala da je svet koji su snimili bio realan. Ali��

Nije bilo nikakve garancije da �e kapija jo� dugo biti otvorena, niti da �e ikada ponovo mo�i da se otvori. Ali bar �e on uspeti da se oslobodi optu�be, a Dab i Kelon �e biti po�te�eni saka�enja.

�Povuci robota natrag�, rekao je Adikor.

Dern ga je pogledao. ��ta? Za�to?�

�Verovatno je ostalo ne�to DNK Gliksina na njemu. Ne �elim da to izgubimo ako se kapija zatvori.�

Dern je klimnuo glavom. Adikor ga je gledao kako prelazi preko odaje, uzima opti�ki kabl i po�inje da ga blago povla�i. Adikor se okrenuo ka �etvrtastom monitoru. Gliksin koji se nalazi najbli�e robotu�� imao je sme�u ko�u i verovatno je bio mu�karac�� delovao je zapanjeno kada je video da ne�to podi�e robota u vis.

Dern je ponovo povukao. Gliksin sme�e ko�e je sada gledao iza sebe, verovatno u nekog drugog Gliksina. Ne�to je vikao, a zatim je klimnuo glavom nekome ko mu je ne�to odgovorio. Zatim je zgrabio osnovu robota koji se sve vi�e podizao i koji je sada visio iznad njega.

Jo� jedan mu�ki Gliksin je dotr�ao i dospeo Adikoru u vidno polje. Ovaj je bio ne�to ni�i, imao je svetliju ko�u�� podjednako svetlu kao i Adikor�� ali njegove o�i su bile neobi�ne: tamne i gotovo prekrivene �udnim kapcima.

Gliksin koji je imao sme�u ko�u pogledao je u �oveka koji je upravo stigao. On je sna�no odmahivao glavom�� ali ne u pravcu sme�eg �oveka. Ne, on je gledao pravo u so�ivo kamere na robotu i kao mahnit mahao rukama, stalno uzvikuju�i, iznova i iznova, jednu jedinu re�: ��ekajte! �ekajte! �ekajte!�

Naravno, pomislio je Adikor, i oni silno �ele da poseduju neki predmet da bi mogli da doka�u �ta su videli; o�ito ne �ele da puste robota. Okrenuo je glavu i povikao Dernu: �Nastavi da vu�e�!�

Iznenada me�u Gliksinima je zavladalo uzbu�enje. U po�etku, Adikor nije mogao da zaklju�i �ta se de�ava, ali je onda shvatio da neko dolazi u prostoriju valjkastog oblika i da se spu�ta niz one duge merdevine koje su ve� videli. �iroka le�a te osobe bila su okrenuta ka so�ivu kamere na robotu; verovatno se radi o vo�i Gliksina, koji je do�ao da proceni ovu neobi�nu situaciju, pomislio je Adikor. Ako je efekat bio isti na drugoj strani, onda se njima, sasvim sigurno, �inilo da robot visi zaka�en na kabl koji dolazi niotkuda.

Gliksini koji su se videli u prvom planu davali su znak rukom prido�lici da se pribli�i. I on je to �inio, tr�e�i prili�no brzo. Robot se njihao na kraju kabla, dok ga je Dern vukao sve vi�e i vi�e, ali onda je Adikor kraji�kom oka ugledao na monitoru lice osobe koja je upravo stigla.

�Da! Neverovatno! Divno!�

Adikoru je srce zalupalo kao ludo. To je bio Ponter! Bio je obu�en u neobi�nu ode�u Gliksina i nosio je na glavi jedan od onih plasti�nih predmeta u obliku kornja�inog oklopa, ali nije bilo nikakve sumnje. Ponter Bodit je bio �iv i zdrav!

�Derne!��� povikao je Adikor. �Stani! Spusti robota dole!�

D�asmel je glasno uzdahnula i zatap�ala rukama od odu�evljenja. Adikor je brisao suze iz o�iju.

Ponter je pojurio ka robotu. Nagnuo je malo glavu na stranu i Adikoru je bio potreban jedan trenutak da shvati �ta to Ponter �ini: posmatrao je oznaku proizvo�a�a na robotu, potvr�uju�i samom sebi da je to zaista robot koji poti�e iz njegovog sveta. Ponter je onda podigao pogled u pravcu so�iva kamere, �iroko se osmehnuv�i.

�Zdravo�, rekao je Ponter. Bila je to prva re� u zbrci koja je vladala koju je Adikor razumeo. �Zdravo, prijatelju! Mislio sam da sam te zauvek izgubio! Ko gleda ovo, pitam se? Adikor, nesumnjivo. U�asno si mi nedostajao.�

Zastao je, a onda su mu dvojica Gliksina ne�to rekla: jedan od onih sa svetlom ko�om i �ovek tamne ko�e koji je prvi uhvatio robota.

Ponter se okrenuo prema kameri. �Nisam siguran �ta bih sada trebalo da uradim. Vidim kabl kako dolazi niotkuda, ali da li je bezbedno da se popnem uz njega? Mogu li...���� glas mu je za trenutak zadrhtao�� �mogu li da se vratim ku�i?�

Adikor je skrenuo pogled sa ekrana i pogledao u Derna koji se vratio u kontrolnu odaju. Dern je slegao ramenima. ��ini se da je robot pro�ao na drugu stranu potpuno neo�te�eno.�

�Ti ne zna� koliko dugo �e� mo�i da dr�i� kapiju otvorenom�, rekla je D�asmel, �ili da li �e� biti u stanju da je ponovo otvori� ako se zatvori. On treba da pro�e odmah.�

Adikor je klimnuo glavom. �Ali kako da mu to saop�timo?�

D�asmel je odlu�no rekla: �Znam kako.� Po�urila je niz stepenice i zakora�ila u kompjutersku komoru, a onda do�la do mesta gde je kabl nestajao u otvoru na podu. D�asmel je stavila ruku na kabl, a onda ju je spu�tala du� kabla sve dok vrhovi njenih prstiju, a onda i celi prsti, pa zatim i �aka i na kraju donji deo ruke nisu nestali. Kada je cela ruka do ramena pro�la, ona je gurnula i glavu na drugu stranu i jednostavno viknula�� Adikor i Dern su mogli da je �uju, ali samo kroz zvu�nik na monitoru; nikakav zvuk nije dopirao iz kompjuterske odaje�� �Tata! Do�i ku�i!�

�D�asmel, du�o!��� povikao je Ponter, podigav�i pogled. �Ja����

�Do�i odmah!��� odgovorila je D�asmel. �Ne mo�emo da znamo koliko dugo mo�emo da dr�imo ovo otvorenim. Samo idi za kablom; upotrebi te merdevine tu da bi se popeo do njega. Pod kompjuterske odaje je na pola du�ine ruke iznad moje glave; ne bi trebalo da ima� problema da stigne�.�

D�asmel je zatim vratila glavu na svoju stranu i po�ela da tr�i po kompjuterskoj komori.

Na monitoru su mogli da vide da su se svi uzmuvali; bilo je jasno da niko nije bio spreman za ovo. Dva �oveka su oti�la da donesu merdevine koje je D�asmel tra�ila. Jedan od mu�karaca je �vrsto zagrlio Pontera, a Ponter mu je odu�evljeno uzvratio zagrljaj�� izgleda da se Gliksini nisu prema njenu lo�e odnosili, pomislio je Adikor.

A onda se jedna �ena �ute kose pojavila pored Pontera; ona nije bila tu do tog trenutka i izgledala je prili�no umorno. Stajala je na vrhovima prstiju i usnama pritiskala Ponterov obraz; on joj se �iroko nasme�io.

Robot je po Dernovom nare�enju okrenuo kameru i Adikor je video da je problem mnogo ve�i nego �to je D�asmel mislila. Da, kabl je prolazio kroz otvor, ali otvor se nije nalazio blizu nekog od zidova pe�ine. Nalazio se usred prostorije, u vazduhu, nekoliko du�ina tela iznad zemlje, i barem toliko od najbli�eg zida. Nije bilo ni�ega na �ta bi mogli da naslone merdevine.

�Da li mo�e da se popne uz taj kabl?��� pitao je Adikor.

Dern je slegao ramenima. �On je, sigurno, mnogo te�i od robota. Mo�da bih mogao da ga povu�em... ali...�

�Ali ako kabl pukne, Ponter �e pasti i verovatno slomiti ki�mu.�

�Da li mo�emo da mu bacimo ja�i kabl?��� pitala je D�asmel.

�Kada bismo imali ja�i kabl�, rekao je Dern, klimaju�i glavom. �Ali nemam pojma gde ovde da prona�em ja�i kabl. Morao bih da odem do svoje radionice na povr�ini zemlje, ali za to bi mi trebalo previ�e vremena.�

Me�utim, iako su Gliksini bili slabunjavi, bili su snala�ljivi. Njih �etvorica su pridr�avala merdevine svom svojom snagom. Nisu bile naslonjene ni na �ta, ali vikali su ne�to Ponteru, verovatno ga podsti�u�i da poku�a da se popne.

Ponter je pritr�ao merdevinama i spremao se da stane na prvu pre�ku, iako nisu bile ba� previ�e �vrste. Iznenada, �ena sa �utom kosom potr�ala je ka njemu i dodirnula mu ruku. On se okrenuo i podigao obrve iznena�eno. Gurnula mu je ne�to u drugu ruku i ponovo pritisnula svoje lice uz Ponterove grudi. On se ponovo nasme�io, a onda po�eo da se penje uz merdevine koje su Gliksini dr�ali.

Merdevine su se sve vi�e i vi�e ljuljale kako se Ponter penjao i Adikorovo srce je sve br�e tuklo, jer mu se �inilo da �e pasti, ali jo� Gliksina je pritr�alo u pomo�, i merdevine su u�vr��ene i Ponter je pru�io ruku poku�avaju�i da zgrabi kabl na mestu na kojem se nalazio otvor. Merdevine su se zaljuljale, levo-desno, i Ponter je posegnuo za kablom, proma�io ga, onda ponovo posegnuo i��

Kontrolna kutija koju je dr�ao Dern bila je povu�ena. Ponter je uhvatio kabl.

Adikor, D�asmel i Dern po�urili su do otvora: D�asmel i Dern su zauzeli mesta ta�no iznad njega, a Adikor, tra�e�i da li postoji ne�to �to bi mogao da u�ini da bi im pomogao, kretao se iza njih i��

Adikor je uzdahnuo.

Video je Ponterovu glavu kako se pojavljuje niotkuda i iz tog ugla Adikor je mogao da vidi njegov vrat koji je delovao kao da je odse�en nekim ogromnim se�ivom. Dern i D�asmel su pomagali Ponteru da se izvu�e, a Adikor je posmatrao, zapanjen, dok se sve vi�e i vi�e njegovog voljenog Pontera pomaljalo kroz otvor koji se sada oblikovao prema njegovom telu, a ivica se pomerala du� njegovog tela. Pojavila su se i ramena, pa grudni ko� sa srcem i plu�ima, a onda i stomak, i noge i��

Ponter je bio tu! Ceo je bio tu!

Adikor je jurnuo ka Ponteru i �vrsto ga zagrlio. I D�asmel je zagrlila svoga oca. Svo troje su se smejali i plakali. Kona�no se odvojiv�i od njega Adikor je rekao: �Dobro do�ao natrag! Dobro do�ao natrag!�

�Hvala ti�, rekao je Ponter, �iroko se osmehiv�i.

Dern se malo udaljio od njih, da im ne smeta. Adikor ga je ugledao. �Oprosti nam�, rekao je. �Ovo je Ponter Bodit�� a ovo je Dern Kord, in�enjer koji nam je pomogao.�

�Prijatan dan�, rekao je Ponter Dernu. Ponter je krenuo ka njemu i��

�Ne!��� povikao je Dern.

Ali, bilo je prekasno. Ponter je za sobom povukao zategnuti kabl i on je pukao i onaj deo koji se nalazio u svetu Gliksina je propao kroz otvor i kapija je nestala uz bljesak plavi�aste svetlosti.

Dva sveta su bila ponovo razdvojena.

Dern je, o�igledno se ose�aju�i kao putni�ka kabina bez putnika, oti�ao i vratio se na povr�inu, ostaviv�i nasamo porodicu koja se ponovo na�la zajedno. Ponter, Adikor i D�asmel su oti�li u malu sobu za jelo u kvantno-kompjuterskoj laboratoriji.

�Nisam verovao da �u vas ponovo videti�, rekao je Ponter, blistaju�i od sre�e i gledaju�i Adikora i D�asmel. �Nijedno od vas dvoje.�

�I mi smo mislili to isto�, rekao je Adikor.

�Da li ste dobro?��� pitao je Ponter. �Da li su svi dobro?�

�Da, ja sam dobro�, rekao je Adikor.

�A Megameg? Kako je draga mala Megameg?�

�Dobro je�, odgovorila je D�asmel. �Ona nije stvarno shvatila �ta se doga�a.�

�Jedva �ekam da je vidim�, rekao je Ponter. �Nije mi va�no �to je jo� sedamnaest dana preostalo do vremena Kada dvoje postaje jedno, oti�i �u sutra u Centar i �vrsto je zagrliti.�

D�asmel se nasme�ila. �Ona bi volela da to u�ini�, tata.�

��ta je sa Pabo?�

Adikor se nasmejao. �Njoj u�asno nedostaje�. Stalno tr�i na svaki zvuk nadaju�i se da to ti dolazi�.�

�Dobra kuca�, rekao je Ponter.

�Ka�i, tata�, po�ela je D�asmel, ��ta ti je ona �ena dala?�

�Oh�, rekao je Ponter, �nisam ni ja jo� pogledao. Da vidimo...�

Stavio je ruku u d�ep neobi�nih pantalona i izvukao komad presavijene bele tkanine. Pa�ljivo ju je odmotao. Unutra se nalazio zlatan lanac i na njemu privezak napravljen od dve jednostavne �ip�ice nejednake du�ine, ukr�tene na mestu koje se nalazilo na jednoj tre�ini du�ine od po�etka du�e �ip�ice.

�To je divno!��� uzviknula je D�asmel. ��ta je to?�

Ponter je podigao obrve. �To je simbol sistema verovanja kojem neki od njih pripadaju.�

�Ko je bila ta �ena?��� pitao je Adikor.

�Moja prijateljica�, rekao je Ponter tiho. �Njeno ime je�� mogu da izgovorim samo prvi slog�� Mer.�

Adikor se nasmejao. Re� mer je na njihovom jeziku zna�ila voljena. �Znam da sam ti rekao da treba da prona�e� novog �enskog partnera�, rekao je �ale�i se, �ali nisam mislio da �e� morati da ode� toliko daleko da bi sreo neku koja mo�e da te trpi.�

Ponter se nasme�io, ali izgledalo je kao da to �ini sile�i se. �Bila je veoma ljubazna�, rekao je.

Adikor je dobro poznavao svog partnera i shvatio je da �e, ma �ta da ima da mu ispri�a, on to u�initi onda kada to bude �eleo. A ipak...

�Kada ve� govorimo o �enama�, po�eo je Adikor, �ja sam imao neka posla sa Klastinim �enskim partnerom dok tebe nije bilo.�

�Sa Daklar!��� rekao je Ponter. �Kako je ona?�

�Zapravo�, po�eo je Adikor, pogledav�i u D�asmel, �postala je prili�no poznata u tvom odsustvu.�

�Zaista?��� pitao je Ponter. �Zbog �ega?�

�Zato �to je podnela tu�bu za ubistvo.�

�Ubistvo!��� uzviknuo je Ponter. �Ko je ubijen?�

�Ti�, rekao je Adikor, mrtav ozbiljan.

Ponter je �irom otvorio usta.

�Bio si nestao, zna��, rekao je Adikor, �i Bolbej je mislila����

�Ona je mislila da si me ti ubio?��� rekao je Ponter ne veruju�i.

�Pa�, rekao je Adikor, �ti jesi bio nestao, a rudnik je toliko dubok i okru�en stenama da u paviljonu sa Arhivom alibija nisu mogli da prime signale koje emituju na�i Pratioci i Bolbej je to predstavila kao savr�en zlo�in.�

�Neverovatno�, rekao je Ponter, odmahuju�i glavom. �Ko je govorio u tvoju korist?�

�Ja�, rekla je D�asmel.

�Dobra devoj�ica�, rekao je Ponter, ponovo je zagrliv�i. Zatim je rekao: �Adikore, �ao mi je �to si morao da pro�e� kroz sve to.�

�I meni, ali���� Slegao je ramenima. �Nesumnjivo �e� uskoro �uti sve o tome. Bolbej je rekla da sam se ose�ao samo kao dodatak tvojoj genijalnosti.�

�Gluposti�, rekao je Ponter, pu�taju�i D�asmel iz zagrljaja. �Ne bih uspeo da nije bilo tebe.�

Adikor je malo nakrivio glavu. �Velikodu�no je �to to ka�e�, ali..� Zastao je, a zatim ra�irio ruke, s dlanovima okrenutim na gore. �Ali ima istine u tome �to je rekla.�

Ponter je prebacio ruku oko Adikorovih ramena. �Mo�da su teorije bile vi�e moje nego tvoje, ali ti si bio taj koji je dizajnirao i sagradio kvantni kompjuter, a taj kompjuter je doveo do otvaranja prolaza u drugi svet. Time je tvoj doprinos nadma�io moj.�

Adikor se nasme�io. �Hvala ti.�

�Pa �ta se dogodilo?��� pitao je Ponter. Nasmejao se. �Glas ti nije ni�ta vi�i, tako da pretpostavljam da nije uspela.�

�Zapravo�, rekla je D�asmel, �slu�aj treba sutra da bude iznet na sudu.�

Ponter je za�u�eno odmahivao glavom. �Pa, o�igledno je da �u morati da opovrgnem tu optu�bu.�

Adikor se nasme�io. �Bio bih ti zahvalan�, rekao je.

Na Zemlji postoje tri prirodne vremenske jedinice: dan (vreme koje je potrebno Zemlji da se jednom okrene oko svoje ose), mesec (vreme koje je potrebno Mesecu da obi�e oko Zemlje) i godina (vreme koje je potrebno Zemlji da obi�e oko Sunca).

Zbog toga �to je na�e dru�tvo bazirano na zemljoradnji, koja po�iva na promeni godi�njih doba i vremenu kada se obavljaju setva i �etva, mi pridajemo poseban zna�aj godini kao vremenskoj jedinici�� i menjamo pravo trajanje sve tri vremenske jedinice da bismo mogli da ih jednostavno mno�imo i delimo.

Prava godina (jedan obilazak Zemlje oko Sunca u odnosu na utvr�ene zvezde) iznosi 365 dana 6 �asova 9 minuta 9,54 sekunde, ali mi ra�unamo da obi�na godina traje 365 dana, a prestupna godina 366 dana.

Pravi mesec (kompletan ciklus Mese�evih mena) iznosi 29 dana 12 �asova 44 minuta 3 sekunde, ali nama meseci traju od 28 do 31 dana.

Pravi dan (potpuno okretanje Zemlje u odnosu na utvr�ene zvezde) iznosi 23 �asa 56 minuta 4,09 sekundi, ali mi to zaokru�ujemo na 24 �asa.

Osim toga, mnoge na�e religije su namerno u�inile kalendare nejasnim da bi se o�uvala mo� sve�tenstva (tajna kako se izra�unava dan Uskrsa, na primer, dugo je bila bri�ljivo �uvana).

Me�utim, u dru�tvu koje se ne bavi zemljoradnjom i koje ne poseduje religiju, Neandertalci nisu imali razloga da ra�unanje vremena u�ine kompleksnim. Zbog va�nosti za reprodukciju, oni nikada nisu promenili du�inu trajanja meseca (vreme izme�u dve faze punog Meseca). Naravno, svako mo�e da prati ovu vremensku jedinicu prostim gledanjem u nebo no�u, tako da to predstavlja sistem koji je dostupan svima, za razliku od na�eg.

Najmanja vremenska jedinica kod Neandertalaca je otkucaj koji je prvobitno definisan kao jedan otkucaj srca, ali je kasnije formalno odre�en kao 1/100.000 dana.

Ostale vremenske jedinice kod Neandertalaca su, uglavnom, bazirane na decimalnom mno�enju osnovnih jedinica. Ovde su date standarne vremenske jedinice, po�ev od manjih ka ve�im, i njihova pribli�na vrednost izra�ena u na�im vremenskim jedinicama.

(Uop�teno gledano, moglo bi da se govori o jednom otkucaju kao o jednoj sekundi, o sto otkucaja kao o minuti, o deset meseci kao o godini, o sto meseci kao o dekadi i o hiljadu meseci kao o jednom veku.)

Mesec

Neandertalci dele mesec na njegove o�igledne 4 �etvrtine (mlad mesec, mesec u fazi rasta, pun mesec, mesec u fazi opadanja), kao i na delove bazirane na menstrualnom ciklusu:

Generacije

Generacije se ra�aju svakih deset godina. Godina se koristi kao osnova za izra�unavanje zato �to se uvek planira da se deca rode u prole�e; stopa smrtnost novoro�en�adi je manja kada dete ima pred sobom osam meseci pre nego �to se suo�i sa svojom prvom zimom.

Datumi u kalendaru sadr�e tri brojke: prva je broj generacije, druga mesec u okviru te generacije, a tre�a, dan u okviru tog meseca. Na primer, u datumu 148/118/28, radi se o 28-om danu (dan kada je Mesec jedva vidljiv), 118-om mesecu (sredina devete godine) generacije 148, od trenutka stvaranja savremenog neandertalskog kalendara (a to se dogodilo u godini koju mi nazivamo 523 AD).

Era Pratilaca je zapo�ela kada je Lonvis Trob prona�ao implante krajem Generacije 140, u godini koju mi nazivamo 1922.

Osim �to sam razgovarao sa stru�njacima za Neandertalce koje sam ve� spomenuo u Izjavama zahvalnosti, tako�e sam pro�itao na stotine knjiga, �lanaka u �asopisima i novinama i na sajtovima na Internetu. Za one koji �ele da saznaju ne�to vi�e o idejama iznetim u ovom romanu, dajem spisak literature koju sam koristio.

Zahvaljujem se na pomo�i u svim antropolo�kim i paleontolo�kim pitanjima: dr D�imu Arenu sa univerziteta Vajoming; �ari E. Bejli sa univerziteta Arizona; dr Migelu Bombinu sa univerziteta Lorentijan; dr Majklu K. Bret-�urmanu i dr Riku Potsu iz Prirodnja�kog muzeja Instituta Smitsonijan; dr D�onu D. Houksu sa univerziteta Juta; Kristoferu Kuzavi sa univerziteta Ejmori; dr Filipu Libermanu sa univerziteta Braun; dr Jakovu Radov�i�u iz Muzeja prirodnih znanosti Hrvatske; dr Robinu Ridingtonu, profesoru na univerzitetu Britanska Kolumbija; Geriju D�. Sojeru (nismo u srodstvu) i dr Ianu Tatersalu iz Ameri�kog prirodnja�kog muzeja; dr An-Mari Tilije sa univerziteta u Bordou; dr Riku Trinkausu sa univerziteta Va�ington u Sent-Luisu i dr Milfordu Volpofu sa univerziteta Mi�igen.

Posebno se zahvaljujem: dr Artu Mek Donaldu, direktoru projekta Neutrinske observatorije Sadberi i dr D�. Dankanu Hepbernu, direktoru NOS; dr Dejvidu Gotlibu, direktoru Zdravstvenog centra Sent-D�ozef u Torontu; pre�asnom Polu Fejteru, istori�aru nauke i teologije na univerzitetu Jork u Torontu i Endrjuu Stoku sa univerziteta u Torontu.

Ogromnu zahvalnost dugujem svojoj divnoj �eni Kerolajn Klink; svom uredniku Dejvidu G.Hartvelu i njegovom saradniku Mo�e Federu; svom agentu, Ralfu Vi�inanci i njegovim saradnicima Kristoferu Lotsu i Vinsu D�irardisu; Tomu Doertiju, Lindi Kvinton, D�enifer Markus, Ejmi Kramp i svima ostalima iz Tor buks; Haroldu i Silviji Fen, Robertu Hauardu, Hajdi Vinter i svima ostalima iz H.B. Fen kompani; dr Stenliju �mitu, �ili Vilijams, Trevoru Kvahriju i Brajanu Bieniovskom iz Analog sajens fik�n endfekt; Melisi Beket; Megan Beket; Meri Gold, Terensu M. Grinu; Endrjuu Cimermanu D�onsu; D�ou i �eron Karpirc; Krisu i Doni Krejlgard; Donaldu Masu; Pitu Rouliku; D�ojs �mit; Timu Slejteru i Dejvidu G. Smitu.

Kao i uvek, zahvaljujem se prijateljima i kolegama koji su izneli svoja mi�ljenja o ovoj knjizi dok je bila u rukopisu: Asbedu Bedrosijanu, Tedu Bliniju, Majklu A. Berstajnu, Dejvidu Livingstonu Klinku, D�onu Daglasu, Marselu Ganjeu, D�ejmsu Alanu Gardneru, Ri�ardu Gotlibu, Piteru Halasu, Hauardu Mileru, Lori Ozborn, dr Arijelu Rajhu, Alanu B.Sojeru, Sali Toma�evi�, Edu van Belkomu, Endrjuu Vajneru i Dejvidu Vidikombu.

Pojedini delovi ovog romana napisani su dok sam radio u Dr�avnoj biblioteci u Ri�mond Hilu u Ontariju. Iskrenu zahvalnost dugujem Kameronu Najtu iz Uprave Dr�avne biblioteke Ri�mond Hil i Kanadskom umetni�kom savetu.

Neke delove knjige napisao sam u letnjikovcu D�ona A. Sojera na jezeru Kanandega u Njujorku i u letnjikovcu Meri Stenton u Vest Palm Bi�u na Floridi i u ku�ici za goste Robina i D�ilijan Ridington na Ritrit ajlendu u Britanskoj Kolumbiji. Svima njima se zahvaljujem na izuzetnoj velikodu�nosti i gostoljubivosti.

Robert Sojer je �lan Paleo-antropolo�kog dru�tva i autor desetak romana, me�u kojima se posebno isti�u The Terminal Experiment za koji je dobio nagradu Nebula i Starplex koji se na�ao u naju�em izboru za nagradu Nebula i za nagradu Hugo. Njegovi romani Frameshift, Factoring Humanity i Calculating God, su, tako�e, bili u naju�em izboru za nagradu Hugo.

Robert Sojer je za svoje romane dobio 25 nacionalnih i internacionalnih nagrada, me�u kojima se posebno isti�u: 7 nagrada Aurora za najbolji SF roman u Kanadi i nagrada Le Grand Prix de l'Imagination u Francuskoj.

Po kanadskom �asopisu Maclean's: Canada's Weekly, Robert Sojer spada me�u najuspe�nije kanadske pisce. Njegovo ime se nalazi u kanadskom Ko je ko, a dao je i vi�e od 150 intervjua brojnim televizijskim stanicama.

Robert Sojer �ivi u Misisaugi u Ontariju, sa svojom �enom Karolin Klink.